Вијенац (екав. венац), најчешће је обруч од цвијећа, лишћа, грања, или било ког другог материјала чијим уплитањем се добија обруч.

Полагање вијенца Совјетским војницима у Београду 2009.

Традиционално се користе приликом испраћаја покојника, или за сјећање и одавање почасти преминулима. У хришћанству вијенац представља повратак Христа. У античкој Грчкој, вијенцем је обиљежаван високи положај.

Грчка митологијаУреди

У старогрчкој митологији, Зевсов син Аполон се заљубио у Дафне која није узвратила његову љубав. Бјежећи од Аполона, Дафне је замолила свога оца ријечног бога Пенеја да јој помогне, а овај је претворио у ловор. Аполон је од тога дана на глави носио ловоров вијенац. Након тога је у старој Грчкој ловоров вијенац поистовјећен са Аполоном који је представљано побједу, положај и напредак.[1]

ГеографијаУреди

У географији се користи израз планински вијенац.

КњижевностУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Ovid, and A.D. Melville, trans., Metamorphoses (New York: Oxford University Press, 1986) pp. 41-44

Спољашње везеУреди