Dinastija Ćin

Ne poistovećivati sa dinastija Đin.

Dinastija Ćin (kin: 秦朝; pin: Qín Cháo) je bila dinastija koja je vladala Kinom između 221. i 206. godine p. n. e. Vladari ove dinastiju su poticali iz države Ćin, kojoj je navodno dao ime prvi mitski vladara Kine, Žuti car. Pošto je ta država u 4. vijeku p. n. e. naglo ojačala za vrijeme vladavine Šang Janga u Periodu zaraćenih država, tokom 3. vijeka p. n. e. je pokrenula niz uspješnih pohoda na druge države, a kada je konačno pokorila državu Ču, ostatke nominalne vladajuće dinastije Džou, te ostale države, postala je neosporni vladar Kine.

Za vrijeme vladavine dinastije Ćin povećala je se trgovina, poljoprivredna proizvodnja, te i vojni razvoj. Tokom vladavine dinastije Ćin ukinut je feudalizam. Tako je centralna vlast dobila kontrolu nad masama, dobivši izvor radne snage. To je omogućilo izgradnju niza ambicioznih građevina, od kojih je najpoznatiji Kineski zid. Takođe su uveli niz administrativnih reformi koje su se prije svega odnosile na standardizaciju mjera širom države. Sa druge strane, nastojala je legitimisati svoju vlast pokušajima brisanja svih tragova prethodnih dinastija. Poznata je takođe i po uvođenju niza noviteta u vojnoj tehnologiji, kao što su nova oružja, načini prevoza i taktika.

Kina pod dinastijom Ćin 210. p. n. e.

Uprkos vojnoj moći, vladavina dinstije Ćin nije dugo potrajala. Nakon smrti prvog vladara, Ćin Ši Huanga, 210. godine p. n. e. na prijestolu ga je zamjenio njegov sin, Ćin Er Ši, ali su u stvari vladala dva suparnička savjetnika. Njihovi sukobi su doveli do smrti obojice, ali i do smrti cara. Nekoliko godina kasnije izbio je narodni ustanak, što je oslabilo državu, te je vlast preuzeo oficir Li Bang koji će osnovati dinastiju Han.

Prvi car dinastije Ćin se hvalio kako će njegovo carstvo trajati 10.000 godina, potrajalo je samo 15 godina.

Uprkos brzom kraju, dinastija Ćin je postala jedna od najpoznatijih i najvažnijih kineskih dinastija, prije svega zbog toga što je smatraju prvom carskom dinastijom, ujediniteljem Kine. Zbog toga je upravo po njoj moderna Kina dobila ime.

Dinastija Ćin je nastojala da stvori državu ujedinjenu strukturiranom centralizovanom političkom moći i velikom vojskom koju podržava stabilna ekonomija. Centralna vlada je krenula da potkopa aristokrate i zemljoposednike kako bi stekla direktnu administrativnu kontrolu nad seljaštvom, koje je činilo ogromnu većinu stanovništva i radne snage. To je omogućilo ambiciozne projekte koji uključuju tri stotine hiljada seljaka i osuđenika: projekte kao što su spajanje zidova duž severne granice, koji će se na kraju razviti u Kineski zid, i masivni novi sistem nacionalnih puteva, kao i mauzolej prvog Ćin cara veličine grada. Ćin cara čuva Terakotska armija u prirodnoj veličini.

Dinastija Ćin je uvela niz reformi kao što su standardizovana valuta, težine, mere i jedinstven sistem pisanja, koje su imale za cilj da ujedine državu i unaprede trgovinu. Pored toga, njena vojska je koristila najnovije oružje, transport i taktiku, iako je vlada bila veoma birokratska. Hanski konfučijanci su prikazali legalističku dinastiju Ćin kao monolitnu tiraniju, posebno navodeći čistku poznatu kao spaljivanje knjiga i sahranjivanje naučnika, iako neki savremeni naučnici osporavaju istinitost ovih izveštaja. Dinastija Ćin je stvorila sistem upravljanja ljudima i zemljom koji je u velikoj meri povećao moć vlade da transformiše životnu sredinu, a tvrdilo se da naknadni uticaj ovog sistema na okruženje istočne Azije čini Ćin uspon važnim događajem u istoriji životne sredine Kine.

