Википедија

Зодијак

За друге употребе погледајте страницу Зодијак (серијски убица).

Зодијак (од грчке речи зодион (грч. ζῴδιον [zódion] — „животињски круг”)) представља замишљени појас или прстен на небеској сфери у коме се налазе 13 сазвежђа: Ован, Бик, Близанци, Рак, Лав, Девица, Вага, Змијоноша, Шкорпија, Стрелац, Јарац, Водолија и Рибе.[1][2] Простире се 8—9° лучних степени северно и јужно од еклиптике, путање по којој Сунце врши своје привидно годишње кретање. Сунце проводи различито време у сваком од ових 13 сазвежђа током године. Традиционално (у астрологији) су у употреби 12 сазвежђа зодијака (свако тачно по 30° круга), без сазвежђа Змијоноше (мада се оно чак и у Алмагесту спомиње као зодијачко). Данас се услед прецесије време обитавања Сунца у једном зодијачком сазвежђу не поклапа са периодом трајања зодијачког знака у астрологији (разлика је око месец дана). Зодијак и зодијачки знаци су познати још од 2400. године пре нове ере, код Египћана. Некада су служили за одређивање календара, а затим су употребљавани у сврхе врачања и прављења хороскопа.

Круг зодијака
Две карте сазвежђа, удаљене два века. Оба приказују сазвежђа Зодијака дуж закривљене линије која показује путању еклиптике Сунца.

Проширени зодијак су сва сазвежђа у којима могу да се нађу Сунце, планете и Месец и има више од 20 оваквих сазвежђа.[3]

Ови астролошки знаци формирају небески координатни систем, или тачније координатни систем еклиптике, који узима еклиптику као исходиште географске ширине, а положај Сунца у пролећној равнодневици као почетак небеске лонгитуде.[4]

ИмеУреди

Реч зодијак потиче од zōdiacus,[5] латинизованог облика старогрчког zōidiakòs kýklos (ζῳδιακός κύκλος), што значи „циклус или круг малих животиња“. Зоидион (ζῴδιον) је деминутив од зоион (ζῷον, „животиња”). Име одражава истакнутост животиња (и митолошких хибрида) међу дванаест знакова.

УпотребаУреди

 
Савремени точак зодијака који показује 12 знакова који се користе у хороскопској астрологији

Зодијак је био у употреби у римско доба, заснован на концептима које је хеленистичка астрономија наследила од вавилонске астрономије из халдејског периода (средина 1. миленијума пре нове ере), која је, заузврат, изведена из ранијег система листа звезда дуж еклиптике.[6] Конструкција зодијака је описана у Птоломејевом опсежном делу из 2. века нове ере, Алмагест.[7]

Иако зодијак остаје основа еклиптичког координатног система у употреби у астрономији поред екваторијалног,[8][9] термин и називи дванаест знакова данас се углавном повезују са хороскопском астрологијом.[10] Термин „зодијак” се такође може односити на област небеске сфере која обухвата путање планета које одговарају појасу од око 8 лучних степени изнад и испод еклиптике. Зодијак дате планете је трака која садржи путању тог одређеног тела; на пример, „Месечев зодијак“ је појас од 5° изнад и испод еклиптике. У продужетку, „зодијак комета” може се односити на опсег који обухвата већину краткопериодичних комета.[11]

ИсторијаУреди

Рана историјаУреди

Још у 14. веку пре нове ере потпуна листа од 36 египатских декана је стављена међу хијероглифе које су украшавали гробницу Сетија I; они су поново присутни у храму Рамзеса II, и карактеришу сваки египатски астролошки споменик. Оба позната зодијака Дендере показују своје симболе, које је непогрешиво идентификовао Карл Ричард Лепсиус.[12]

 
Мозаички точак зодијака из 6. века у синагоги, који укључује грчко-византијске елементе, Беит Алфа, Израел
 
Зодијачки круг са планетама, c.1000 – NLW MS 735C

Подела еклиптике на зодијачке знакове потиче из вавилонске астрономије током прве половине 1. миленијума пне.[13][14] Зодијак се ослања на звезде из ранијих вавилонских звезданих каталога, као што је каталог МУЛ.АПИН, који је састављен око 1000. године п. н. е. Нека сазвежђа се могу пратити чак и даље уназад, до извора из бронзаног доба (Прва вавилонска династија), укључујући Близанце, из МАШ.ТАБ.БА.ГАЛ.ГАЛ „Велики близанци“ и Рака, из АЛ.ЛУЛ, између осталих.

Крајем 5. века п. н. е, вавилонски астрономи су поделили еклиптику на 12 једнаких „знакова“, по аналогији са 12 шематских месеци од по 30 дана. Сваки знак је садржао 30° небеске географске дужине, стварајући тако први познати небески координатни систем. Према прорачунима модерне астрофизике, зодијак је уведен између 409. и 398. п. н. е. и вероватно у року од неколико година од 401. п. н. е.[15] За разлику од савремених астролога, који почетак знака Овна стављају на место Сунца у пролећној равнодневици, вавилонски астрономи су фиксирали зодијак у односу на звезде, стављајући почетак Рака на „Задњу звезду близанку“ (β Геминорум) и почетак Водолије на „Задњој звезди козе-рибе“ (δ Јарац).[16]

