Бразавил (франц. Brazzaville)[1][2][3][4] је највећи и главни град Републике Конго и речно пристаниште у доњем току реке Конго. Са друге стране реке је главни град Демократске Републике Конго Киншаса. Бразавил има око 1,1 милион становника, док агломерација ова два града има око 9 милиона становника.

Бразавил
франц. Brazzaville
Бразавил
Административни подаци
Држава Конго
ДепартманДепартман Бразавил
Становништво
Становништво
 — 2014.1.827.000
 — густина6.923,08 ст./km2
Географске карактеристике
Координате4° 19′ 30″ Ј; 15° 19′ 20″ И / 4.325° Ј; 15.322222° И / -4.325; 15.322222
Апс. висина320 m
Површина263,9 km2
Бразавил на карти Републике Конго
Бразавил
Бразавил
Бразавил на карти Републике Конго
Позивни број242
Веб-сајт
http://www.brazzaville.cg
Сателитска слика Бразавила и Киншасе

Значајније грађевине у граду су Базилика Свете Ане из 1949, Торањ Набемба и Конгресна палата.

Године 2013, Бразавил је UNESCO прогласио градом музике; од тада је такође члан Мреже креативних градова.[5]

Географија уреди

 
Киншаса виђена из Бразавила. Две престонице раздваја река Конго.
 
Поглед на Бразавил из свемира

Бразавил покрива велико подручје северно од реке Конго, одмах испод базена Малебо. Мбаму, велико острво у оквиру Пула, део је територије Републике Конго.

Бразавил је 506 kilometres (314 miles) у унутрашњости од Атлантског океана и приближно 474 km (295 mi) јужно од екватора. Град је општина која је одвојена од осталих региона републике; окружен је Пул департманом. Око града су велике равнице. Град је релативно раван и налази се на надморској висини од 317 metres (1.040 feet). Низводно река Конго има бројне брзаке, познате као водопади Ливингстон, који спречавају пловидбу узводно до ове тачке од њеног ушћа у Атлантик.

Киншаса, главни град Демократске Републике Конго, налази се на јужној обали Конга, директно наспрам Бразавила. Да би се направила разлика између две афричке земље које имају „Конго“ у својим именима, Република Конго се понекад назива Конго-Бразавил, за разлику од Конго-Киншаса. Киншаса је више од пет пута већа од Бразавила по популацији. Ово је једино место на свету где су се два национална главног града развила на супротним обалама реке, на видику један од другог.[6]

У марту 2018. потписана је „Декларација из Бразавила“ за промовисање бољег управљања и очувања Централног слива, региона у басену Конга и првенствено у ДРК. То је највеће тропско тресетиште на свету, које се састоји од мочварних шума. Очување овог подручја је важно за опстанак мегафауне, а такође је критично за светску климу. Спаљивањем тресета ослободило би се превише угљеника и подигло би температуру Земље. Декларацију о очувању тресетишта као највеће светске копнене залихе органског угљеника потписале су Демократска Република Конго, Република Конго и Индонезија, која такође има тресетишта.[7]

Клима уреди

Бразавил карактерише тропска влажна и сува клима. Његова влажна сезона, која траје од октобра до маја, дужа је од суве сезоне, која покрива преостале месеце. Најсушнији месеци у Бразавилу, јул и август, у просеку немају значајне падавине. Пошто се Бразавил налази јужно од екватора, његова сушна сезона почиње око „зимског” солстиција, а то је месец јун. Град има релативно сталне температуре током целе године.

Клима Бразавила (аеродром Маја-Маја) 1961–1990, екстреми 1932–садашњост
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 37,5
(99,5)
36,3
(97,3)
37,5
(99,5)
36,8
(98,2)
37,3
(99,1)
34,3
(93,7)
33,8
(92,8)
40,2
(104,4)
39,5
(103,1)
38,9
(102)
35,8
(96,4)
40,2
(104,4)
40,2
(104,4)
Максимум, °C (°F) 30,5
(86,9)
31,3
(88,3)
31,7
(89,1)
31,8
(89,2)
30,9
(87,6)
28,4
(83,1)
27,0
(80,6)
28,5
(83,3)
30,4
(86,7)
30,8
(87,4)
30,4
(86,7)
30,2
(86,4)
30,2
(86,4)
Просек, °C (°F) 26,0
(78,8)
26,4
(79,5)
26,7
(80,1)
26,8
(80,2)
26,2
(79,2)
23,8
(74,8)
22,4
(72,3)
23,6
(74,5)
25,5
(77,9)
26,1
(79)
25,9
(78,6)
25,8
(78,4)
25,4
(77,7)
Минимум, °C (°F) 21,4
(70,5)
21,5
(70,7)
21,7
(71,1)
21,9
(71,4)
21,6
(70,9)
19,3
(66,7)
17,8
(64)
18,8
(65,8)
20,6
(69,1)
21,4
(70,5)
21,4
(70,5)
21,5
(70,7)
20,7
(69,3)
Апсолутни минимум, °C (°F) 17,0
(62,6)
14,5
(58,1)
17,7
(63,9)
18,6
(65,5)
17,0
(62,6)
12,7
(54,9)
10,5
(50,9)
10,3
(50,5)
15,2
(59,4)
13,7
(56,7)
18,2
(64,8)
17,7
(63,9)
10,3
(50,5)
Количина падавина, mm (in) 160
(6,3)
137
(5,39)
167
(6,57)
191
(7,52)
118
(4,65)
8
(0,31)
3
(0,12)
4
(0,16)
34
(1,34)
139
(5,47)
261
(10,28)
172
(6,77)
1,394
(54,88)
Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) 10 8 11 12 8 1 0 0 4 9 14 12 89
Релативна влажност, % 81 80 79 81 81 79 77 73 71 76 81 82 78
Сунчани сати — месечни просек 171 167 192 181 177 141 127 133 145 152 157 154 1.897
Извор #1: Deutscher Wetterdienst (humidity, 1951–1990)[8][9][а]
Извор #2: Meteo Climat (record highs and lows)[10]

