Википедија

Safir

Драги камен плаве боје. Један од варијетета минерала корунда.

Safir je plavi dragi kamen, jedan od varijeteta minerala korunda (Aluminijum oksid). Naziv potiče od latinske reči lat. sapphiru, što znači plav. Retka vrsta safira je „Safir zvezda“ u kome je kristalna struktura takva da pri fokusiranom svetlu pokazuje zvezdu iz bilo kog pravca. Postoji još jedna vrsta dragog kamena - rubin, koji je takođe varijetet korunda. Safir smatra se jednim od četiri najvrednija draga kamena zajedno sa rubinom, smaragdom i dijamantom.

Safir
423-karatni (85 g) plavi Loganov safir
Opšte informacije
KategorijaMineral oksid
Formulaaluminijum oksid, Al2O3
Kristalne sistemeRomboedarska kristalna sistema, klasa šestougaoni
Identifikacija
BojaSve boje osim crvene – kada se zove rubin – ili ružičasto-narandžaste(padparadscha-padparaša)[1][2]
Kristalni habitusod masivnog do zrnastog
Cepljivostne
Prelomneravan
Tvrdoća po Mosu9.0
Sjajnoststaklasta
Ogrebbelo
Specifična težina3.95–4.03
Optičke osobineAbbe number 72.2
Indeks prelamanjanω=1.768–1.772
nε=1.760–1.763,
Birefringencija 0.008
Pleohroizamčvrsto
Tačka toplljenja2030–2050 °C
Topljivostinfusible
Rastvorljivostnerastvorljiv
Ostale osobinetermička diletacija (5.0–6.6)×10−6/K
relativna permitivnost na 20 °C
ε = 8.9–11.1 (anizotropan)[3]

Istorija safira datira još pre 7. vek p. n. e., kada su ga koristili Etrurci, a posle njih Grci i Rimljani, koji su ga donosili iz Indije (Šri Lanka).[4]

Safir je rođendanski dragulj za septembar i dragi kamen za 45. godišnjicku braka. Safirni jubilej se javlja nakon 65 godina.[5]

Boje safira uredi

Naziv safir nekada se koristilo za svo drago kamenje. Oko 1800. godine priznati su safir i rubin kao varijacije korunda. Tada se plavo kamenje nazivalo safirima, a crveni rubinima, dok su se sve ostale boje svrstavalo se pod mineral korund. Danas se minerali iz grupe korunda, svih boja, osim crvenih, nazivaju safirima.[6]

Korundi su inače bezbojni, transparentni. Plavu boju safirima daju primese gvožđa i titanijuma, ljubičastu vanadijuma, a hroma ružičastu. Kada je procenat gvožđa mali, dobijaju se žuti i zeleni tonovi. Smatra se da je primerak kvalitetniji što je veća njegova transparentnost.

Nalazišta uredi

Korund je vrlo redak mineral koji se može naći u aluminatnim stenama sledećih tipova:

Najveća nalazišta safira su u Madagaskaru, istočnoj Africi, Šri Lanci, Kini, Mjanmar, na Tajlandu, u Indiji, SAD i Australiji.[7]

Poznati safiri uredi

  • Bizmarkov safir potiče iz Šri Lanke. Danas teži 98.6 karata.[8]
  • Gordonov safir ima oko 50 karata i nalazi se u privesku ogrlice sa 111 dijamanata[9]
  • Loganov safir je jedan od najvećih plavih smaragda. Ima 422.99 karata i nađen je u Šri Lanci. Predat je na poklon institutu 1960. godine[10]
  • Bombajska zvezda sa 182 karata dobila je na poklon glumica nemog filma Meri Pikford od svog muža, a ona ga je zatim 1982. godine predala Institutu Smitson.[11]
  • Indijska zvezda sa 563.35 karata, je drugi po redu najveći i safir zvezda na svetu. Formirao se pre 2 milijarde godina, a pronađen je pre 300 godina na Šri Lanci, u poznatom nalazištu safira. Industrijalac J. P. Morgan poklonio je taj safir 1900. godine Muzeju prirodne istorije u Njujorku. Safir je danas jedan od najvrednijih predmeta u muzeju.
  • Azijska zvezda teži 330 karata. Zbog svoje bogate plavo ljubičaste boje smatra se jednim od najelpših safira.
  • Kvinslandska zvezda od 733 karata pronađen je 1930. godine u Australiji. To je najveći safir zvezda na svetu. Jedno vreme stajao je izložen zajedno sa Houpovim dijamantom u Smitsonovom nacionalnom istorijskom muzeju u Vašingtonu.[12]

