Септембар

девети месец у години по јулијанском и грегоријанском календару
септембар
П У С Ч П С Н
  1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30

Септембар је девети месец у години и има 30 дана. Почетак месеца по јулијанском календару почиње 14. дана грегоријанског календара. По Црквеном рачунању циклуса времена је први месец.

На северној хемисфери почетак метеоролошке јесени је 1. септембра. На јужној хемисфери почетак метеоролошког пролећа је 1. септембра.[1] 

Септембар означава почетак црквене године у источној православној цркви. То је почетак школске године у многим земљама северне хемисфере, у којој се деца враћају у школу после летњег распуста, понекад и првог дана у месецу.

Септембар (од латинског septem, „седам“) је првобитно био седми од десет месеци у најстаријем познатом римском календару, календару Ромула око 750. п. н. е., са мартом (лат. Martius) као првим месецом у години до можда чак 451. п. н. е.[2] Након календарске реформе која је почетком године додала јануар и фебруар, септембар је постао девети месец, али је задржао име. Имао је 29 дана до Јулијанске реформе, која је додала дан.

Септембарски догађаји

уреди

Старе римске светковине за септембар укључују Луди Романи, који се првобитно славио од 12. до 14. септембра, а касније је продужен до 5. септембра до 19. септембра. У 1. веку пре нове ере, додат је додатни дан у част обоженог Јулија Цезара 4. септембра. Епулум Јовис је одржан 13. септембра. Луди Триумфалес одржан је од 18. до 22. септембра. Септимонијум се славио у септембру, а по каснијим календарима 11. децембра. Ови датуми не одговарају савременом грегоријанском календару.

Септембар је у календару Карла Великог назван „месец жетве“. Септембар делом одговара Фруктидору, а делом Вендемјеру Прве француске републике. Септембар се у Швајцарској назива Хербстмонат, месец жетве. Англосаксонци су месец звали Gerstmonath, месец јечма, по усеву који се тада обично жање.[3]

Британско царство је 1752. усвојило грегоријански календар. У Британској империји те године другом септембру је одмах следио 14. септембар.

На Усенету се каже да се септембар 1993. (Вечни септембар) никада није завршио.

Септембар у астрономији и астрологији

уреди

Септембарска равнодневица се јавља у овом месецу, а око ње се организују одређене светковине. То је јесења равнодневица на северној хемисфери, а пролећна равнодневица на јужној хемисфери. Датуми могу варирати од 21. септембра до 24. септембра (у UTC).

Септембар је углавном у шестом месецу астролошког календара (и први део седмог), који почиње крајем марта/Марса/Овна.

Септембарски симболи

уреди
 
Сафир.[4][5]

Порекло речи или етимологија

уреди

Септембар је добио име од латинског (September). Месец је назван по “септем“ (седми месец) римског календара.

Септембар се код Срба, као и код неких словенских народа назива још и МИХОЉСКИ МЕСЕЦ, РУЈЕН и ГРОЗДОБЕР, као и у старосрпском. Преко цркве су у српски народ ушли латински називи за месеце, а њихови гласовни ликови показују да су прошли кроз грчко посредство.[18] Код Чеха ЗАРЖИ, а код Словенаца и КИМАВЕЦ. Код Хрвата се назива РУЈАН, слично старословенском и српском РУЈЕН. На староруском ВЕРАСЕЊ, белоруском ВЕРАСЕЊ, украјинском ВЕРЕСЕНЬ слично пољском ВЖЕСИЕНЬ.

Верски календари

уреди

Хришћански празници

уреди

Јеврејски празници

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Office, Met. „Met Office: Changing seasons”. webarchive.nationalarchives.gov.uk. Архивирано из оригинала 2009-02-25. г. 
  2. ^ H.H. Scullard, Festivals and Ceremonies of the Roman Republic (Cornell University Press, 1981), p. 84; Gary Forsythe, Time in Roman Religion: One Thousand Years of Religious History (Routledge, 2012), p. 14.
  3. ^   Једна или више претходних реченица укључује текст из публикације која је сада у јавном власништвуChisholm, Hugh, ур. (1911). „September”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 24 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 653. 
  4. ^ Hughes, Richard W.; Manorotkul, Wimon; Hughes, E. Billie (2017). Ruby & Sapphire: A Gemologist's Guide. RWH Publishing/Lotus Publishing. ISBN 978-0-9645097-1-9. 
  5. ^ Harman, Alang Kasim; Ninomiya, Susumu; Adachi, Sadao (1994). „Optical constants of sapphire (alpha-Al2O3) single crystals”. Journal of Applied Physics. 76 (12): 8032—8036. Bibcode:1994JAP....76.8032H. doi:10.1063/1.357922. 
  6. ^ Hosler, Dorothy; Burkett, Sandra L.; Tarkanian, Michael J. (18. 6. 1999). „Prehistoric Polymers: Rubber Processing in Ancient Mesoamerica”. Science. 284 (5422): 1988—1991. PMID 10373117. doi:10.1126/science.284.5422.1988. Приступљено 25. 10. 2021 — преко science.org (Atypon). 
  7. ^ „Rubber processed in ancient Mesoamerica, MIT researchers find”. News.mit.edu. Приступљено 25. 10. 2021. 
  8. ^ Elizabeth Pennissi (2001). „Linnaeus's last stand?”. Science. 291 (5512): 2304—2307. PMID 11269295. S2CID 83724152. doi:10.1126/science.291.5512.2304. 
  9. ^ Aster L.”. Plants of the World Online. Board of Trustees of the Royal Botanic Gardens, Kew. 2021. Приступљено 12. 6. 2022. 
  10. ^ SHG Resources. „SHGresources.com”. SHGresources.com. Архивирано из оригинала 16. 06. 2013. г. Приступљено 2013-08-22. 
  11. ^ „Flowerstower.com”. Архивирано из оригинала 24. 2. 2013. г. Приступљено 2013-08-22. 
  12. ^ „Giulio Campi | Jupiter and Astraea”. The Met. Приступљено 15. 8. 2022. 
  13. ^ David Groome, "Astrology," in Parapsychology: The Science of Unusual Experiences, eds. David Groome and Ron Roberts, 113–27, 2nd ed. (London: Psychology Press, 2016), 116.
  14. ^ Aaboe, Asger (2001). Episodes From the Early History of Astronomy . New York: Springer Science+Business Media. стр. 19. ISBN 9780387951362. 
  15. ^ Team, The GaneshaSpeaks (2017). GEMINI - Your Zodiac Horoscope 2018. Ahmedabad: www.GaneshaSpeaks.com. стр. 16. 
  16. ^ The Earth passes the junction of the signs at 13:30 UT/GMT September 22, 2020, and will pass it again at 19:21 UT/GMT September 22, 2021.
  17. ^ „Astrology Calendar”, yourzodiacsign . Signs in UT/GMT for 1950–2030.
  18. ^ Кончаревић, Ксенија (2022). Православље, бр. 1321. од 1. априла, Свеславенска лексема у савременом српском језику. Београд: СПЦ. стр. 39. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди