Диелектрична константа

Релативне диелектричне константе (εr) различитих материјала на собној температури на енергијама фреквенција испод 1 kHz
материјал εr
вакуум 1 (по дефиницији)
ваздух 1,00058986±0,00000050[1]
тефлон 21
бетон 45
стакло 47 (3.7–10)
гума 7
дијамант 5.5–10
со 3–15
графит 10–15
силикон 1.168
метанол 30
глицерол 41.2, 47, 42.5 (0, 20, 25 °C)
вода 87.9, 80.2, 55.5

(0, 20, 100 °C)[2] за видљиву светлост: 1.77

Диелектрична константа или пермитивност (ознака ε) јесте однос између густине и јачине електричног поља. Изражава се као производ релативне диелектричне константе εr (која зависи од посматране средине) и диелектричне константе вакуума ε0 (која се назива и апсолутна пермитивност):

где диелектрична константа вакуума износи

10−12 или

Мерна јединица за пермитивност је Фарад по метру, односно у SI-јединицама Ампер секунда по Волт метру.

Ова физичка величина количински представља колико електрично поље утиче на средину у којој се налази, односно колико средина утиче на поље. Практично, представља могућност саме средине да се поларизује под утицајем поља и тако појача/смањи укупно електрично поље или, много чешће, остане поларизовано и када више није под утицајем поља (ова карактеристика средине се користи у кондензаторима).

Релативна пермитивност

уреди

Релативна пермитивност или релативна диелектрична константа је број већи или једнак од 1 који зависи од дате средине.

За вакуум релативна диелектрична константа је 1 по дефиницији. За ваздух релативна диелектрична константа је  .

Референце

уреди
  1. ^ Hector, L. G.; Schultz, H. L. (1936). „The Dielectric Constant of Air at Radiofrequencies”. Physics. 7 (4): 133—136. Bibcode:1936Physi...7..133H. doi:10.1063/1.1745374. 
  2. ^ Archer, G. G.; Wang, P. (1990). „The Dielectric Constant of Water and Debye-Hückel Limiting Law Slopes”. Journal of Physical and Chemical Reference Data. 19 (2): 371—411. doi:10.1063/1.555853.