Маслиново уље
Маслиново уље се добија цеђењем плодова маслине и има широку употребу почев од кулинарства, козметологије и медицине до хришћанске традиције у којој се користи у обредима богослужења. Веома је цењено као дијететски производ због високог садржаја незасићених масних киселина и полифенола.
 Екстра девичанско маслиново уље са зеленим и црним конзервираним столним маслинама | |
| Композиција масти | |
|---|---|
| Засићене масти | |
| Укупно засићених масти | Палмитинска киселина: 13,0% Стеаринска киселина: 1,5% |
| Незасићене масти | |
| Укупно незасићених масти | > 85% |
| Мононезасићена | Олеинска киселина: 70,0% Палмитолеинска киселина: 0,3–3,5% |
| Полинезасићена | Линолна киселина: 15,0% α-линолеинска киселина: 0,5% |
| Особине | |
| Енергија хране по 100 g (3,5 oz) | 3.700 kJ (880 kcal) |
| Тачка топљења | −6,0 °C (21,2 °F) |
| Тачка кључања | 299 °C (570 °F) |
| Димна тачка | 190 °C (374 °F) (екстра девичанско)[1] 215 °C (419 °F) (девичанско)[2] 210 °C (410 °F) (рафинирано) |
| Очвршшћава на 20 °C (68 °F) | Течно |
| Релативна густина на 20 °C (68 °F) | 0,911[3] |
| Вискозност на 20 °C (68 °F) | 84 cP |
| Индекс преламања | 1,4677–1,4705 (девичанско и рафинирано) 1,4680–1,4707 (комина) |
| Јодна вредност | 75–94 (девичанско и рафинирано) 75–92 (комина) |
| Киселинска вредност | максимум: 6,6% (рафинирано и комина) 0,8% (екстра девичанско) |
| Сапонификациона вредност | 184–196 (девичанско и рафинирано) 182–193 (комина) |
| Пероксидна вредност | 20 (девичанско) 10 (рафинирано и комина) |
Шпанија доприноси са скоро половином глобалне производње маслиновог уља; други велики произвођачи су Италија, Тунис, Грчка и Турска.[4] Потрошња по глави становника је највећа у Грчкој, а следе је Италија и Шпанија.
ИсторијаУреди
Маслиново уље је дуго био уобичајен састојак медитеранске кухиње, укључујући старогрчку и римску кухињу. Дивље маслине, које потичу из Мале Азије, сакупили су неолитски људи већ у 8. миленијуму пре нове ере.[5][6] Осим хране, маслиново уље се користило за верске обреде, лекове, као гориво у уљаницама, за израду сапуна и за његу коже. Спартанци и други Грци користили су уље за натапање коже док су вежбали у гимназијуму. Од својих почетака током раног 7. века п. н. е, козметичка употреба маслиновог уља брзо се проширила на све хеленске градске државе, заједно са спортистима који су тренирали наги, и трајала је близу хиљаду година упркос великим трошковима.[7][8] Маслиново уље је такође било популарно као облик контроле рађања; Аристотел у својој Историји животиња препоручује наношење мешавине маслиновог уља у комбинацији са уљем кедра, оловном машћу или тамјаном на грлић материце ради спречавања трудноће.[9]
Лековита и остала дејстваУреди
Маслиново уље у медицини
Благотворно дејство маслиновог уља на људски организам познато је како у народној, тако и у стручној медицини. Користи се као лек против опекотина, за чишћење организма, против цревних и желудачних упала, као средство за уништавање различитих врста бактерија. Добро је за срце и крвне судове, а има и веома важну улогу у ублажавању болова од реуматоидног артритиса. Антиоксиданси и здраве масне киселине у његовом саставу снижавају лош (ЛДЛ) холестерол.
Маслиново уље у козметици
Маслиново уље је чест састојак козметичких препарата, посебно оних који се користе за суву, оштећену кожу, кожу која је подложна екцемима, као и препарата за сунчање. Саветује се његова употреба у кућној радиности за израду маски за лице, косу и тело. Основни је састојак медитеранске кухиње, посебно хладно цеђено као додатак разним салатама. Осим доказане лековите и хранљиве, признаје му се и веома моћна афродизијачка улога.
