Отворите главни мени

Сафир је плави драги камен, један од варијетета минерала корунда (Алуминијум оксид). Назив потиче од латинске речи лат. sapphiru, што значи плав. Ретка врста сафира је „Сафир звезда“ у коме је кристална структура таква да при фокусираном светлу показује звезду из било ког правца. Постоји још једна врста драгог камена - рубин, који је такође варијетет корунда. Сафир сматра се једним од четири највреднија драга камена заједно са рубином, смарагдом и дијамантом.

Сафир
Logan Sapphire SI.jpg
423-каратни (85 g) плави Логанов сафир
Опште информације
КатегоријаМинерал оксид
Формулаалуминијум оксид, Al2O3
Кристалне системеРомбоедарска кристална система, класа шестоугаони
Идентификација
БојаСве боје осим црвене – када се зове рубин – или ружичасто-наранџасте(padparadscha-падпараша)[1][2]
Кристални хабитусод масивног до зрнастог
Цепљивостне
Преломнераван
Тврдоћа по Мосу9.0
Сјајностстакласта
Огреббело
Специфична тежина3.95–4.03
Оптичке особинеAbbe number 72.2
Индекс преламањаnω=1.768–1.772
nε=1.760–1.763,
Бирефрингенција 0.008
Плеохроизамчврсто
Тачка топлљења2030–2050 °C
Топљивостinfusible
Растворљивостнерастворљив
Остале особинетермичка дилетација (5.0–6.6)×10−6/K
релативна пермитивност на 20 °C
ε = 8.9–11.1 (анизотропан)[3]

Историја сафира датира још пре 7. век п. н. е., када су га користили Етрурци, а после њих Грци и Римљани, који су га доносили из Индије (Шри Ланка).[4]

Сафир је рођендански драгуљ за септембар и драги камен за 45. годишњицку брака. Сафирни јубилеј се јавља након 65 година.[5]

Садржај

Боје сафираУреди

Назив сафир некада се користило за сво драго камење. Око 1800. године признати су сафир и рубин као варијације корунда. Тада се плаво камење називало сафирима, а црвени рубинима, док су се све остале боје сврставало се под минерал корунд. Данас се минерали из групе корунда, свих боја, осим црвених, називају сафирима.[6]

Корунди су иначе безбојни, транспарентни. Плаву боју сафирима дају примесе гвожђа и титанијума, љубичасту ванадијума, а хрома ружичасту. Када је проценат гвожђа мали, добијају се жути и зелени тонови. Сматра се да је примерак квалитетнији што је већа његова транспарентност.

НалазиштаУреди

Корунд је врло редак минерал који се може наћи у алуминатним стенама следећих типова:

Највећа налазишта сафира су у Мадагаскару, Источној Африци, Шри Ланци, Кини, Мјанмар, на Тајланду, у Индији, САД и Аустралији.[7]

Синтетички сафирУреди

Француску хемичар Август Вернел франц. Auguste Verneuilје 1911. године[8] патентирао јефтин начи за добијање рубина и сафира вештачким путем, мада је прво вештачко драго камење успео да произведе још пре почетка 20. века. Овај поступак по њему је назван Вернелов процес и још увек се налази у употреби.

Познати сафириУреди

  • Бизмарков сафир потиче из Шри Ланке. Данас тежи 98.6 карата.[9]
  • Гордонов сафир има око 50 карата и налази се у привеску огрлице са 111 дијаманата[10]
  • Логанов сафир је један од највећих плавих смарагда. Има 422.99 карата и нађен је у Шри Ланци. Предат је на поклон институту 1960. године[11]
  • Бомбајска звезда са 182 карата добила је на поклон глумица немог филма Мери Пикфорд од свог мужа, а она га је затим 1982. године предала Институту Смитсон.[12]
  • Индијска звезда са 563.35 карата, је други по реду највећи и сафир звезда на свету. Формирао се пре 2 милијарде година, а пронађен је пре 300 година на Шри Ланци, у познатом налазишту сафира. Индустријалац Ј. П. Морган поклонио је тај сафир 1900. године Музеју природне историје у Њујорку. Сафир је данас један од највреднијих предмета у музеју.
  • Азијска звезда тежи 330 карата. Због своје богате плаво љубичасте боје сматра се једним од најелпших сафира.
  • Квинсландска звезда од 733 карата пронађен је 1930. године у Аустралији. То је највећи сафир звезда на свету. Једно време стајао је изложен заједно са Хоуповим дијамантом у Смитсоновом националном историјском музеју у Вашингтону.[13]

РеференцеУреди

  1. ^ padparadscha Sapphires(на језику: енглески), Приступљено 24. 4. 2013.
  2. ^ Walking the line in ruby & sapphire(на језику: енглески), Приступљено 24. 4. 2013.
  3. ^ Harman, Alang Kasim; Ninomiya, Susumu; Adachi, Sadao (1994). „Optical constants of sapphire (alpha-Al2O3) single crystals”. Journal of Applied Physics. 76 (12): 8032—8036. Bibcode:1994JAP....76.8032H. doi:10.1063/1.357922. 
  4. ^ Gemology online - Sapphire, Приступљено 24. 4. 2013.
  5. ^ „Queen's Sapphire Jubilee: Gun salutes mark 65 years on the throne”. BBC News. British Broadcasting Corporation (BBC). 06. 02. 2017. 
  6. ^ „Sapphire”. GIA. Gemological Institute of America Inc. Приступљено 27. 10. 2016. 
  7. ^ Wise & Bulakh 2004, стр. 539-541
  8. ^ Patent number: 1004505 (на језику: енглески), Приступљено 24. 4. 2013.
  9. ^ Smithsonian Natoional Museum of Natural History - Bismarck Sapphire(на језику: енглески), Приступљено 24. 4. 2013.
  10. ^ Randys jewelry - Famous gems Архивирано на сајту Wayback Machine (јануар 17, 2012) (на језику: енглески), Приступљено 24. 4. 2013.
  11. ^ The Logan Sapphire Brooch(на језику: енглески), Приступљено 24. 4. 2013.
  12. ^ Smithsonian musem(на језику: енглески), Приступљено 24. 4. 2013.
  13. ^ Legendary sapphire, a family, Cher, lovers and a lawsuit(на језику: енглески), Приступљено 24. 4. 2013.

ЛитератураУреди

  • Wise, Richard W. (2004). Secrets Of The Gem Trade, The Connoisseur's Guide To Precious Gemstones. Brunswick House Press. ISBN 978-0-9728223-8-1. 

Спољашње везеУреди