Bordo
Bordo (fr. Bordeaux) je grad u jugozapadnoj Francuskoj, glavni grad regiona Nova Akvitanija i departmana Žironda. Po podacima iz 2011. godine broj stanovnika u mestu je bio 239.399, a gustina naseljenosti je iznosila 4.850 stanovnika/km². U široj gradskoj oblasti (Bordo-Liburn-Arašon) živi 1,2 miliona ljudi. Šire područje oko Bordoa se smatra za veoma atraktivno za život, pa se stanovništvo za samo 9 godina povećalo za čak 200.000[6] (od 1999. do 2008).
| Bordo | |
|---|---|
 Reka Garona i Pjerov most u Bordou | |
.svg) Zastava
.svg) Grb
| |
| Administrativni podaci | |
| Država |  Francuska |
| Region | Nova Akvitanija |
| Departman | Žironda |
| Stanovništvo | |
| Stanovništvo | |
| — 2019. | 260.958 [2][3][4] |
| — gustina | 4.850,06 st./km2 |
| Aglomeracija (2011.) | 1.140.668 |
| Geografske karakteristike | |
| Koordinate | 44° 50′ 19″ S; 0° 34′ 42″ Z / 44.838611° S; 0.578333° Z |
| Vremenska zona | UTC+1, leti UTC+2 |
| Aps. visina | 1—42 m |
| Površina | 49,36[5] km2 |
  Bordo Bordo na karti Francuske | |
| Ostali podaci | |
| Gradonačelnik | Alen Žipe |
| Poštanski broj | 33000, 33100, 33200, 33300, 33800 |
| INSEE kod | 33063 |
| Veb-sajt | |
| www.bordeaux.fr | |
_(15031012263).jpg)
_Cath%C3%A9drale_Saint-Andr%C3%A9_Tour_Pey_Berland_01.jpg)
.jpg)
Grad je poznat u svetu po vinogradima u svojoj okolini, posebno od 18. veka („zlatno doba Bordoa“).
Geografija
urediBordo se nalazi na reci Garona, oko 45 kilometara od Biskajskog zaliva, dela Atlantskog okeana. Grad se zbog oblika reke često naziva Mesečeva luka. Nekoliko kilometra nizvodno od centra reka Garona se sastaje sa rekom Dordonja i gradi estuar Žironda dug oko 70 kilometara. U vreme plime morska voda potisne rečnu unazad i podigne nivo rečnih voda za jedan metar.
Klima
urediU Bordou vlada okeanska klima. Zime su blage usled blagih vetrova sa Atlantika, dok su leta duga i topla. Prosečna zimska temperatura je 6,53 °C. Prosečna letnja temperatura je 19,51 °C, a rekord je zabeležen 2003. sa 23,3 °C.