Због прецесије равнодневица, годишње доба Сунца у датом сазвежђу се променило од вавилонских времена, тачка пролећне равнодневице се померила из Овна у Рибе.[17]

Пошто је подела направљена на једнаке лукове, сваки по 30°, они су чинили идеалан референтни систем за предвиђање географске дужине планете. Међутим, вавилонске технике опсервационих мерења биле су у рудиментарној фази еволуције.[18] Они су измерили положај планете у односу на скуп „нормалних звезда“ близу еклиптике (±9° географске ширине) као референтне тачке за посматрање како би помогли у позиционирању планете унутар овог еклиптичког координатног система.[19]

У Вавилонским астрономским дневницима, позиција планете је генерално дата само у односу на зодијачки знак, ређе у одређеним степенима унутар знака.[20] Када су дати степени географске дужине, они су изражени у односу на 30° зодијачког знака, то јест, не у односу на непрекидну еклиптику од 360°.[20] У астрономским ефемеридама, положаји значајних астрономских феномена су израчунати у сексагезималним деловима степена (еквивалентним лучним минутама и секундама).[21] За дневне ефемериде, дневни положаји планете нису били толико важни као астролошки значајни датуми када је планета прелазила из једног зодијачког знака у други.[20]

РеференцеУреди

  1. ^ Because the signs are each 30° in longitude but constellations have irregular shapes, and because of precession, they do not correspond exactly to the boundaries of the constellations after which they are named.
  2. ^ Noble, William (1902), „Papers communicated to the Association. The Signs of the Zodiac.”, Journal of the British Astronomical Association, 12: 242—244, Bibcode:1902JBAA...12..242N 
  3. ^ „zodiac”. Oxford Dictionaries. Oxford University Press. Архивирано из оригинала 26. 09. 2016. г. Приступљено 19. 9. 2017. 
  4. ^ Leadbetter, Charles (1742), A Compleat System of Astronomy, J. Wilcox, London, стр. 94 ; numerous examples of this notation appear throughout the book.
  5. ^ Skeat, Walter William (1924). A Concise Etymological Dictionary of the English Language. Clarendon Press. стр. 622. 
  6. ^ See MUL.APIN. See also Lankford, John; Rothenberg, Marc (1997). History of Astronomy: An Encyclopedia. Taylor & Francis. стр. 43. ISBN 978-0-8153-0322-0. 
  7. ^ Ptolemy, Claudius (1998). The Almagest. Princeton, New Jersey: Princeton University Press. ISBN 0-691-00260-6.  Translated and annotated by G. J. Toomer; with a foreword by Owen Gingerich.
  8. ^ Shapiro, Lee T. „Constellations in the zodiac”. NASA. Приступљено 27. 4. 2011. 
  9. ^ Timberlake, Todd; Wallace, Paul (28. 3. 2019). Finding Our Place in the Solar System: The Scientific Story of the Copernican Revolution. Cambridge University Press. стр. 33. ISBN 9781107182295. 
  10. ^ van der Waerden, B. L. (1953). „History of the zodiac”. Archiv für Orientforschung. 16: 216—230. 
  11. ^ OED, citing J. Harris, Lexicon Technicum (1704): "Zodiack of the Comets, Cassini hath observed a certain Tract [...] within whose Bounds [...] he hath found most Comets [...] to keep."
  12. ^   Једна или више претходних реченица укључује текст из публикације која је сада у јавном власништву: Clerke, Agnes Mary (1911). „Zodiac”. Ур.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 28 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 997. 
  13. ^ History of the Constellations and Star Names — D.4: Sumerian constellations and star names? Архивирано 2015-09-07 на сајту Wayback Machine, by Gary D. Thompson
  14. ^ History of the Constellations and Star Names — D.5: Elamite lion-bull iconography as constellations? Архивирано 2012-11-14 на сајту Wayback Machine, by Gary D. Thompson
  15. ^ Britton, John P. (2010), „Studies in Babylonian lunar theory: part III. The introduction of the uniform zodiac”, Archive for History of Exact Sciences, 64 (6): 617—663, JSTOR 41134332, S2CID 122004678, doi:10.1007/S00407-010-0064-Z, „[T]he zodiac was introduced between −408 and −397 and probably within a very few years of −400.” 
  16. ^ Steele, John M. (2012) [2008], A Brief Introduction to Astronomy in the Middle East (electronic изд.), London: Saqi, ISBN 9780863568961 
  17. ^ Plait, Phil (26. 9. 2016), „No, NASA hasn't changed the zodiac signs or added a new one”, Bad Astronomy 
  18. ^ Sachs, A. (1948). „A Classification of the Babylonian Astronomical Tablets of the Seleucid Period”. Journal of Cuneiform Studies. University of Chicago Press. 2 (4): 271—290. JSTOR 3515929. S2CID 164038422. doi:10.2307/3515929. 
  19. ^ Aaboe, Asger H. (2001), Episodes from the Early History of Astronomy, New York: Springer, стр. 37—38, ISBN 9780387951362 
  20. ^ а б в Rochberg, Francesca (1988), Babylonian Horoscopes, Transactions of the American Philosophical Society, 88 (1), American Philosophical Society, стр. i—164, JSTOR 1006632, doi:10.2307/1006632 
  21. ^ Aaboe, Asger H. (2001), Episodes from the Early History of Astronomy, New York: Springer, стр. 41—45, ISBN 9780387951362 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Зодијак&oldid=25490363”