Организација афричког јединства
Организација афричког јединства, ОАЈ (франц. Organisation de l'Unité africaine) је организација основана 25. маја 1963. у граду Адис Абеби.[1] Распуштена је 9. јула 2002. Распустио ју је Табо Мбеки, а заменила ју је Афричка унија.[2]
| Организација афричког јединства Organization of African Unity Organisation de l'Unité Africaine  Амблем Организације афричког јединства ;_Flag_of_the_African_Union_(2004%E2%80%932010).svg) Застава Организације афричког јединства | |
|
| |
| Основана | 25. мај 1963 |
|---|---|
| Укинута | 9. јул 2002. |
| Тип | Међународна организација |
| Седиште |  Адис Абеба |
| Званични језици | Афрички језици арапски енглески француски португалски |
Основана је ради борбе за потпуну деколонизацију Африке, али и за уједињење и сарадњу земаља Африке на свим подручјима људске делатности. Подстицање сарадње међу афричким државама претвара „ОАЈ” у економску интеграцију која тежи стварању јединственог афричког тржишта, без протекционистичких и других ограничења у међународној трговини.[3]
Од 54 државе Африке, 53 су биле чланови. Мароко је 1984. отишао када је примљена Западна Сахара.[4]
ИсторијаУреди
Организација афричког јединства је формирана у мају 1963[5] у Адис Абеби, Етиопија од 32 афричке државе. Њен главни циљ је био зближавање афричких нација и решавање питања унутар континента.[5] Прва конференција организације је одржана 1. маја 1963. године[6] у Адис Абеби.[6][5] На тој конференцији, покојни Гамбијски историчар и један од водећих гамбијских националиста и панафриканиста у то време — Алеу Ебрима Чам Јуф одржао је говор пред државама чланицама — у којем је рекао:
- „Прошло је само 75 година од када су европске силе седеле за столом у Немачкој свака држећи бодеж да би изрезали Африку у своју корист… Ваш успех ће инспирисати и убрзати слободу и потпуну независност афричког континента и искоренити империјализам и колонијализам са континента и евентуално неоколонијализам из света… Ваш неуспех, за који се не моли ниједан прави Африканац у Африци, продужиће нашу борбу с горчином и разочарењем. Зато вас молим да игноришете било какву сугестију изван Африке и становиште које представља цивилизација, којом се хвале неки од великих покрета настали из Африке, и схватите да цео свет има нешто земаљско да научи од Африке, ви би требало да настојите да се постигне максимална сагласност, спаси Африка од канџи неоколонијализма и ускрсне афричко достојанство, мушкост и националну стабилност.”[6]
Земље чланицеУреди
Године 1991, је потписан уговор о успостављању јединствене економске заједнице у оквиру организације 48 држава:
Алжир
Ангола
Бенин
Боцвана
Буркина Фасо
Гамбија
Гана
Гвинеја
ДР Конго
Египат
Екваторијална Гвинеја
Еритреја
Етиопија
Замбија
Зимбабве
Јужна Африка
Капе Верде
Камерун
Кенија
Комори
Република Конго
Лесото
Либерија
Либија
Мауританија
Маурицијус
Мадагаскар
Малави
Мали
Мозамбик
Намибија
Нигер
Нигерија
Обала Слоноваче
Руанда
Сао Томе и Принципе
Свазиленд
Сејшели
Сијера Леоне
Сомалија
Судан
Танзанија
Того
Тунис
Уганда
ЦАР
Чад
Џибути
Значајне претходне групацијеУреди
- Унија афричких држава
- Групација Казабланка
- Групација Монровија
- Афричко-малгашка унија првобитно као Бразавилска група[7]
НаследницаУреди
РеференцеУреди
- ^ „Department of International Relations and Cooperation – South Africa”. www.dfa.gov.za. Архивирано из оригинала на датум 4. 2. 2012. Приступљено 10. 12. 2011.
- ^ Организација афричког јединства, www.enciklopedija.hr. Приступљено 31. августа 2016.
- ^ 50 година афричког јединства, Лудгер Шадомски, Ивана Ивановић, www.dw.com, 25. мај 2013. Приступљено 31. августа 2016.
- ^ Афричка унија: Демократија и јачање афричке економије, Вања Шветска, Капитал магазин. Приступљено 31. августа 2016.
- ^ а б в Gerald D. Jaynes (фебруар 2005). Encyclopedia of African American Society. SAGE. стр. 672—. ISBN 978-0-7619-2764-8.
- ^ а б в The Point Newspaper : (Cham Joof's speech). Архивирано 2011-11-23 на сајту Wayback Machine
- ^ Vukadinović, Radovan. „Organizacija afričkog jedinstva – izraz napora za ujedinjavanje afričkog kontinenta”. Politička misao : časopis za politologiju, Vol.3 No.1-2 mart 1966. Приступљено 5. 2. 2017.
ЛитератураУреди
- „OAU After Twenty Years” Pub. Praeger. ISBN 978-0-03-062473-5.; (May 1984)
- „Africa's First Peacekeeping Operation: The OAU in Chad, 1981—1982” by Terry M. Mays, Pub. Praeger. ISBN 978-0-275-97606-4.; (30 April 2002)
- „African Exodus: Refugee Crisis, Human Rights, & the 1969 OAU Convention” by Chaloka Beyani, Chris Stringer, Pub. Lawyers Committee for Human Rights. ISBN 978-0-934143-73-8.; (July 1995)
- CEC.rwanda2.free.fr, Report on the Rwandan Genocide in 2000.
- Black-king.net, Emperor Haile Selassie I speaks at
the OAU conference, Addis Ababa, 1963
