Набоб

Набоб или наваб (енгл. Nawab), индијска владарска титула арапског порекла, еквивалентна европској титули кнеза или вицекраља. Сродна је титула наиб, која је коришћена за обласне намеснике у северној Африци и Сирији, као и у Османском царству.

Ваџид Али Шах (владао 1847-1856), последњи наваб Ауда.

Историја

Индија

Пореклом од арапске речи наиб, што значи намесник, набоб је првобитно била титула обласних намесника (гувернера) у царству Могула. Са распадом Могулског царства (после 1707) набоби су постали практично независни обласни господари својих провинција, само формално потчињени Великом Могулу (падишаху) у Делхију. Ова титула била је резервисана за муслиманске владаре у Индијиː хиндуистички владари носили су титулу раџа, практично истог значења.

Наиб

Арапска титула наиб широко је коришћена за обласне намеснике у муслиманским земљама у северној Африци и Сирији пре османског освајања у 16. веку, као и за судске чиновнике у арапским провинцијама Османског царства од 16. до 19. века.

У пренесеном значењу

У пренесеном значењу реч набоб корићена је за чиновнике Британске источноиндијске компаније који су стекли богатство у Индији, а касније за велике богаташе уопште.

Литература

• Вујаклија, Милан (1980). Лексикон страних речи и израза (PDF) (3. изд.). Београд: Просвета. 
• Velika Tematska Enciklopedija Larousse. 1. Beograd: Mono&Manana. 2005. ISBN 9788678040184. 
• Петровић, Петар (1973). „Плеси”. Ур.: Гажевић, Никола. Војна енциклопедија. 6 (2. изд.). 
• Баке Грамон, Жан-Луј (2002). „Процват Османског царства (1512-1606)”. Ур.: Мантран, Робер. Историја османског царства. Београд: Clio. ISBN 86-7102-054-1. 
• Ремон, Андре (2002). „Арапске провинције (XVI-XVIII век)”. Ур.: Мантран, Робер. Историја османског царства. Београд: Clio. ISBN 86-7102-054-1. 
• Мантран, Робер (2002). „Почеци источног питања (1774-1839)”. Ур.: Мантран, Робер. Историја османског царства. Београд: Clio. ISBN 86-7102-054-1.