Статистика производње и потрошњеУреди
Упоредни статистички подаци о количини произведеног маслиновог уља и његовој потрошњи:
| Држава | Производња (2005[10]) | Потрошња (2005[10]) | Средња годишња потрошња по особи (kg)[11] | |
|---|---|---|---|---|
| Шпанија | 36% | 20% | 13.62 | |
| Италија | 25% | 30% | 12.35 | |
| Грчка | 18% | 9% | 23.7 | |
| Турска | 5% | 2% | 1.2 | |
| Сирија | 4% | 3% | 6 | |
| Тунис | 8% | 2% | 9.1 | |
| Мароко | 3% | 2% | 1.8 | |
| Португал | 1% | 2% | 7.1 | |
| Француска | 4% | 1.34 |
Производња маслиновог уљаУреди
Маслиново уље се цеди индустријским машинама, а почетком двадесетог века је то рађено постројењем на водени погон слично воденици.
Потенцијални ефекти на здрављеУреди
У Сједињеним Државама, FDA дозвољава произвођачима маслиновог уља да стављају следеће квалификоване здравствене тврдње на етикете производа:[12][13]
Ограничени и неубедљиви научни докази указују на то да конзумација око 2 кашике (23 г) маслиновог уља дневно може смањити ризик од коронарне болести срца због мононезасићених масти у маслиновом уљу. Да би се постигла ова могућа корист, маслиново уље треба да замени сличну количину засићених масти, а да не повећа укупан број калорија унесених у дану.
У прегледу Европског завода за безбедност хране (EFSA) 2011. године, здравствене тврдње о маслиновом уљу одобрене су за заштиту путем његових полифенола од оксидације липида у крви,[14] и за одржавање нормалног нивоа HDL-холестерола у крви заменом засићених масти у исхрани са олеинском киселином.[15] (Види такође: Уредба Комисије (ЕУ) 432/2012 од 16. маја 2012).[16] Упркос овог одобрења, EFSA је приметила да дефинитивна узрочно-последична веза није адекватно успостављена за конзумирање маслиновог уља и одржавање нормалних (наташте) концентрација триглицерида у крви, нормалне концентрације HDL-холестерола у крви и нормалне концентрације глукозе у крви.[17]
Једна мета-анализа из 2014. закључила је да је повећана потрошња маслиновог уља повезана са смањеним ризиком од смртности од свих узрока, кардиоваскуларних догађаја и можданог удара, док мононезасићене масне киселине мешовитог животињског и биљног порекла нису показале значајне ефекте.[18] Друга мета-анализа у 2018. открила је да је унос високо-полифенолског маслиновог уља повезан са побољшаним мерама укупног холестерола, HDL холестерола, малондиалдехида и оксидованог HDL-а у поређењу са маслиновим уљима са ниским садржајем полифенола, иако су препоручене дуже студије и више истраживања на немедитеранским популацијама.[19]
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ Gray, Sarah (2015). „Cooking with extra virgin olive oil”. ACNEM Journal. 34 (2): 8—12. S2CID 132454216.
- ^ De Alzaa, F.; Guillaume, C.; Ravetti, L. (јун 2018). „Evaluation of Chemical and Physical Changes in Different Commercial Oils during Heating”. Acta Scientific Nutritional Health. 2 (6): 2—11.
- ^ „United States Department of Agriculture: "Grading Manual for Olive Oil and Olive-Pomace Oil"”. Архивирано из оригинала на датум 31. 10. 2014. Приступљено 25. 6. 2013.
- ^ „Australian Olives | Australian Olive Oil – An Overview 2019” (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-04.
- ^ Davidson, s.v. Olives
- ^ „International Olive Council”. Архивирано из оригинала на датум 26. 10. 2018. Приступљено 5. 10. 2011.
- ^ Thomas F. Scanlon (2005). "The Dispersion of Pederasty and the Athletic Revolution in sixth-century BC Greece", in Same-Sex Desire and Love in Greco-Roman Antiquity and in the Classical Tradition of the West, ed. B.C. Verstraete and V. Provençal, Harrington Park Press
- ^ Nigel M. Kennell, "Most Necessary for the Bodies of Men: Olive Oil and its By-products in the Later Greek Gymnasium" in Mark Joyal (ed.), In Altum: Seventy-Five Years of Classical Studies in Newfoundland, 2001; popis pp. 119–133
- ^ Himes, Norman E. (1963). The Medical History of Contraception. Gamut Press. стр. 86—87.
