Република Конго
Република Конго (фр. République du Congo), позната и као Конго-Бразавил (фр. Congo-Brazzaville) како би се разликовала од ДР Конга који се назива Конго-Киншаса (фр. Congo-Kinshasa), Конго Република,[3][4] или једноставно Конго (фр. Congo), држава је у средишњој Африци.[5] На западу излази на Атлантски океан, а граничи са Габоном на северозападу, Камеруном и Средњоафричком Републиком на северу, Демократском Републиком Конго на истоку и југу, те анголском енклавом Кабиндом на југу.
| Република Конго République du Congo (француски) | |
|---|---|
.svg) | |
| Главни град | Бразавил |
| Службени језик | француски |
| Владавина | |
| Председник | Дени Сасу Нгесо |
| Председник Владе | Анатол Колине Макосо |
| Историја | |
| Независност | Од Француске 15. августа 1960. |
| Географија | |
| Површина | |
| — укупно | 342.000 km2 (62) |
| — вода (%) | 3,3 |
| Становништво | |
| — 2013.[1][2] | 4.448.000 (125) |
| — густина | 13,01 ст./km2 |
| Привреда | |
| Валута | ЦФА франак |
| — код валуте | XAF |
| Остале информације | |
| Временска зона | UTC +1 |
| Интернет домен | .cg |
| Позивни број | +242 |
У региону су доминантна племена која говоре Банту језик током више од 3.000 од година. Они су изградили трговачке путеве у сливе реке Конго. Конго је раније био део колоније Француска екваторијална Африка.[6] Република Конго је успостављена 28. новембра 1958, а независност од Француске је стекла 1960. године. Суверена држава је имала вишепартијске изборе од 1992, мада је демократски изабрана влада свргнута с власти током грађанског рата у Републици Конго из 1997. године, и председник Дени Сасу Нгесо, који је први дошао на власт 1979. године, владао је током 33 од задњих 38 година.
Република Конго је постала четврти по величини произвођач нафте у Гвинејском заливу, обезбеђујући земљу са степеном просперитета упркос политичкој и економској нестабилности у неким областима и неједнакој расподели прихода од нафте у целој земљи. Привреда Конга је у великој мери зависна од нафтног сектора, и економски раст је знатно успорен након пада нафтних цена у 2015 години.
Географија
уредиРепублика Конго, бивша Француска Екваторијална Африка, налази се у западној централној Африци. То је држава са површином преко 342.000 km², а становништво броји 4,2 милиона. Највећи део земље се састоји од шума са тропским кишама и саванама.
Положај
уредиДржаве са којима се Република Конго граничи су: Ангола, Камерун, Централноафричка Република, Демократска Република Конго и Габон. Површина државе износи око 342.000
Геологија и рељеф
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Воде
уредиНајвеће реке Републике Конго чине њену источну границу. То су реке Убанги и Конго. Река Куилу је најзначајнија река за дренажу обалског дела Републике Конго. Протиче кроз регион Ниари и у том делу свог тока носи име Ниари. Улива се у Атланктик недалеко од Поант Ноара. Од извора до ушћа дуга је преко 650 km.
Флора и фауна
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Клима
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Историја
уредиУ претколонијалном раздобљу у данашњем Конгу и околним подручјима постојало је неколико већих држава различитих Банту народа, међу којима су се истицале Лоанго и Конго. Од 15. до 17. века Португалци су доминирали у овом региону. Од 1889. године смењују их Французи. Ова територија постаје Француска Екваторијална Африка 1910. године.
Године 1960, у великом валу деколонизације независност је добио и Француски Конго.
Након независности у Конгу су, као и у многим другим младим афричким државама, почели војни удари. Земља се приближила Совјетском Савезу, али није раскинула своје везе са западним земљама, посебно са бившом матицом Француском. После краја Хладног рата и првих вишестраначких избора напета политичка ситуација прерасла је у оружане сукобе који су имали и етничко-територијалне елементе. Ратна деловања углавном су завршена до 2000. и у земљи од тада влада мир.
Почетком XXI века, варош Етумби, која се налази на северозападу земље, је била поприште избијања неколико епидемија еболе.
