Википедија

Дафне

Дафне је најраније познато дело које би се, по савременим стандардима, могло сматрати опером .[1][2][3] Либрето Отавија Ринучинија, заснован на ранијем интермедију насталом 1589. године, „Combattimento di Apollo col serpente Pitone“, а који је на музику поставио Лука Маренцио, преживео је комплетан.[4] Ово дело се сматра првом „модерном музичком драмом“.[5]

Дафне и Аполо, Ђовани Батиста Тиеполо, 1744

Углавном изгубљену музику комплетирао је Јакопо Пери, али најмање два од шест сачуваних фрагмената су од Јакопа Корсија. Дафне је први пут изведена током карневала 1598. (стари стил 1597.) у Палацо Корси.[6]

Историја

уреди

Већина Перијеве музике је изгубљена, упркос популарности и слави у Европи у време његовог компоновања, али је либрето од 455 стихова објављен и опстао. Владајућа породица Медичи у Фиренци била је задовољна са Дафне и дозволила је да се Перијево следеће дело, Еуридика, изведе као део прославе венчања Марије Медичи и Анрија IV 1600.[7][8]

Опера Дафне је написана за елитни круг хуманиста у Фиренци, Фирентинску камерату, између 1594. и 1597. године, уз подршку, а можда и у сарадњи са композитором и меценом Јакопом Корсијем.[9] Међутим, прво потврђено, не-јавно, извођење дела за Дон Ђованија Медичија одржано је 1597. године захваљујући Марку да Гаљану. Сматра се да је опера изведена током три карневалске прославе (1595–1598). Касније је изведена 1599. у Палацо Пити и Палацо Корси Салвиати најкасније у јануару исте године, али датуми извођења су предмет расправе научника. [9]

Као покушај да се оживи грчка драма[10], била је далеко од онога што би стари Грци препознали као драмску уметност.

Прича

уреди

Прича опере, о томе како се Аполон заљубљује у нимфу, Дафну, инспирисана је Овидијем и његовом наративном поезијом „Метаморфозе“, дела у широкој употреби у операма компонованим у фирентинској, мантуанској и римској оперској сфери.[11]

Према Ринунчинијевом либрету, Аполон спашава човечанство убијајући Питона, а убрзо присиљаваКупидона на такмичење у стрељаштву да се види ко је бољи. Како би му узвратио, Купидон га упуца стрелицом и натера га да се заљуби у Дафну. Да би побегла од Аполона, Дафне се претвара у ловорово дрво од којег Аполон прави круну, постајући симбол поезије, музике и слободе.[12]

Музика

уреди

Дафне је предвиђена за много мањи ансамбл од нешто каснијих опера Клаудија Монтевердија, наиме за чембало, лауту, виолу, архлуту и троструку флауту.[13] Ослањајући се на нови развој у то време, Пери је успоставио рецитативе, мелодијски говор стављен на музику, као централни део опере.

Перијев музички језик био је конгломерат његових савременика и експериментисања са људским говором у музици кроз рецитатив и музичку прозодију. Пери је настојао да понови ток и музикалност говора у свом писању, док су савременици Емилио де Кавалијери и Ђулио Качини тражили различите, али сличне композиционе циљеве.[14] Као резултат тога, музика написана за оперу је можда написана уз помоћ Качинија, али савремена истраживања то не подржавају.[15]

Референце

уреди
  1. ^ Sonneck, O. G. (1913). „"Dafne", the First Opera. A Chronological Study”. Sammelbände der Internationalen Musikgesellschaft. 15 (1): 102—110. JSTOR 929391. 
  2. ^ „How the Quest Was Won: OPERA (21/10/2005)”. ABC. Архивирано из оригинала 19. 5. 2006. г. Приступљено 7. 8. 2007. 
  3. ^ „Travel Advisory; Opera's 400th Birthday Is Celebrated in Vienna”. The New York Times. 3. 5. 1998. Приступљено 7. 8. 2007. 
  4. ^ Sonneck, O. G. (1913). „"Dafne", the First Opera. A Chronological Study”. Sammelbände der Internationalen Musikgesellschaft. 15 (1): 102—110. ISSN 1612-0124. JSTOR 929391. 
  5. ^ Hoxby, Blair (2005). „The Doleful Airs of Euripides: The Origins of Opera and the Spirit of Tragedy Reconsidered”. Cambridge Opera Journal. 17 (3): 253—269. ISSN 0954-5867. JSTOR 3878297. doi:10.1017/S0954586706002035. 
  6. ^ Strainchamps, Edmond (2001). „Corsi, Jacopo”. Oxford Music Online. doi:10.1093/gmo/9781561592630.article.06571. Приступљено 2023-07-27. 
  7. ^ „Music to the ears”. news.com.au. 27. 11. 2006. Архивирано из оригинала 4. 6. 2011. г. Приступљено 7. 8. 2007. 
  8. ^ „Opera Before Gluck”. Music With Ease. Архивирано из оригинала 30. 11. 2024. г. Приступљено 7. 8. 2007. 
  9. ^ а б Porter, William V. (1965). „Peri and Corsi's Dafne: Some New Discoveries and Observations”. Journal of the American Musicological Society. 18 (2): 170—196. JSTOR 830682. doi:10.2307/830682. 
  10. ^ Otten, Joseph (1911). Catholic Encyclopedia. New York: Robert Appleton Company. Приступљено 7. 8. 2007. 
  11. ^ Sternfeld, F. W. (1978). „The First Printed Opera Libretto”. Music & Letters. 59 (2): 121—138. ISSN 0027-4224. JSTOR 734132. doi:10.1093/ml/59.2.121. 
  12. ^ Savage, Roger (1989). „Prologue: Daphne Transformed”. Early Music. 17 (4): 485—493. ISSN 0306-1078. JSTOR 3127017. doi:10.1093/earlyj/XVII.4.485. 
  13. ^ Otten, Joseph (1911). Catholic Encyclopedia. New York: Robert Appleton Company. Приступљено 7. 8. 2007. 
  14. ^ Carlton, Richard A. (2000). „Florentine Humanism and the Birth of Opera: The Roots of Operatic "Conventions"”. International Review of the Aesthetics and Sociology of Music. 31 (1): 67—78. ISSN 0351-5796. JSTOR 3108425. doi:10.2307/3108425. 
  15. ^ Gerard, Helen (1924). „THE FIRST OPERA: Presented at Florence in 1600 and again in 1923”. The American Magazine of Art. 15 (9): 463—466. ISSN 2151-254X. JSTOR 23929390. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дафне&oldid=29037939”