Oksihidrogen
Ovaj članak sadrži spisak literature (štampane izvore i/ili veb-sajtove) korišćene za njegovu izradu, ali njegovi izvori nisu najjasniji zato što ima premalo izvora koji su uneti u sam tekst. Molimo vas da poboljšate ovaj članak tako što ćete dodati još izvora u sam tekst (inlajn referenci). |
Oksihidrogen je mešavina vodonika (H2) i kiseonika (O2), obično u razmeri 2:1, kao i molekulu vode. Zbog ovakvog odnosa često se naziva i HHO. Ova gasovita smeša se koristi za lampe za obradu vatrostalnih materijala i bila je prva gasovita smeša koja se koristila za zavarivanje. U praksi odnos 4:1 ili 5:1 vodonik:kiseonik je potreban da bi se izbegao oksidacioni plamen.
Oksihidrogen će se zapaliti ako se nađe na temperaturi samozapaljenja. Za stehiometrijske smeše pri normalnom atmosferskom pritisku, samozapaljenje se javlja na oko 570° C.
Kada je zapaljena, mešavina gasa se pretvara u vodenu paru i toplotnu energiju. Količina dobijene toplotne energije je nezavisna od načina sagorevanja.
Proizvodnja
urediČista stehiometrijska mešavina se može dobiti elektrolizom vode, gde se koristi Električna energija da se vodonik i kiseonik izdvoje iz molekula vode:
- Elektroliza: 2H2О → 2H2 + О2
- Sagorevanje: 2H2 + О2 → 2H2О
Vilijem Nikolson je bio prvi koji je izvršio elektrolizu vode na ovaj način 1800. godine.
Primena
urediMnogi oblici oksihidrogenskih lampi su se nekada koristile za rasvetu i za zagrevanje kalcijum oksida. Zbog eksplozivnosti oksihidrogena ove lampe su zamenjene električnim.
Oksihidrogen je nekada korišćen u radu sa platinom, jer u to vreme takva baklja je bila jedini uređaj koji je mogao da dostigne temperaturu potrebnu je da se isttopi ovaj metal (1768.3° C). Ove tehnika je zamenjena elektrolučnim pećima.