Становништво
уредиДва најважнија града у Конгу су, Бразавил, главни и највећи град, и Поант Ноар, лука на Атлантском океану.
Главна етничка група је Баконго, а остале су: Батеке, Мбоцхи и Санга. Све говоре Банту. Око половине становништва следи традиционалну религију. Католика има око 30%. Службени језик је француски.
Влада
уредиВлада Републике је полупредседнички систем са изабраним председником који именује Савјет министара, односно Кабинет. Савет, укључујући премијера, бира се између изабраних представника у Парламенту. Од 1990-их, земља има вишестраначки политички систем којим доминира председник Дени Сасу Нгесо. Сасу Нгеса подржава његова сопствена Конгоанска лабуристичка партија (фр. Parti Congolais du Travail), као и низ мањих партија.
Сасоуов режим је видео разоткрића о корупцији, са покушајима да их цензурише. Једна француска истрага пронашла је преко 110 банковних рачуна и десетине „раскошних некретнина“ у Француској.[7] Сасу је осудио истраге о проневерама као „расистичке” и „колонијалне”.[8][9][10] Дени Христел Сасу-Нгесо, син Денија Сасу Нгеса, именован је у контекству Панамских докумената.[11]
Сасу Нгесо је 27. марта 2015. најавио да ће његова влада одржати референдум о промени устава земље из 2002. како би му се омогућило да се кандидује за трећи узастопни мандат.[12] Влада је 25. октобра одржала референдум о дозволи Сасу Нгесу да се кандидује на следећим изборима. Влада је тврдила да је предлог одобрило 92 одсто бирача, уз учешће 72 одсто бирача са правом гласа. Опозиција која је бојкотовала референдум рекла је да је владина статистика лажна и да је гласање лажно.[13] Избори су покренули многа питања и били су праћени грађанским немирима и полицијском пуцњавом на демонстранте.[14] Најмање 18 људи убиле су снаге безбедности током скупова опозиције уочи референдума одржаног у октобру.
Административна подела
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Привреда
уредиРепублика Конго једна је од афричких држава најбогатијих нафтом. Извози се и дрво. БДП за 2004. процијењен је на 800 УСД по становнику, мјерено по ППП-у.
Референце
уреди- ^ The Department of Economic and Social Affairs of the United Nations. стр. 51–55. Приступљено 11 August 2013. [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јул 2014)
- ^ „Congo Republic of the”. The World Factbook (2024 изд.). Central Intelligence Agency. Приступљено 24. 9. 2022. (Archived 2022 edition)
- ^ SEWELL CHAN, MADELEINE KRUHLY; HANNAH OLIVENNES (12. 5. 2016). „Congo Republic”. Архивирано из оригинала 7. 1. 2014. г. Приступљено 6. 1. 2014.
- ^ „Le congo”. Архивирано из оригинала 3. 6. 2020. г. Приступљено 3. 6. 2020.
- ^ „United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”. Архивирано из оригинала 13. 07. 2011. г. Приступљено 10. 04. 2014.
- ^ „Congo, Republic of the”. CIA – The World Factbook. Архивирано из оригинала 7. 5. 2016. г. Приступљено 30. 5. 2007.
- ^ „FACTBOX-African leaders' French assets under scrutiny”. Reuters. 29. 4. 2009. Архивирано из оригинала 4. 2. 2012. г. Приступљено 1. 7. 2017.
- ^ „Congo leader son fails in gag bid”. BBC. 15. 8. 2007. Архивирано из оригинала 30. 9. 2009. г. Приступљено 26. 7. 2009.
- ^ „Propping Up Africa's Dictators”. Foreign Policy In Focus. 22. 6. 2009. Архивирано из оригинала 12. 10. 2009. г.
- ^ „FACTBOX-African leaders' French assets under scrutiny”. Reuters. 29. 4. 2009. Архивирано из оригинала 4. 2. 2012. г.
- ^ Joan Tilouine; ICIJ (4. 4. 2016). „Les Africains du Panama (1) : les circuits offshore des " fils de "”. Le Monde (на језику: француски). Архивирано из оригинала 12. 11. 2016. г. Приступљено 10. 12. 2016.