Istorija

Poreklo i rani razvoj

Mapa koja prikazuje glavne države istočnog Džoua

Prema Zapisima Velikog istoričara, u 9. veku pre nove ere, Fejci, navodni potomak drevnog političkog savetnika Gao Jaoa, dobio je vlast nad naseljem Ćin (秦邑) u današnjem okrugu Kingšui u Šansiju. Tokom vladavine kralja Sjaoa od Džoua, osmog kralja iz dinastije Džou, ova oblast je postala poznata kao država Ćin. Godine 897. p. n. e., pod regenstvom Gunghe, ovo područje je postalo namenjeno podizanju i uzgoju konja. Jedan od Fejcijevih potomaka, vojvoda Džuang, postao je omiljen kod kralja Pinga od Džoua, 13. kralja u toj liniji. Kao nagradu, Džuangov sin, vojvoda Sjang, poslat je na istok kao vođa ratne ekspedicije, tokom koje je formalno uspostavio Ćin.

Država Ćin je prvi put započela vojnu ekspediciju u centralnu Kinu 672. godine p. n. e., iako se nije upuštala u bilo kakve ozbiljne upade zbog pretnje od strane susednih plemena. U zoru četvrtog veka pre nove ere, međutim, sva susedna plemena su bila potčinjena ili pokorena, a pozornica je bila postavljena za uspon Ćin ekspanzionizma.

Rast moći

Mapa zaraćenih država. Ćin je prikazan rozom bojom

Mapa rasta Ćina

Lord Šang Jang, Ćin državnik iz perioda zaraćenih država, zagovarao je filozofiju legalizma, uvodeći niz vojno korisnih reformi od 361. p. n. e. do svoje smrti 338. p. n. e. Jang je takođe pomogao u izgradnji prestonice Ćin, počevši od Sjanjanga iz sredine četvrtog veka p. n. e. Nastali grad je u velikoj meri podsećao na prestonice drugih zaraćenih država.

Naročito je Ćin legalizam podsticao praktično i nemilosrdno ratovanje. Tokom perioda proleća i jeseni, preovlađujuća filozofija je diktirala rat kao džentlmensku aktivnost; vojnim komandantima je naloženo da poštuju ono što su smatrali nebeskim zakonima u borbi. Na primer, kada je vojvoda Sing iz rivalske države Song bio u ratu sa državom Ču tokom perioda Zaraćenih država, odbio je priliku da napadne neprijateljske snage, kojima je komandovao Džu, dok su prelazile reku. Nakon što im je dozvolio da pređu i postroje svoje snage, on je odlučno poražen u bici koja je usledila. Kada su ga njegovi savetnici kasnije opominjali zbog takve preterane učtivosti prema neprijatelju, on je uzvratio: „Mudrac ne slama nejake, niti izdaje naređenje za napad dok neprijatelj ne formira svoje redove.“

Ćin je zanemario ovu vojnu tradiciju, koristeći prednosti slabosti svojih neprijatelja. Jedan plemić u državi Vej optužio je državu Ćin da je „pohlepna, perverzna, željna profita i bez iskrenosti. Da ne zna ništa o bontonu, pravilnim odnosima i vrlinskom ponašanju, a ako postoji prilika za materijalnu korist, ona zanemaruje svoje rođake kao da su životinje.“ Upravo je ova legalistička misao kombinovana sa snažnim vođstvom dugovečnih vladara, otvorenošću za zapošljavanje talentovanih ljudi iz drugih država i malo unutrašnje opozicije je to što je Ćinu dalo tako jaku političku baza.

Još jedna prednost Ćina bila je to što su imali veliku, efikasnu vojsku i sposobne generale. Takođe su koristili najnovija dostignuća u oružju i transportu, što je nedostajalo mnogim njihovim neprijateljima. Ovi poslednji napreci omogućili su veću mobilnost na nekoliko različitih tipova terena koji su bili najčešći u mnogim regionima Kine. Dakle, u ideologiji i u praksi, Ćin su bili vojno superiorniji.

Konačno, carstvo Ćin je imalo geografsku prednost zbog plodnosti njihove zemlje i strateškog položaja, zaštićenog planinama koje su državu učinile prirodnim uporištem. Ovo je bilo srce regiona Guandžong, za razliku od sliva reke Jangce, poznatog kao Guandong. Ratoborna priroda Ćin u Guandžongu inspirisala je izreku iz dinastije Han: „Guandžong proizvodi generale, dok Guandong proizvodi ministre.“ Njegova proširena poljoprivredna proizvodnja pomogla je da se održi Ćinova velika vojska hranom i prirodnim resursima; kanal reke Vej sagrađen 246. p. n. e. bio je posebno značajan u tom pogledu.