- ^ а б Статистика Архивирано на сајту Wayback Machine (31. мај 2009) на ООН
- ^ "California and World Olive Oil Statistics"" PDF Архивирано на сајту Wayback Machine (27. март 2009).
- ^ „FDA Allows Qualified Health Claim to Decrease Risk of Coronary Heart Disease”. US Food and Drug Administration. новембар 2004. Приступљено 5. 4. 2013.
- ^ Brackett, RE (новембар 2004). „Letter Responding to Health Claim Petition dated August 28, 2003: Monounsaturated Fatty Acids from Olive Oil and Coronary Heart Disease (Docket No 2003Q-0559)”. US Food and Drug Administration. Приступљено 5. 4. 2013.
- ^ European Food Safety Authority (2011). „Scientific Opinion on the substantiation of health claims related to polyphenols in olive”. EFSA Journal. 9 (4): 2033. doi:10.2903/j.efsa.2011.2033
.
- ^ European Food Safety Authority (2011). „Scientific Opinion on the substantiation of health claims related to oleic acid intended to replace saturated fatty acids (SFAs) in foods or diets”. EFSA Journal. 9 (4): 2043. doi:10.2903/j.efsa.2011.2043 .
- ^ „Commission Regulation (EU) No 432/2012 of 16 May 2012 establishing a list of permitted health claims made on foods, other than those referring to the reduction of disease risk and to children's development and health. Text with EEA relevance”. Official Journal of the European Union. Приступљено 31. 8. 2016.
- ^ Scientific Committee/Scientific Panel of the European Food Safety Authority (2011). „Scientific Opinion on the substantiation of health claims related to olive oil and maintenance of normal blood LDL-cholesterol concentrations (ID 1316, 1332), maintenance of normal (fasting) blood concentrations of triglycerides (ID 1316, 1332), maintenance of normal blood HDL cholesterol concentrations (ID 1316, 1332) and maintenance of normal blood glucose concentrations (ID 4244) pursuant to Article 13(1) of Regulation (EC) No 1924/2006”. EFSA Journal. 9 (4): 2044 [19 pp]. doi:10.2903/j.efsa.2011.2044 .
- ^ Schwingshackl, L; Hoffmann, G (2014). „Monounsaturated fatty acids, olive oil and health status: A systematic review and meta-analysis of cohort studies”. Lipids in Health and Disease. 13: 154. PMC 4198773 . PMID 25274026. doi:10.1186/1476-511X-13-154.
- ^ George, Elena S.; Marshall, Skye; Mayr, Hannah L.; Trakman, Gina L.; Tatucu-Babet, Oana A.; Lassemillante, Annie-Claude M.; Bramley, Andrea; Reddy, Anjana J.; Forsyth, Adrienne (2018-04-30). „The effect of high-polyphenol extra virgin olive oil on cardiovascular risk factors: a systematic review and meta-analysis” (PDF). Critical Reviews in Food Science and Nutrition. 59 (17): 2772—2795. ISSN 1549-7852. PMID 29708409. S2CID 13974810. doi:10.1080/10408398.2018.1470491.
ЛитератураУреди
- Caruso, Tiziano / Magnano di San Lio, Eugenio (eds.). La Sicilia dell'olio, Giuseppe Maimone Editore, Catania, 2008, ISBN 978-88-7751-281-9
- Davidson, Alan. The Oxford Companion to Food, Oxford, 1999. ISBN 0-19-211579-0.
- Mueller, Tom. Extra Virginity – The Sublime and Scandalous World of Olive Oil, Atlantic Books, London, 2012. ISBN 978-1-84887-004-8.
- Pagnol, Jean. L'Olivier, Aubanel, 1975. ISBN 2-7006-0064-9.
- Palumbo, Mary; Linda J. Harris (December 2011) "Microbiological Food Safety of Olive Oil: A Review of the Literature" (PDF), University of California, Davis
- Preedy, V.R. / Watson, R.R. (eds.). Olives and Olive Oil in Health and Disease Prevention, Academic Press, 2010. ISBN 978-0-12-374420-3.
- Rosenblum, Mort. Olives: The Life and Lore of a Noble Fruit, North Point Press, 1996. ISBN 0-86547-503-2.
- CODEX STAN 33-1981 Standard for Olive Oils and Olive Pomace Oils