- ^ Ross, Aaron (27 March 2015) Congo Republic president says expects referendum over the third term Архивирано 29 септембар 2015 на сајту Wayback Machine. Reuters
- ^ „Congo opposition holds ceremony for killed protesters=Reuters”. Reuters. 30. 10. 2015. Архивирано из оригинала 28. 11. 2015. г. Приступљено 1. 7. 2017.
- ^ lefigaro.fr (4. 4. 2016). „Violences au Congo : le government accuse les opposants à Sassou-Nguesso”. Le Figaro (на језику: француски). Архивирано из оригинала 14. 5. 2016. г. Приступљено 1. 6. 2016.
Литература
уреди- Maria Petringa (2006). Brazza, A Life for Africa. ISBN 978-1-4259-1198-0.
- „Constitution de 2015”. Digithèque matériaux juridiques et politiques, Jean-Pierre Maury, Université de Perpignan (на језику: француски). Архивирано из оригинала 13. 3. 2016. г. Приступљено 2. 1. 2021.
- „Report for Selected Countries and Subjects”. www.imf.org. Архивирано из оригинала 11. 11. 2020. г. Приступљено 20. 5. 2020.
- „GINI index”. World Bank. Архивирано из оригинала 9. 2. 2015. г. Приступљено 12. 9. 2015.
- Human Development Report 2020 The Next Frontier: Human Development and the Anthropocene (PDF). United Nations Development Programme. 15. 12. 2020. стр. 343—346. ISBN 978-92-1-126442-5. Архивирано (PDF) из оригинала 15. 12. 2020. г. Приступљено 16. 12. 2020.
- „Religions in Republic of the Congo | PEW-GRF”. Архивирано из оригинала 10. 10. 2022. г. Приступљено 29. 10. 2022.
- Appiah, Kwame Anthony; Gates, Henry Louis Jr., ур. (1999), Africana: The Encyclopedia of the African and African American Experience, New York: Basic Books.
- Bustin, Edouard (1963), Carter, Gwendolen Margaret, ур., Five African States: Responses to Diversity: the Congo, Dahomey, the Cameroun Federal Republic, the Rhodesias and Nyasaland, South Africa, Ithaca, New York: Cornell University Press.
- Davidson, Basil (1969), Africa in History: Themes and Outlines, New York: Macmillan Publishers, OCLC 5673.
- Davidson, Basil (1973), The Africans: An Entry to Cultural History, Harmondsworth: Penguin Books.
- Massengo, Gualbert-Brice (2004), L'économie pétrolière du Congo: les effets pervers de la monoressource économique dans les pays en développement (на језику: француски), Paris: L'Harmattan.
- Moukoko, Philippe (1999), Dictionnaire Général du Congo-Brazzaville (на језику: француски), Paris: L'Harmattan.
- Petringa, Maria (2006). Brazza, A Life for Africa. Bloomington, Indiana: AuthorHouse. ISBN 978-1-4259-1198-0.
- Wm. Roger Louis and Jean Stengers: E.D. Morel's History of the Congo Reform Movement, Clarendon Press Oxford, 1968.
- „M'banza Congo | Angola | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-17.
- „Kimpa Vita (Dona Beatrice), Angola/Congo/Dem. Rep. Of Congo, the Antonian Movement”. Архивирано из оригинала 2007-09-27. г. Приступљено 2005-09-24.
- Decalo, Samuel, Virginia, Richard (1996). The Historical Dictionary of Congo (на језику: енглески). Scarecrow Press. стр. 6.
Спољашње везе
уреди- Presidency of the Republic Архивирано на сајту Wayback Machine (22. децембар 2010) (језик: француски)
- Chief of State and Cabinet Members
- Country Profile from BBC News
- „Republic of the Congo”. The World Factbook (2024 изд.). Central Intelligence Agency.
- Republic of the Congo from UCB Libraries GovPubs
- Република Конго на сајту Curlie (језик: енглески)
- Република Конго (Викиатлас)
- Review of Congo by the United Nations Human Rights Council's Universal Periodic Review, 6 May 2009.
- Humanitarian news and analysis from IRIN – Congo