Tretmani uredi

Safiri se mogu tretirati na nekoliko metoda kako bi se poboljšala i poboljšala njihova jasnoća i boja.[13]‍:197–247 Uobičajena je praksa zagrevanja prirodnih safira da bi se poboljšao njihov izgled. Ovo se postiže zagrevanjem safira u pećima na temperature između 800 i 1.800 °C (1.470 i 3.270 °F) tokom nekoliko sati, ili čak nedelja. Mogu se koristiti različite atmosfere. Zagrevanjem, kamen postaje plavlje boje, ali gubi deo rutilnih inkluzija (svila). Kada se koriste visoke temperature (1400 °C+), rutilna svila se rastvara i postaje bistra pod uvećanjem. Titanijum iz rutila ulazi u čvrst rastvor i tako sa gvožđem stvara plavu boju.[14] Inkluzije u prirodnom kamenju se lako vide pomoću draguljarske lupe. Dokazi da su safir i drugo drago kamenje bili podvrgnuti zagrevanju datiraju barem iz rimskog doba.[15] Nezagrevano prirodno kamenje je donekle retko i često će se prodavati uz sertifikat nezavisne gemološke laboratorije koji potvrđuje da „nema dokaza o termičkoj obradi“.

 
Jogo safir

Jogo safirima nije potrebna termička obrada jer je njihova različasta plava boja iz zemlje privlačna; oni su generalno bez inkluzija i imaju visoku uniformnu jasnoću.[16] Kada je Intergem Limited počeo da prodaje Jogo 1980-ih kao jedini garantovani neobrađeni safir na svetu, toplotna obrada nije bila uobičajeno deklarisana; do kasnih 1980-ih, toplotna obrada je postala glavno pitanje.[17] U to vreme, veliki deo svih svetskih safira se zagrevao da bi se poboljšala njihova prirodna boja.[18] Intergemov marketing garantovano neobrađenih joga postavio ih je nasuprot mnogih u industriji dragulja. Ovo stanovište se pojavilo kao priča na naslovnoj strani u Vol Strit žurnala 29. avgusta 1984. u članku Bila Ričardsa, Karati i štikovi: Trgovac safirom uznemirava industriju dragulja.[18] Međutim, najveći problem sa kojim se rudnik Jogo suočio nije bila konkurencija termički obrađivanih safira, već činjenica da Jogo kamenje nikada nije moglo proizvesti količine safira veće od jednog karata nakon fasetiranja. Kao rezultat toga, on je ostao proizvod niše, sa tržištem koje uglavnom postoji u SAD.[13]‍:676–695

Rešetkasti („balk“) tretmani difuzije se koriste za dodavanje nečistoća u safir da bi se poboljšala boja. Ovaj proces je prvobitno razvijen i patentiran od strane Lind Er odeljenja Junion Karbida i uključivao je difuziju titanijuma u sintetički safir da bi se ujednačila plava boja.[19] Kasnije je primenjen na prirodni safir. Danas se za difuziju titanijuma često koristi sintetička bezbojna baza safira. Sloj boje stvoren difuzijom titanijuma je izuzetno tanak (manje od 0,5 mm). Stoga ponovno poliranje može uzrokovati od malog do značajnog gubitka boje. Pokušana je difuzija hroma, ali je napuštena zbog sporih stopa difuzije hroma u korundu.

Postoji nekoliko načina tretiranja safira. Toplotna obrada u redukcionoj ili oksidacionoj atmosferi (ali bez upotrebe bilo koje druge dodane nečistoće) se obično koristi za poboljšanje boje safira, a ovaj proces je ponekad poznat kao „samo zagrevanje“ u trgovini dragim kamenjem. Nasuprot tome, međutim, toplotna obrada kombinovana sa namernim dodavanjem određenih specifičnih nečistoća (npr. berilijuma, titanijuma, gvožđa, hroma ili nikla, koji se apsorbuju u kristalnu strukturu safira) se takođe obično izvodi, a ovaj proces se može poznati kao „difuzija” u trgovini dragim kamenjem. Međutim, uprkos onome što termini „samo zagrevanje“ i „difuzija“ mogu da sugerišu, obe ove kategorije tretmana zapravo uključuju procese difuzije.[20]

Sintetički safir uredi

 
Sintetički safir

Francusku hemičar Ogist Vernej je 1911. godine patentirao jeftin način za dobijanje rubina i safira veštačkim putem, mada je prvo veštačko drago kamenje uspeo da proizvede još pre početka 20. veka. Ovaj postupak po njemu je nazvan Vernelov proces i još uvek se nalazi u upotrebi.

Godine 1902, francuski hemičar Ogist Vernej najavio je proces proizvodnje sintetičkih kristala rubina.[21] U fuziji plamena (Vernejov proces), fini prah glinice se dodaje u plamen kiseonika i vodonika, koji se usmerava nadole prema keramičkom postolju.[22] Nakon uspešne sinteze rubina, Vernej je fokusirao svoje napore na safir. Sinteza plavog safira došla je 1909. godine, nakon što su hemijske analize safira sugerisale Verneju da su gvožđe i titanijum uzrok plave boje. Vernej je patentirao proces proizvodnje sintetičkog plavog safira 1911. godine.[23][13]‍:254–255

