Отворите главни мени

Династија Ћин (кин. 秦朝, пин. Qín Cháo – Ћин Ћао) је била династија која је владала Кином између 221. и 206. године п. н. е. Владари ове династију су потицали из државе Ћин, којој је наводно дао име први митски владара Кине, Жути цар. Пошто је та држава у 4. вијеку п. н. е. нагло ојачала за вријеме владавине Шанг Јанга у Периоду зараћених држава, током 3. вијека п. н. е. је покренула низ успјешних похода на друге државе, а када је коначно покорила државу Чу, остатке номиналне владајуће династије Џоу, те остале државе, постала је неоспорни владар Кине.

За вријеме владавине династије Ћин повећала је се трговина, пољопривредна производња, те и војни развој. Током владавине династије Ћин укинут је феудализам. Тако је централна власт добила контролу над масама, добивши извор радне снаге. То је омогућило изградњу низа амбициозних грађевина, од којих је најпознатији Кинески зид. Такође су увели низ административних реформи које су се прије свега односиле на стандардизацију мјера широм државе. Са друге стране, настојала је легитимисати своју власт покушајима брисања свих трагова претходних династија. Позната је такође и по увођењу низа новитета у војној технологији, као што су нова оружја, начини превоза и тактика.

Кина под династијом Ћин 210. п. н. е.

Упркос војној моћи, владавина динстије Ћин није дуго потрајала. Након смрти првог владара, Ћин Ши Хуанга, 210. године п. н. е. на пријестолу га је замјенио његов син, Ћин Ер Ши, али су у ствари владара два супарничка савјетника. Њихови сукоби су довели до смрти обојице, али и до смрти цара. Неколико година касније избио је народни устанак, што је ослабило државу, те је власт преузео официр Ли Банг који ће основати династију Хан.

„Први цар династије Ћин се хвалио како ће његово царство трајати 10.000 година, потрајало је само 15 година.[1]

Упркос брзом крају, династија Ћин је постала једна од најпознатијих и најважнијих кинеских династија, прије свега због тога што је сматрају првом царском династијом, ујединитељем Кине. Због тога је управо по њој модерна Кина добила име.

ИзвориУреди

  1. ^ W. Scott Morton, China: Its History and Culture (3rd ed. ed., McGraw-Hill. 1995. ISBN 978-0-07-043424-0. стр. 49