Алуминијум оксид
Алуминијум оксид (Al2O3) је неорганско хемијско једињење алуминијума које се јавља у две модификације:[3][4]
- α-Al2O3 (корунд) је постојанија модификација, која се одликује великом тврдоћом (9 степени у Мосовој скали. Његова температура топљења износи 2040 °C, а температура кључања 3300 °C. Добро проводи топлоту, отпоран је на дејство хемијских супстанција, не раствара се у киселинама. Настаје услед пржења на 1000 °C модификације γ.
- γ-Al2O3 је бели прах нерастворљив у води а растворљив у јаким киселинама. Добија се пржењем алуминијум хидроксида. Има амфотерне особине. Из њега се електрохемијском методом добија метални алуминијум.
![]() | |
![]() | |
![]() | |
Идентификација | |
---|---|
3Д модел (Jmol)
|
|
ChemSpider | |
ECHA InfoCard | 100.014.265 |
MeSH | aluminium+oxide |
UNII | |
| |
| |
Својства | |
Моларна маса | 101,96 g/mol |
Густина | 3,97 g cm−3, основно |
Тачка топљења | 2054°C |
Тачка кључања | 2980°C |
нерастворан | |
Структура | |
Геометрија молекула | октаедар |
Термохемија | |
Стандардна моларна
ентропија (S |
50.92 J mol−1 K−1 |
Стандардна енталпија
стварања (ΔfH |
−1675.7 kJ mol−1 |
Опасности | |
ЕУ класификација (DSD)
|
Није на листи |
Тачка паљења | не гори |
Сродна једињења | |
Други анјони
|
алуминијум-хидроксид |
Други катјони
|
бор-триоксид галијум-оксид индијум-оксид талијум-оксид |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |
Референце инфокутије | |
Алуминијум оксид је главни састојак боксита најважније руде алуминијума.
Његов алаун се користе као абразив код шмиргл папира.
Особине
уредиОсобина | Вредност |
---|---|
Партициони коефицијент[5] (ALogP) | 0,0 |
Растворљивост[6] (logS, log(mol/L)) | 2,2 |
Поларна површина[7] (PSA, Ų) | 170,6 |
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
- ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Литература
уреди- Holleman&Wiberg1st
- Housecroft3rd;