Оливер Дулић
Оливер Дулић (Београд, 21. јануар 1975) српски је политичар, хирург и некадашњи ватерполиста. Као народни посланик Демократске странке био је председник Народне скупштине Републике Србије од 23. маја 2007. до 25. јуна 2008. године.
| Оливер Дулић | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Оливер Дулић | |||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||
| Датум рођења | 21. јануар 1975. | ||||||||||||
| Место рођења | Београд, СФРЈ | ||||||||||||
| Држављанство | Србија Хрватска[1] | ||||||||||||
| Универзитет | Универзитет у Београду | ||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||
| Политичка странка | Демократска странка | ||||||||||||
| |||||||||||||
Био је један од вођа студентских протеста 1996. године. Одрастао је и живи у Суботици у којој је запослен на одељењу Ортопедске хирургије и трауматологије суботичке болнице, а власник је и фирме за промет рачунарима, рачунарском опремом и софтвером, ДГ компјутерс.
Образовање, научни и спортски рад
уредиОсновну школу је завршио у Суботици, а Медицински факултет Универзитета у Београду је уписао 1993. године. Студије је окончао 1999. године са просечном оценом 8.77, после чега је уписао постдипломске студије из ортопедске хирургије, а тренутно специјализује ортопедску хирургију и трауматологију. Као аутор или коаутор је објавио осам радова из разних области хирургије који су објављивани на студентским конгресима у Берлину, Каиру и Мајамију и три рада која су објављена на домаћим студентским конгресима.
Поред Медицинског факултета универзитета у Београду завршио је и стручну школу при универзитету у Ослу на тему „Интернационални здравствени системи“, а у Суботици је завршио основну музичку школу за тамбуру, клавир и гитару. Од 2006. године студира мастер студије на тему „Европске интеграције и управа“ факултета за економију, финансије и администрацију који се налази у склопу универзитета Сингидунум из Београда. Течно говори енглески језик, а служи се и немачким, норвешким и мађарским језиком.
Дулић се петнаест година бавио ватерполом као професионални играч у клубовима у државном рангу такмичења.
Политичка каријера
уредиОливер Дулић улази у политички живот 1996. године са Чедомиром Јовановићем као један од вођа студентских протеста. Учествовао је у оснивању Студентске иницијативе (из које је касније настао студентски покрет „Отпор“) и Балканског форума, а два пута је биран у састав студентског парламента Универзитета у Београду.
Демократској странци приступа 1997. године, а 1999. године је постао потпредседник општинског одбора ДС за Суботицу. Наредне године је постао потпредседник покрајинског одбора ДС за Војводину и на том положају је остао до фебруара 2006. године када је на конгресу странке изабран за члана председништва и одбора за здравство и спољну политику.
Биран је за посланика Народне скупштине Републике Србије у четири сазива на изборима:
Био је кандидат ДС за председника општине Суботица, али га је победио тесним резултатом представник Савеза војвођанских Мађара Геза Кучера.
23. маја 2007. године изабран је за председника Скупштине Србије и на том положају био је до 25. јуна 2008. године.
7. јула 2008. изабран је за министра за животну средину и просторно планирање у Влади Републике Србије.
Оптужба за злоупотребу службеног положаја
уредиНакон доласка на власт коалиције Српске напредне странке и Социјалистичке партије Србије, у марту 2012. године Управа криминалистичке полиције и Тужилаштво за организовани криминал су покренули предистражни поступак поводом издавања дозвола за постављање оптичких каблова уз магистралне и регионалне путеве у Србији за 2009. и 2010. годину.[2] Тужилац Миљко Радисављевић је у октобру 2012. године изјавио да наводно постоји основана сумња да је приликом издавања дозвола фирми Нуба инвест, прекршен Закон о планирању и изградњи, као и да су тада три особе, међу којима и бивши министар Оливер Дулић при томе злоупотребили службени положај[2].Савет за борбу против корупције је у новембру 2010. године поднео извештај у коме стоји да је приликом издавања дозвола фирми Нуба инвест дошло до кршења законске процедуре, као и да су Нуба и њени власници били у повлашћеном положају.[3] Фирма Нуба инвест је у време добијања дозвола постојала тек неколико месеци, имала је само једног запосленог и оснивачки капитал вредан 3.000 евра.[3] Чиртав случај је праћен великом кампањом режимских таблоида (Информер, Ало, Српски телеграф...) против Оливера и читаве Демократске странке[4].
Наведене оптужбе и извештаје, Оливер Дулић је демантовао рекавши да „ни на који начин није повезан са том фирмом“, као и да „је све у складу са законом“[5]
Децембра 2012. године, Ванпретресно Веће Специјалног Суда у Београду је одбацило Оптужницу против Дулића.
Апелациони суд у Београду је јуна 2013. укинуо потврђену оптужницу Специјалног тужилаштва.[6]
Поновљено суђење и ослобађање од оптужби
уредиНакон више дорада и допуна, које су трајале око три године, Апелациони суд је потврдио оптужницу 2015. године, када је и почело суђење пред Специјалним судом. 2017. године Дулић је поново проглашен кривим, али је 2018. Апелациони суд укинуо првостепену пресуду и наложио да се суђење понови пред Специјалним судом. У поновљеном поступку 2021. године Специјални суд у Београду коначно је ослободио Оливера Дулића, као и све друге оптужене у овом процесу[7].
Због више клевета изречених од стране таблоида Информер поднео је више тужби Вишем суду у Београду "за лажи", које су о њему писали у септембру и октобру 2012. године. На име две правоснажне пресуде исплаћено му је 285.000 динара. За суботичку "Ју еко" телевизију, поводом тога је изјавио: "Направе од вас лопова и криминалца и то прочитају стотине хиљада људи. Угрозе безбедност, упропасте каријере, узнемире породице, разболе родитеље, а онда вам после две године уплате неки новац. Ни речи да су лагали као пси, измишљали, клеветали, цитирали неименоване изворе из 'истрага'. Без речи покајања и извињења жртви и читаоцима".
Изјавио је и да ће од добијених пара платити салу на Медицинском факултету за одбрану магистеријума овог месеца, школарину за докторат и реагенсе за експерименте.[8]
Породица и приватни живот
уредиРођен је као трећи син (од четворице) Ивана и Наде Дулић из Суботице. Отац Иван је пореклом Буњевац а мајка Нада Српкиња. Ожењен је Андреом са којом има једну ћерку. Његов брат је Модест Дулић. О пореклу своје породице је рекао:
Мој отац је из угледне буњевачко-хрватске породице. Моје лично мишљење је да су Буњевци и Шокци субентитет у оквиру хрватског националног бића, чиме не желим да увредим никога.[9]
Крштен је у српској православној цркви по својој вољи. Слави славу Света Петка[10] Изјашњава се као Југословен.[11][12][13]
Референце
уреди- ^ „Blic Online”. Архивирано из оригинала 16. 10. 2012. г. Приступљено 5. 4. 2013. Текст „Tužilaštvo oduzelo Duliću tri pasoša - dva srpska i jedan hrvatski” игнорисан (помоћ)
- ^ а б „Случај Дулић, опасне кабловске везе“ (приступљено 7. октобра 2012)
- ^ а б САВЕТ ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ: ИЗВЕШТАЈ О ПОСТУПКУ ИЗДАВАЊА ДОЗВОЛА ПРЕДУЗЕЋУ НУБА ИНВЕСТ Д. О. О. БЕОГРАД ЗА ИЗГРАДЊУ ОПТИЧКОГ КАБЛА ДУЖ МАГИСТРАЛНИХ И РЕГИОНАЛНИХ ПУТЕВА; „извештај на интернету (приступљено 7. октобра 2012)” (PDF). Приступљено 17. 4. 2013.
- ^ Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Oliver Dulić dobio spor protiv Informera”. JMU Radio-televizija Vojvodine. Приступљено 2023-06-01.
- ^ „Šta je sve Dulić govorio o "Nubi"”. Приступљено 17. 4. 2013.
- ^ Укинута оптужница против Дулића („Политика“, 28. јун 2013)
- ^ „Gde je i šta radi Oliver Dulić, nekadašnji ministar životne sredine? - Društvo - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2023-03-12. Приступљено 2023-06-01.
- ^ Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Oliver Dulić dobio spor protiv Informera”. JMU Radio-televizija Vojvodine. Приступљено 2023-06-01.
- ^ „Мањина”. pressonline.rs. 27. мај 2007. Архивирано из оригинала 23. 03. 2022. г. Приступљено 05. 09. 2020.
- ^ „Press Online :: Dobio ime po Dragojeviću!”. Архивирано из оригинала 23. 11. 2010. г. Приступљено 5. 4. 2013.
- ^ Слушам савете многих, али одлуке доносим сам Архивирано на сајту Wayback Machine (23. септембар 2015) . Evropa magazine/web-stranica Demokratske stranke web site. Dragana Đevori
- ^ Za popis porodice 45 minuta[мртва веза] Alo novine. B. Nenković; 02.10.2011
- ^ Dulić: 'Nisam Hrvat nego Jugoslaven'
