Латерански споразум
Латерански споразум (итал. Patti Lateranensi; лат. Pacta Lateranensia) је био споразум из 1929. године између тадашњег фашистичког режима Краљевине Италије, на челу са Бенитом Мусолинијем, и поглаварства Католичке цркве, чиме је решено Римско питање. Уговором је признант Ватикан као независна држава, а Мусолини се сложио да папи пружи финансијску и сваку другу помоћ у замену за јавну подршку Католичке цркве његовом режиму. Споразум је добио име по Латеранској палати у којој је потписан 11. фебруара 1929. године. Италијанска скупштина је га је усвојила 7. јуна 1929. После Другог светског рата, све италијанске владе су се придржавале уговора, који је 1947. године постао саставни део устава Италије.[1] Упркос томе, споразум је био изложен честим критикама од стране либералног дела италијанске јавности и разних међународних чинилаца, првенствено због тога што је био дело фашистичког диктатора Мусолинија, који се као творац Латеранског споразума сматра суоснивачем државе Ватикана.
 Челници Католичке цркве и чланови италијанске фашистичке владе уочи потписивања Латеранског споразума (1929) | |
| Тип | Билатерални споразум |
|---|---|
| Контекст | Успостављање папске државе на Апенинском полуострву |
| Потписан | 11. фебруар 1929. |
| Локација | Рим,  Италија |
| Услов | Ратификација споразума од стране Краљевине Италије и Ватикана |
| Потписници |  Краљевина Италија Ватикан |
| Језици | Италијански |
Види јошУреди
РеференцеУреди
ЛитератураУреди
- Feldman, Matthew; Turda, Marius; Georgescu, Tudor, ур. (2008). Clerical Fascism in Interwar Europe. Routledge.
- Kertzer, David I. (2014). The Pope and Mussolini: The Secret History of Pius XI and the Rise of Fascism in Europe. Oxford University Press.
| Латерански споразум на Викимедијиној остави. |