Zbog vertikalnog slojevitog rasta kristala i zakrivljene gornje površine rasta (koja počinje od kapi), kristali će prikazati zakrivljene linije rasta koje prate gornju površinu. Ovo je u suprotnosti sa prirodnim kristalima korunda, koji imaju ugaone linije rasta koje se šire iz jedne tačke i prate ravne kristalne površine.[24]

Reference uredi

  1. ^ padparadscha Sapphires(jezik: engleski) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. avgust 2012), Pristupljeno 24. 4. 2013.
  2. ^ Walking the line in ruby & sapphire(jezik: engleski), Pristupljeno 24. 4. 2013.
  3. ^ Harman, Alang Kasim; Ninomiya, Susumu; Adachi, Sadao (1994). „Optical constants of sapphire (alpha-Al2O3) single crystals”. Journal of Applied Physics. 76 (12): 8032—8036. Bibcode:1994JAP....76.8032H. doi:10.1063/1.357922. 
  4. ^ Gemology online - Sapphire Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. jul 2012), Pristupljeno 24. 4. 2013.
  5. ^ „Queen's Sapphire Jubilee: Gun salutes mark 65 years on the throne”. BBC News. British Broadcasting Corporation (BBC). 06. 02. 2017. 
  6. ^ „Sapphire”. GIA. Gemological Institute of America Inc. Pristupljeno 27. 10. 2016. 
  7. ^ Wise & Bulakh 2004, str. 539–541
  8. ^ [mrtva veza] Smithsonian Natoional Museum of Natural History - Bismarck Sapphire(jezik: engleski)[mrtva veza], Pristupljeno 24. 4. 2013.
  9. ^ Randys jewelry - Famous gems Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. januar 2012), Pristupljeno 24. 4. 2013.
  10. ^ The Logan Sapphire Brooch(jezik: engleski) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. jul 2012), Pristupljeno 24. 4. 2013.
  11. ^ Smithsonian musem(jezik: engleski), Pristupljeno 24. 4. 2013.
  12. ^ [https://web.archive.org/web/20121104065254/http://blog.sfgate.com/scavenger/2010/01/06/legendary-sapphire-a-family-cher-lovers-and-a-lawsuit/#ixzz0btUndNIW Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. novembar 2012) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. novembar 2012) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. novembar 2012) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. novembar 2012) Legendary sapphire, a family, Cher, lovers and a lawsuit(jezik: engleski)], Pristupljeno 24. 4. 2013.
  13. ^ a b v Hughes, Richard W.; Manorotkul, Wimon; Hughes, E. Billie (2017). Ruby & Sapphire: A Gemologist's Guide. RWH Publishing/Lotus Publishing. ISBN 978-0-9645097-1-9. 
  14. ^ Research Laboratory (2007). „Identification of heated / unheated status on ruby and sapphire”. Gemmological Association of All Japan Co., Ltd. Arhivirano iz originala 9. 3. 2010. g. Pristupljeno 21. 3. 2010. 
  15. ^ Nassau, Kurt (1984). Gemstone Enhancement. Butterworths. str. 95. ISBN 978-0-408-01447-2. 
  16. ^ Kane, Robert E. (2003). „The Sapphires of Montana – A Rainbow of Colors”. Gem Market News. 22 (1): 1—8.  Revised January 2004.
  17. ^ Voynick, Stephen M. (1985). Yogo, The Great American Sapphire (March 1995 printing, 1987 izd.). Missoula, MT: Mountain Press Publishing. str. 151—181. ISBN 978-0-87842-217-3. 
  18. ^ a b Voynick 1985, str. 165–181
  19. ^ USA Expired US3897529A, Ronald R Carr & Stephen D Nisevich, "Altering the appearance of corundum crystals", published 29 July 1975 
  20. ^ Nassau, Kurt (jesen 1981). „Heat Treating Ruby and Sapphire: Technical Aspects”. Gems & Gemology. 17 (3): 121—131. doi:10.5741/GEMS.17.3.121. Arhivirano iz originala 27. 6. 2017. g. Pristupljeno 2. 1. 2014. 
  21. ^ Verneuil, M.A. (septembar 1904). „Mémoire sur la reproduction artificielle du rubis par fusion” [Memoire on the artificial reproduction of rubies by fusion]. Annales de Chimie et de Physique. 3 (20). 
  22. ^ Heaton, Neal; The production and identification of artificial precious stones in Annual Report of the Board of Regents of the Smithsonian Institution, 1911. USA: Government Printing Office. 1912. str. 217. 
  23. ^ USA 988,230, August Verneuil, "Process of producing synthetic sapphires", published 28 March 1911 
  24. ^ „Verneuil Synthetic Corundum ID • Dangerous Curves”. LotusGemology.com. Lotus Gemology. Arhivirano iz originala 05. 11. 2019. g. Pristupljeno 5. 11. 2019. 

Literatura uredi

  • Wise, Richard W. (2004). Secrets Of The Gem Trade, The Connoisseur's Guide To Precious Gemstones. Brunswick House Press. ISBN 978-0-9728223-8-1. 

Spoljašnje veze uredi

 
Safir na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сафир&oldid=27618182”