Историја уреди

Основао га је 1880. Пјер Саворган де Браза. Од 1898. Бразавил је главни град колоније Француски Конго. Године 1900, имао је око 5.000 становника, да би се овај број већао на 100.000 до 1950. Овде је накратко било седиште покрета Слободна Француска (France libre) октобра 1940. после немачке окупације Француске. У Другом светском рату био је центар за операције француских снага у Африци. Под руководством Шарла де Гола ту је одржана Конференција у Бразавилу 1944. на којој се разматрало будуће уређење француских колонијалних поседа.

Привреда уреди

Развијена је прехрамбена и тешка индустрија.[11]

Саобраћај уреди

Железничком пругом Бразавил је спојен са градом и луком Поант Ноар на Атлантском океану. Има и међународни аеродром.

Партнерски градови уреди


Напомене уреди

  1. ^ Station ID for Brazzaville/ Maya–Maya is 64450 Use this station ID to locate the sunshine duration

Референце уреди

  1. ^ Roman Adrian Cybriwsky, Capital Cities around the World: An Encyclopedia of Geography, History, and Culture, ABC-CLIO, USA, 2013, p. 60
  2. ^ Sylvie Ayimpam, Vie matérielle, échanges et capitalisme sur la rive méridionale du Pool du fleuve Congo (1815-1930), Centre d'Étude des Mondes Africains (CEMAf), 2006, p. 4 and p. 9
  3. ^ Joseph ZIDI, Brazzaville : Les enjeux de la géographie des migrations (1800-2010), Université Marien Ngouabi de Brazzaville, 2016
  4. ^ MARTIN Phyllis M., Loisirs et société à Brazzaville pendant l'ère coloniale, KARTHALA Editions, 2006, p. 31
  5. ^ „Brazzaville, Zahlé, Kraków and Fabriano designated UNESCO Creative Cities”. UN News (на језику: енглески). 2013-10-21. Архивирано из оригинала 4. 10. 2018. г. Приступљено 2018-10-03. 
  6. ^ „Face-off over the Congo: the long rivalry between Kinshasa and Brazzaville”. TheGuardian.com. 17. 1. 2017. Архивирано из оригинала 18. 7. 2017. г. Приступљено 15. 7. 2017. 
  7. ^ „Historic agreement signed to protect the world's largest tropical peatland”. UNEP - UN Environment Programme. 23. 3. 2018. Архивирано из оригинала 31. 7. 2020. г. Приступљено 29. 5. 2020. 
  8. ^ „Klimatafel von Brazzaville (Flugh.) / Kongo” (PDF). Baseline climate means (1961–1990) from stations all over the world (на језику: немачки). Deutscher Wetterdienst. Архивирано (PDF) из оригинала 11. 2. 2020. г. Приступљено 24. 10. 2016. 
  9. ^ „Station 64450 Brazzaville/ Maya–Maya”. Global station data 1961–1990—Sunshine Duration. Deutscher Wetterdienst. Архивирано из оригинала 2017-10-17. г. Приступљено 24. 10. 2016. 
  10. ^ „Station Brazzaville” (на језику: француски). Meteo Climat. Архивирано из оригинала 6. 3. 2018. г. Приступљено 24. 10. 2016. 
  11. ^ „Sub-national HDI - Area Database - Global Data Lab”. hdi.globaldatalab.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 9. 2018. г. Приступљено 2018-09-13. 
  12. ^ „Coopération”. Brazzaville.cg (на језику: француски). Commune de Brazzaville, Congo. Архивирано из оригинала 5. 9. 2017. г. Приступљено 12. 9. 2017. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди