Густина

Густина је по дефиницији однос масе и запремине неког тела.

${\rho }={m \over V}$

У овој формули ${\rho }$ (ро) означава густину, m означава масу тела, а V његову запремину. Димензије густине су М L^-3 a SI јединица: килограм по кубном метру - kg/m³).

Густине елемената и чистих једињења су карактеристичне константе али пошто зависе од температуре, саопштавају се заједно са температуром на којој су одређене.

На густину неке материје утиче састав, температура, агрегатно стање, алотропски облик, електрично поље итд. Један од првих задатака физичке хемије је био да на основу мерења макроскопских особина материје докучи нешто о њеној микроскопској грађи. У том погледу густина је од огромног значаја јер су на основу мерења густине и индекса преламања или диелектричне константе израчунавала молекулска рефракција а на основу ње, димензије молекула.

Занимљиво је да су за мерење густине гасовитог азота године 1904. Нобелове награде добили Вилијем Ремзи за хемију и Лорд Рејли за физику. Наиме, из веома мале разлике у густинама азота из ваздуха и хемијски добијеног азота они су закључили да у ваздуху поред азота постоји још неки гас и тако су пронашли аргон. То је суштина физичке хемије - мерити нешто обично и из тога пронаћи нешто необично.

Густина чврстих тела у (kg/m³) на 20°CУреди

Тело	у kg/m³	Тело	у kg/m³
Алуминијум	2720	Магнезијум	1740
Антимон	6685	Манган	7400
Арсен	5776	Бакар (електролитни)	8933
Азбест	2000-2800	група минерала-мика	2600-3200
Бакелит	1340	Миканит	1900-2600
Баријум	3600	Молибден	10200
Берилијум	2690-2700	Легура бакра са цинком	8400-8700
Бор (хемијски елемент)	3300	Нафталин	1150
Бетон	1800-2400	Никл	8350-8900
Бизмут	9807	Никелин	8600-8850
Бронза	8800-8900	Ново сребро	8400-8700
Целулоза	1380	Најлон	1140
Хром	6920	Олово	11300-11400
Хромоникелин	8200-8370	Парафин	870-910
Опека	1400-2200	Песак (сув)	1550-1800
Калај (бели)	7200-7400	Платина	21300-21500
Цинк	7130-7200	Плексиглас	1180-1200
Дрво	800	Порцелан	2300-2500
- храст	600-900	Калијум	870
- липа	400-600	Шалитра	2260
Дуралуминијум	2800	Сумпор моноклитни	1960
Ебонит	1100-1300	Сумпор ромбоидан	2067
Електрон (легура магнезијума)	1740-1840	Кожа (сува)	860
Фосфор бели	1830	Натријум	980
Гипс	2310-2330	Сребро	10500
Глина (сува)	1500-1800	Челик	7500-7900
Графит	2300-2720	нерђајући челик	7860
Гума	1100-1190	Топљени челик	7840
Палаквијум	960-990	Снег	125
Инвар	8000	Стакло обично	2400-2800
Иридијум	22400	Кварцно стакло	2900
Кадмијум	8640	Масти	920-940
Пампур	220-260	Тантал	16600
Креда	1800-2600	Дрвени угаљ	300-600
Кобалт	8900	Волфрам	19100
Силицијум	2329,6	Восак	950-980
Кварц	2500-2800	Злато	19282
Игелит	1350	Гвожђе чисто (α)	7875
Лед на 0 °C	880-920	Гвожђе (сиво)	800-7250

Густина течности у (kg/m³) на 22°CУреди

За одређивање густине течности може се користити инструмент ареометар.

Мензура са различито обојеним течностима различите густине

Густина гасова у (kg/m³) на 20°CУреди

Види јошУреди

Мохрова вага