Literatura

• World and Its Peoples: Eastern and Southern Asia. Marshall Cavendish. 2007. ISBN 978-0-7614-7631-3. 
• Philip J. Ivanhoe; Bryan W. Van Norden, ur. (2005). Readings in Classical Chinese Philosophy. Hackett Publishing. ISBN 978-0-87220-780-6. 
• Breslin, Thomas A. (2001). Beyond Pain: The Role of Pleasure and Culture in the Making of Foreign Affairs. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-275-97430-5. 
• Bedini, Silvio (1994). The Trail of Time: Shih-chien Ti Tsu-chi : Time Measurement with Incense in East Asia. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-37482-8. 
• Bodde, Derk (1986). „The State and Empire of Ch'in”. Ur.: Twitchett, Dennis; Loewe, Michael. The Cambridge History of China, Volume 1: The Ch'in and Han Empires, 221 BC–AD 220. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-24327-8. 
• Borthwick, Mark (2006). Pacific Century: The Emergence of Modern Pacific Asia. Westview Press. ISBN 978-0-8133-4355-6. 
• Kinney, Anne Behnke; Hardy, Grant (2005). The Establishment of the Han Empire and Imperial China. Westport, Connecticut: Greenwood Press. ISBN 978-0-313-32588-5. 
• Keay, John (2009). China A History. Harper Press. ISBN 9780007221783. 
• Lander, Brian (2021). The King's Harvest: A Political Ecology of China from the First Farmers to the First Empire. Yale University Press. ISBN 9780300255089. 
• Lewis, Mark Edward (2007). The Early Chinese Empires: Qin and Han. London: Belknap Press. ISBN 978-0-674-02477-9. 
• Guidi, Chen; Chuntao, Wu (2007). Will the Boat Sink the Water?: The Life of China's Peasants. Prevod: Zhu Hong. PublicAffairs. ISBN 978-1-58648-441-5. 
• Morton, W. Scott (1995). China: Its History and Culture (3rd izd.). McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-043424-0. 
• Tanner, Harold (2010). China: A History. Hackett. ISBN 978-1-60384-203-7. 
• Lander, Brian (2021). The King's Harvest: A Political Ecology of China from the First Farmers to the First Empire. Yale University Press. ISBN 9780300255089. 
• Lewis, Mark Edward (2007). The Early Chinese Empires: Qin and Han. London: Belknap Press. ISBN 978-0-674-02477-9. 
• Korolkov, Maxim (2022). The Imperial Network in Ancient China: The Foundation of Sinitic Empire in Southern East Asia. Routledge. ISBN 9780367654283. 
• Sima, Qian (2010) [oko 91 BC]. Han Zhaoqi (韩兆琦), ur. 《史记》 [Records of the Grand Historian] (na jeziku: kineski). Beijing: Zhonghua Book Company. ISBN 978-7-101-07272-3. 
• Watson, Burton. (1993). Records of the Grand Historian by Sima Qian. Translated by Burton Watson. Revised Edition. Columbia University Press. ISBN 0-231-08167-7.
• Li Si. (oko 235 BC). Petition against driving away foreigners (《諫逐客書》).
• Ebrey, Patricia (2005), China: A Cultural, Social, and Political History, Wadsworth Publishing 
• Loades, Mike (2018), The Crossbow, Osprey 
• Peers, C.J. (2006), Soldiers of the Dragon: Chinese Armies 1500 BC - AD 1840, Osprey Publishing Ltd 
• Peers, Chris (2013), Battles of Ancient China, Pen & Sword Military 
• Twitchett, Denis (2008), The Cambridge History of China 1, Cambridge University Press 
• Whiting, Marvin C. (2002), Imperial Chinese Military History, Writers Club Press 
• Li, Bo; Zheng, Yin (2001), 《中华五千年》 [5000 years of Chinese History] (na jeziku: kineski), Inner Mongolian People's publishing, ISBN 7-204-04420-7 
• Stein, Stephen K. (2017). The Sea in World History: Exploration, Travel, and Trade. ABC-CLIO. str. 61. ISBN 978-1440835506. 
• Howard, Michael C. (2012). Transnationalism in Ancient and Medieval Societies: The Role of Cross-Border Trade and Travel. McFarland Publishing. str. 61. ISBN 978-0786468034. 
• Holcombe, Charles (2001). The Genesis of East Asia: 221 B.C. - A.D. 907. University of Hawaii Press. str. 147. ISBN 978-0824824655. 
• Gernet, Jacques (1996). A history of Chinese civilization. Cambridge University Press. str. 126. ISBN 0-521-49781-7. 
• Stuart-Fox, Martin (2003). A Short History of China and Southeast Asia: Tribute, Trade and Influence. Allen & Unwin. str. 24-25. 
• Hutcheon, Robin (1996). China–Yellow. Chinese University Press. str. 4. ISBN 978-962-201-725-2.