| Klima Bordoa (BOD), elevacija: 47 m (154 ft), 1991–2020 normale, ekstremi 1920–sadašnjost | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Pokazatelj \ Mesec | Jan. | Feb. | Mar. | Apr. | Maj | Jun | Jul | Avg. | Sep. | Okt. | Nov. | Dec. | God. |
| Apsolutni maksimum, °C (°F) | 20,8 (69,4) |
26,2 (79,2) |
27,7 (81,9) |
31,1 (88) |
35,4 (95,7) |
40,5 (104,9) |
41,2 (106,2) |
40,7 (105,3) |
37,0 (98,6) |
32,2 (90) |
26,7 (80,1) |
22,5 (72,5) |
41,2 (106,2) |
| Maksimum, °C (°F) | 10,5 (50,9) |
12,0 (53,6) |
15,5 (59,9) |
18,0 (64,4) |
21,7 (71,1) |
25,0 (77) |
27,1 (80,8) |
27,6 (81,7) |
24,2 (75,6) |
19,6 (67,3) |
14,1 (57,4) |
11,0 (51,8) |
18,9 (66) |
| Prosek, °C (°F) | 7,1 (44,8) |
7,8 (46) |
10,7 (51,3) |
13,0 (55,4) |
16,6 (61,9) |
19,8 (67,6) |
21,7 (71,1) |
21,9 (71,4) |
18,8 (65,8) |
15,2 (59,4) |
10,4 (50,7) |
7,7 (45,9) |
14,2 (57,6) |
| Minimum, °C (°F) | 3,7 (38,7) |
3,6 (38,5) |
5,8 (42,4) |
8,0 (46,4) |
11,4 (52,5) |
14,6 (58,3) |
16,2 (61,2) |
16,3 (61,3) |
13,3 (55,9) |
10,7 (51,3) |
6,7 (44,1) |
4,4 (39,9) |
9,6 (49,3) |
| Apsolutni minimum, °C (°F) | −16,4 (2,5) |
−14,8 (5,4) |
−9,9 (14,2) |
−5,3 (22,5) |
−1,8 (28,8) |
2,5 (36,5) |
5,2 (41,4) |
4,7 (40,5) |
−1,8 (28,8) |
−5,3 (22,5) |
−7,3 (18,9) |
−13,4 (7,9) |
−16,4 (2,5) |
| Količina padavina, mm (in) | 86,9 (3,421) |
66,9 (2,634) |
63,3 (2,492) |
75,6 (2,976) |
71,1 (2,799) |
70,4 (2,772) |
48,6 (1,913) |
56,7 (2,232) |
81,2 (3,197) |
83,3 (3,28) |
114,5 (4,508) |
106,4 (4,189) |
924,9 (36,413) |
| Dani sa padavinama (≥ 1.0 mm) | 12,2 | 10,1 | 10,7 | 11,2 | 10,0 | 8,3 | 7,1 | 7,0 | 9,3 | 10,7 | 13,3 | 12,7 | 122,5 |
| Sunčani sati — mesečni prosek | 89,8 | 117,4 | 170,2 | 186,0 | 220,8 | 237,7 | 256,0 | 248,8 | 208,8 | 150,3 | 100,0 | 84,1 | 2.069,8 |
| Izvor: Meteo France[7] | |||||||||||||
| Klima Bordoa (Bordo-Merinjak aerodrom), elevacija: 47 m or 154 ft, 1961-1990 normale i ekstremi | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Pokazatelj \ Mesec | Jan. | Feb. | Mar. | Apr. | Maj | Jun | Jul | Avg. | Sep. | Okt. | Nov. | Dec. | God. |
| Apsolutni maksimum, °C (°F) | 19,1 (66,4) |
25,0 (77) |
27,7 (81,9) |
28,6 (83,5) |
32,6 (90,7) |
37,0 (98,6) |
38,8 (101,8) |
38,3 (100,9) |
37,0 (98,6) |
31,5 (88,7) |
24,7 (76,5) |
22,5 (72,5) |
38,8 (101,8) |
| Srednji maksimum, °C (°F) | 12,6 (54,7) |
16,3 (61,3) |
17,1 (62,8) |
19,5 (67,1) |
25,3 (77,5) |
29,3 (84,7) |
29,2 (84,6) |
29,4 (84,9) |
27,0 (80,6) |
21,4 (70,5) |
16,1 (61) |
14,4 (57,9) |
29,4 (84,9) |
| Maksimum, °C (°F) | 9,9 (49,8) |
11,1 (52) |
13,4 (56,1) |
16,1 (61) |
19,4 (66,9) |
23,2 (73,8) |
25,9 (78,6) |
25,5 (77,9) |
24,0 (75,2) |
19,3 (66,7) |
13,2 (55,8) |
10,0 (50) |
17,58 (63,65) |
| Prosek, °C (°F) | 6,2 (43,2) |
7,5 (45,5) |
8,7 (47,7) |
11,2 (52,2) |
14,2 (57,6) |
17,7 (63,9) |
20,2 (68,4) |
19,6 (67,3) |
17,9 (64,2) |
