Организација афричког јединства
Организација афричког јединства, ОАЈ (франц. Organisation de l'Unité africaine) је организација основана 25. маја 1963. у граду Адис Абеби.[1] Распуштена је 9. јула 2002. Распустио ју је Табо Мбеки, а заменила ју је Афричка унија.[2]
| Организација афричког јединства Organization of African Unity Organisation de l'Unité Africaine  Амблем Организације афричког јединства ;_Flag_of_the_African_Union_(2004%E2%80%932010).svg) Застава Организације афричког јединства | |
|
| |
| Основана | 25. мај 1963 |
|---|---|
| Укинута | 9. јул 2002. |
| Тип | Међународна организација |
| Седиште |  Адис Абеба |
| Званични језици | Афрички језици арапски енглески француски португалски |
Основана је ради борбе за потпуну деколонизацију Африке, али и за уједињење и сарадњу земаља Африке на свим подручјима људске делатности. Подстицање сарадње међу афричким државама претвара „ОАЈ“ у економску интеграцију која тежи стварању јединственог афричког тржишта, без протекционистичких и других ограничења у међународној трговини.[3]
Од 54 државе Африке, 53 су биле чланови. Мароко је 1984. отишао када је примљена Западна Сахара.[4]
ИсторијаУреди
Организација афричког јединства је формирана у мају 1963[5] у Адис Абеби, Етиопија од 32 афричке државе. Њен главни циљ је био зближавање афричких нација и решавање питања унутар континента.[5] Прва конференција организације је одржана 1. маја 1963. године[6] у Адис Абеби.[6][5] На тој конференцији, покојни Гамбијски историчар и један од водећих гамбијских националиста и панафриканиста у то време - Алеу Ебрима Чам Јуф одржао је говор пред државама чланицама - у којем је рекао:
- „Прошло је само 75 година од када су европске силе седеле за столом у Немачкој свака држећи бодеж да би изрезали Африку у своју корист… Ваш успех ће инспирирати и убрзати слободу и потпуну независност афричког континента и искоренити империјализам и колонијализам са континента и евентуално неоколонијализам из света… Ваш неуспех, за који се не моли ниједан прави Африканац у Африци, продужиће нашу борбу с горчином и разочарењем. Зато вас молим да игноришете било какву сугестију изван Африке и становиште које представља цивилизација, којом се хвале неки од великих покрета настали из Африке, и схватите да цео свет има нешто земаљско да научи од Африке, ви би требало да настојите да се постигне максимална сагласност, спаси Африка од канџи неоколонијализма и ускрсне афричко достојанство, мушкост и националну стабилност.”[6]
Земље чланицеУреди
Године 1991, је потписан уговор о успостављању јединствене економске заједнице у оквиру организације 48 држава:
|
|
Значајне предходне групацијеУреди
- Унија афричких држава
- Групација Казабланка
- Групација Монровија
- Афричко-малгашка унија првобитно као Бразавилска група[7]
НаследницаУреди
РеференцеУреди
- ^ „Department of International Relations and Cooperation - South Africa”. www.dfa.gov.za. Архивирано из оригинала на датум 4. 2. 2012. Приступљено 10. 12. 2011.
- ^ Организација афричког јединства, www.enciklopedija.hr. Приступљено 31. августа 2016.
- ^ 50 година афричког јединства, Лудгер Шадомски, Ивана Ивановић, www.dw.com, 25. мај 2013. Приступљено 31. августа 2016.
- ^ Афричка унија: Демократија и јачање афричке економије, Вања Шветска, Капитал магазин. Приступљено 31. августа 2016.
- ↑ 5,0 5,1 5,2 Gerald D. Jaynes (фебруар 2005). Encyclopedia of African American Society. SAGE. стр. 672—. ISBN 978-0-7619-2764-8.
- ↑ 6,0 6,1 6,2 The Point Newspaper : (Cham Joof's speech). Archived 2011-11-23 at the Wayback Machine
- ^ Vukadinović, Radovan. „Organizacija afričkog jedinstva - izraz napora za ujedinjavanje afričkog kontinenta”. Politička misao : časopis za politologiju, Vol.3 No.1-2 mart 1966. Приступљено 5. 2. 2017.
ЛитератураУреди
- "OAU After Twenty Years" Pub. Praeger. ISBN 978-0-03-062473-5.; (May 1984)
- "Africa's First Peacekeeping Operation: The OAU in Chad, 1981-1982" by Terry M. Mays, Pub. Praeger. ISBN 978-0-275-97606-4.; (30 April 2002)
- "African Exodus: Refugee Crisis, Human Rights, & the 1969 OAU Convention" by Chaloka Beyani, Chris Stringer, Pub. Lawyers Committee for Human Rights. ISBN 978-0-934143-73-8.; (July 1995)
- CEC.rwanda2.free.fr, Report on the Rwandan Genocide in 2000.
- Black-king.net, Emperor Haile Selassie I speaks at
the OAU conference, Addis Ababa, 1963