Википедија

Dafne

Dafne je najranije poznato delo koje bi se, po savremenim standardima, moglo smatrati operom .[1][2][3] Libreto Otavija Rinučinija, zasnovan na ranijem intermediju nastalom 1589. godine, „Combattimento di Apollo col serpente Pitone“, a koji je na muziku postavio Luka Marencio, preživeo je kompletan.[4] Ovo delo se smatra prvom „modernom muzičkom dramom“.[5]

Dafne i Apolo, Đovani Batista Tiepolo, 1744

Uglavnom izgubljenu muziku kompletirao je Jakopo Peri, ali najmanje dva od šest sačuvanih fragmenata su od Jakopa Korsija. Dafne je prvi put izvedena tokom karnevala 1598. (stari stil 1597.) u Palaco Korsi.[6]

Istorija

uredi

Većina Perijeve muzike je izgubljena, uprkos popularnosti i slavi u Evropi u vreme njegovog komponovanja, ali je libreto od 455 stihova objavljen i opstao. Vladajuća porodica Mediči u Firenci bila je zadovoljna sa Dafne i dozvolila je da se Perijevo sledeće delo, Euridika, izvede kao deo proslave venčanja Marije Mediči i Anrija IV 1600.[7][8]

Opera Dafne je napisana za elitni krug humanista u Firenci, Firentinsku kameratu, između 1594. i 1597. godine, uz podršku, a možda i u saradnji sa kompozitorom i mecenom Jakopom Korsijem.[9] Međutim, prvo potvrđeno, ne-javno, izvođenje dela za Don Đovanija Medičija održano je 1597. godine zahvaljujući Marku da Galjanu. Smatra se da je opera izvedena tokom tri karnevalske proslave (1595–1598). Kasnije je izvedena 1599. u Palaco Piti i Palaco Korsi Salviati najkasnije u januaru iste godine, ali datumi izvođenja su predmet rasprave naučnika.[9]

Kao pokušaj da se oživi grčka drama[10], bila je daleko od onoga što bi stari Grci prepoznali kao dramsku umetnost.

Priča

uredi

Priča opere, o tome kako se Apolon zaljubljuje u nimfu, Dafnu, inspirisana je Ovidijem i njegovom narativnom poezijom „Metamorfoze“, dela u širokoj upotrebi u operama komponovanim u firentinskoj, mantuanskoj i rimskoj operskoj sferi.[11]

Prema Rinunčinijevom libretu, Apolon spašava čovečanstvo ubijajući Pitona, a ubrzo prisiljavaKupidona na takmičenje u streljaštvu da se vidi ko je bolji. Kako bi mu uzvratio, Kupidon ga upuca strelicom i natera ga da se zaljubi u Dafnu. Da bi pobegla od Apolona, Dafne se pretvara u lovorovo drvo od kojeg Apolon pravi krunu, postajući simbol poezije, muzike i slobode.[12]

Muzika

uredi

Dafne je predviđena za mnogo manji ansambl od nešto kasnijih opera Klaudija Monteverdija, naime za čembalo, lautu, violu, arhlutu i trostruku flautu.[10] Oslanjajući se na novi razvoj u to vreme, Peri je uspostavio recitative, melodijski govor stavljen na muziku, kao centralni deo opere.

Perijev muzički jezik bio je konglomerat njegovih savremenika i eksperimentisanja sa ljudskim govorom u muzici kroz recitativ i muzičku prozodiju. Peri je nastojao da ponovi tok i muzikalnost govora u svom pisanju, dok su savremenici Emilio de Kavalijeri i Đulio Kačini tražili različite, ali slične kompozicione ciljeve.[13] Kao rezultat toga, muzika napisana za operu je možda napisana uz pomoć Kačinija, ali savremena istraživanja to ne podržavaju.[14]

Reference

uredi
  1. ^ Sonneck, O. G. (1913). „"Dafne", the First Opera. A Chronological Study”. Sammelbände der Internationalen Musikgesellschaft. 15 (1): 102—110. JSTOR 929391. 
  2. ^ „How the Quest Was Won: OPERA (21/10/2005)”. ABC. Arhivirano iz originala 19. 5. 2006. g. Pristupljeno 7. 8. 2007. 
  3. ^ „Travel Advisory; Opera's 400th Birthday Is Celebrated in Vienna”. The New York Times. 3. 5. 1998. Pristupljeno 7. 8. 2007. 
  4. ^ Sonneck, O. G. (1913). „"Dafne", the First Opera. A Chronological Study”. Sammelbände der Internationalen Musikgesellschaft. 15 (1): 102—110. ISSN 1612-0124. JSTOR 929391. 
  5. ^ Hoxby, Blair (2005). „The Doleful Airs of Euripides: The Origins of Opera and the Spirit of Tragedy Reconsidered”. Cambridge Opera Journal. 17 (3): 253—269. ISSN 0954-5867. JSTOR 3878297. doi:10.1017/S0954586706002035. 
  6. ^ Strainchamps, Edmond (2001). „Corsi, Jacopo”. Oxford Music Online. doi:10.1093/gmo/9781561592630.article.06571. Pristupljeno 2023-07-27. 
  7. ^ „Music to the ears”. news.com.au. 27. 11. 2006. Arhivirano iz originala 4. 6. 2011. g. Pristupljeno 7. 8. 2007. 
  8. ^ „Opera Before Gluck”. Music With Ease. Arhivirano iz originala 30. 11. 2024. g. Pristupljeno 7. 8. 2007. 
  9. ^ a b Porter, William V. (1965). „Peri and Corsi's Dafne: Some New Discoveries and Observations”. Journal of the American Musicological Society. 18 (2): 170—196. JSTOR 830682. doi:10.2307/830682. 
  10. ^ a b Otten, Joseph (1911). Catholic Encyclopedia. New York: Robert Appleton Company. Pristupljeno 7. 8. 2007. 
  11. ^ Sternfeld, F. W. (1978). „The First Printed Opera Libretto”. Music & Letters. 59 (2): 121—138. ISSN 0027-4224. JSTOR 734132. doi:10.1093/ml/59.2.121. 
  12. ^ Savage, Roger (1989). „Prologue: Daphne Transformed”. Early Music. 17 (4): 485—493. ISSN 0306-1078. JSTOR 3127017. doi:10.1093/earlyj/XVII.4.485. 
  13. ^ Carlton, Richard A. (2000). „Florentine Humanism and the Birth of Opera: The Roots of Operatic "Conventions"”. International Review of the Aesthetics and Sociology of Music. 31 (1): 67—78. ISSN 0351-5796. JSTOR 3108425. doi:10.2307/3108425. 
  14. ^ Gerard, Helen (1924). „THE FIRST OPERA: Presented at Florence in 1600 and again in 1923”. The American Magazine of Art. 15 (9): 463—466. ISSN 2151-254X. JSTOR 23929390. 

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дафне&oldid=29975034”