14,3 (57,7) |
9,1 (48,4) |
6,6 (43,9) |
12,77 (55) |
| Minimum, °C (°F) | 2,5 (36,5) |
3,6 (38,5) |
4,2 (39,6) |
6,3 (43,3) |
9,1 (48,4) |
12,4 (54,3) |
14,3 (57,7) |
13,9 (57) |
12,2 (54) |
9,2 (48,6) |
4,7 (40,5) |
3,2 (37,8) |
7,97 (46,35) |
| Srednji minimum, °C (°F) | −3,1 (26,4) |
−1,8 (28,8) |
−0,1 (31,8) |
3,7 (38,7) |
7,8 (46) |
9,4 (48,9) |
12,4 (54,3) |
12,6 (54,7) |
9,2 (48,6) |
5,3 (41,5) |
2,0 (35,6) |
−0,4 (31,3) |
−3,1 (26,4) |
| Apsolutni minimum, °C (°F) | −16,4 (2,5) |
−13,2 (8,2) |
−9,9 (14,2) |
−3,0 (26,6) |
−0,5 (31,1) |
4,0 (39,2) |
6,9 (44,4) |
6,0 (42,8) |
2,2 (36) |
−1,7 (28,9) |
−7,3 (18,9) |
−13,0 (8,6) |
−16,4 (2,5) |
| Količina padavina, mm (in) | 92,4 (3,638) |
86,9 (3,421) |
74,0 (2,913) |
69,4 (2,732) |
67,4 (2,654) |
51,3 (2,02) |
41,2 (1,622) |
45,3 (1,783) |
72,0 (2,835) |
67,8 (2,669) |
96,7 (3,807) |
79,7 (3,138) |
844,1 (33,232) |
| Dani sa padavinama (≥ 1.0 mm) | 13,1 | 11,5 | 11,7 | 11,2 | 11,1 | 8,5 | 6,7 | 8,3 | 9,0 | 10,1 | 11,9 | 12,3 | 125,4 |
| Dani sa snegom | 1,1 | 1,2 | 0,6 | 0,0 | 0,0 | 0,0 | 0,0 | 0,0 | 0,0 | 0,0 | 0,2 | 0,8 | 3,9 |
| Relativna vlažnost, % | 88 | 84 | 78 | 76 | 77 | 76 | 75 | 76 | 79 | 85 | 87 | 88 | 80,8 |
| Sunčani sati — mesečni prosek | 86,3 | 108,8 | 161,9 | 189,6 | 211,1 | 242,2 | 276,3 | 248,7 | 207,1 | 165,4 | 103,2 | 83,0 | 2.083,6 |
| Sunčano vreme — mesečni procenti | 31 | 38 | 45 | 47 | 47 | 53 | 59 | 58 | 56 | 49 | 36 | 31 | 45,8 |
| Izvor #1: NOAA[8] | |||||||||||||
| Izvor #2: Infoclimat.fr (humidity)[9] | |||||||||||||
Istorija
urediBordo je nastao kao keltska tvrđava u 3. veku p. n. e. U rimsko doba bio je poznat pod imenom Burdigala i bio glavni grad provincije Akvitanija. Već tad se u ovoj regiji proizvodilo vino, čemu je pogodovala blizina mora kao trgovačkog puta. U 5. veku grad su zauzeli Zapadni Goti, a 732. na kraće vreme Arapi. Udajom Eleonore od Akvitanije za Henrija Plantagenta 1152. grad je postao engleski posed. U narednim vekovima Bordo je doživeo trgovački uspon, izgrađeni su gradski zidovi i gradska katedrala. Tada je bio prestonica istorijske oblasti Gijena (današnja severna Akvitanija). Posle Bitke kod Kastijona 1453. (vidi: Stogodišnji rat), grad je priključen Francuskoj. Ova promena nije bila dobra za ekonomiju grada koji je izgubio ulogu posrednika u trgovini vinom sa Engleskom. Tokom 16. veka trgovina se oporavila, a pored vinom, trgovalo se šećerom i robovima sa Kariba. Luj XIV je 1653. zauzeo grad i osnažio centralnu vlast u Bordou. Vreme 18. veka predstavljalo je „zlatno doba“ Bordoa. Tada je izgrađeno oko 5000 zgrada u gradskom centru. Viktor Igo je jednom rekao za grad Bordo: „uzmite Versaj, dodajte Antverpen, dobićete Bordo“. Baron Osman, dugogodišnji prefekt Bordoa, iskoristio je iskustvo iz Bordoa u velikom projektu transformacije Pariza u doba Napoleona III.
Deo grada (Mesečeva luka) je od juna 2007. na listi Svetske baštine UNESKO.
Demografija
uredi| 1962. | 1968. | 1975. | 1982. | 1990. | 1999. | 2006. | 2011. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 249.688 | 266.662 | 223.131 | 208.159 | 210.336 | 215.363 | 232.260 | 239.399 |
Međunarodna saradnja
uredi
|
Opština Bordo je potpisala preko 50 ugovora u saradnji sa raznim gradovima.
Galerija
uredi-
Crkva Svetog Petra -
Spomenik Žirondincima -
Trg berze -
Veliko pozorište -
Park na keju (Park svetlosti) -
Gradski tramvaj -
Univerzitet Bordo 2 -
Gradska luka -
Miroir d'eau (Vodeno ogledalo)
Reference
uredi- ^ „Bordeaux : Découvrir Bordeaux – Histoire de Bordeaux”. 20. 1. 2013. Arhivirano iz originala 20. 1. 2013. g.
- ^ INSEE. „Statistiques locales - Bordeaux : Unité urbaine 2020 - Population municipale 2019”. Pristupljeno 2022-04-08.
- ^ „Comparateur de territoire - Aire d'attraction des villes 2020 de Bordeaux (006)”. INSEE. Pristupljeno 2022-04-08.
- ^ INSEE. „Statistiques locales - Bordeaux : Aire d'attraction des villes 2020 - Population municipale 2019”. Pristupljeno 2022-04-08.
- ^ „Comparateur de territoire - Unité urbaine 2020 de Bordeaux (33701)”. INSEE. Pristupljeno 2022-04-08.
- ^ „Un Aquitain sur trois dans l’aire de Bordeaux”. Pristupljeno 5. 5. 2013.
- ^ |archive-url = „BORDEAUX−MERIGNAC (33)” (PDF). Fiche Climatologique: Statistiques 1991–2020 et records (na jeziku: francuski). Meteo France. Arhivirano iz originala 1. 4. 2022. g. Pristupljeno 14. 7. 2022.|archive-date = 1. 4. 2022 „BORDEAUX−MERIGNAC (33)” (PDF). Fiche Climatologique: Statistiques 1991–2020 et records (na jeziku: francuski). Meteo France. Pristupljeno 14. 7. 2022.
- ^ „Bordeaux (07510) - WMO Weather Station”. NOAA. Arhivirano iz originala 21. 07. 2019. g. Pristupljeno 21. 7. 2019.
- ^ „Normes et records 1961–1990: Bordeaux-Merignac (33) – altitude 47m” (na jeziku: francuski). Infoclimat. Arhivirano iz originala 3. 3. 2016. g. Pristupljeno 30. 12. 2015.
- ^ a b v g d đ e ž z i j „Les jumelages de la ville de Bordeaux”. Arhivirano iz originala 04. 06. 2011. g. Pristupljeno 5. 5. 2013.
- ^ a b v g d đ e ž Atlas français de la coopération décentralisée et des autres actions extérieures
Spoljašnje veze
uredi
- Zvanični veb-sajt
- Baza podataka: Insee (jezik: francuski)
