Оксихидроген
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Оксихидроген је мешавина водоника (H2) и кисеоника (О2), обично у размери 2:1, као и молекулу воде. Због оваквог односа често се назива и HHO. Ова гасовита смеша се користи за лампе за обраду ватросталних материјала и била је прва гасовита смеша која се користила за заваривање. У пракси однос 4:1 или 5:1 водоник:кисеоник је потребан да би се избегао оксидациони пламен.
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/da/Limelight_diagram.svg/250px-Limelight_diagram.svg.png)
Оксихидроген ће се запалити ако се нађе на температури самозапаљења. За стехиометријске смеше при нормалном атмосферском притиску, самозапаљење се јавља на око 570° C.
Када је запаљена, мешавина гаса се претвара у водену пару и топлотну енергију. Количина добијене топлотне енергије је независна од начина сагоревања.
Производња
уредиЧиста стехиометријска мешавина се може добити електролизом воде, где се користи Електрична енергија да се водоник и кисеоник издвоје из молекула воде:
- Електролиза: 2H2О → 2H2 + О2
- Сагоревање: 2H2 + О2 → 2H2О
Вилијем Николсон је био први који је извршио електролизу воде на овај начин 1800. године.
Примена
уредиМноги облици оксихидрогенских лампи су се некада користиле за расвету и за загревање калцијум оксида. Због експлозивности оксихидрогена ове лампе су замењене електричним.
Оксихидроген је некада коришћен у раду са платином, јер у то време таква бакља је била једини уређај који је могао да достигне температуру потребну је да се исттопи овај метал (1768.3° C). Ове техника је замењена електролучним пећима.