Избори за народне посланике Србије 2003.

‹ 2000. Србија 2007. ›

Избори за народне посланике у Народну скупштину Републике Србије 2003.
28. децембар 2003.
Излазност: 3 824 557 (58,73%)
250 народних посланика, најмање 126 потребно за формирање власти
Tomislav Nikolić 2012.jpg Vojislav Kostunica.jpg BorisTadic.jpg
Лидер

Томислав Николић

Војислав Коштуница Борис Тадић
Странка

СРС

ДСС ДС
Коалиција - ДСС-НДС-СЛС-СДС ДС-ГСС-Демократски центар-СДУ-Листа за Санџак
Број гласова 1.056.256 678.031 481.249
% 27,6 17,7 12,6
Мандати
82 / 250
Раст 59
53 / 250
Раст 8
37 / 250
Пад 25
Miroljub Labus crop.jpg
VukDraskovic-mc.jpg
Ivica Dacic 2013.jpg
Лидер Мирољуб Лабус Вук Драшковић Ивица Дачић
Странка Г17 плус СПО СПС
Коалиција Г17 плус-СДП СПО-НС -
Број гласова 438.422 293.082 291.341
% 11,46 7,66 7,61
Мандати
34 / 250
Раст 34 (нова партија)
22 / 250
Раст 14
22 / 250
Пад 15
SRizbori2003.pdf
Новоизабрани председник владе
DSSLogo.gif Војислав Коштуница (ДСС)

Ванредни избори за народне посланике Републике Србије одржани су 28. децембра 2003. године. Они су настали као последица пада владе почетком новембра након што је ДОС изгубио већину посланика напуштањем ДСС-а и НС-а .

УводУреди

Зоран Ђинђић, председник Владе и главни лидер владајуће коалиције је 12. марта је убијен у атентату испред зграде Владе. За новог председника Владе изабран је Зоран Живковић, тадашњи заменик председника Демократске странке и савезни министар полиције. Његова влада се разликовала од Ђинђићеве само по избору новог потпредседника Владе — Чедомира Јовановића.

Октобра месеца, Скупштина Србије почела је расправу о изгласавању неповерења Влади, коју је иницирала опозиција. Усред те расправе, 13. новембра, тадашња в. д. председника Републике, Наташа Мићић, распустила је парламент и расписала ванредне скупштинске изборе за 28. децембар.

Демократска странка одлучила је да самостално иде на изборе и за носиоца листе истакла Бориса Тадића, потпредседника странке и савезног министра одбране. То је био крај ДОС-а, јер странке из те коалиције нису заједнички наступиле на изборима.

Према извештају ОЕБС-а, на четири изборне листе су се нашли кандидати за посланике који су оптужени за ратне злочине, од којих су у три случаја они били и носиоци листе.[1]

РезултатиУреди

 
Резултати парламентарних избора
Партија Гласови % Мандати +/–
Српска радикална странка — др Војислав Шешељ 1.056.256 27,61 82 +59
Демократска странка СрбијеВојислав Коштуница

заједно са кандидатима из:

678.031 17,72 53 +8
Демократска странкаБорис Тадић

заједно са кандидатима из:

481.249 12,58 37 -25
Г17 плусМирољуб Лабус

заједно са кандидатима из:

438.422 11,46 34 +34
Српски покрет обновеНова СрбијаВук Драшковић и Велимир Илић 293.082 7,66 22 +14
Социјалистичка партија СрбијеСлободан Милошевић 291.341 7,61 22 -15
Заједно за толеранцијуЧанак-Каса-Љајић 161.765 4,22 0 -19
Демократска алтернативаНебојша Човић 84.463 2,2 0 –6
За народно јединствоССЈ-НСС 68.537 1,79 0 –10
Отпор 62.545 1,63 0 0
Самостална СрбијаВладан Батић 45.211 1,18 0 –7
Социјалистичка народна странка — Народни блок — Генерал Небојша Павковић 27.596 0,72 0 0
Либерали Србије 22.852 0,59 0
Реформисти Војводине 19.464 0,5 0 –4
Одбрана и правда 18.423 0,48 0 –9
Привредна снага Србије и дијаспоре — Бранко Драгаш 14.113 0,36 0
Лабуристичка партија Србије 4.666 0,12 0
Југословенска левица 3.771 0,09 0
Савез Срба у Војводини 3.015 0,07 0
Неважећи листићи 49.755
укупно 3.824.557 100,00 250 0

Сазив парламента и нова владаУреди

 
  СРС  (82)
  ДСС  (53)
  ДС  (37)
  Г17+  (34)
  СПО - НС  (22)
  СПС  (22)

Конститутивна седница српског парламента одржана је 27. јануара 2004. године. Председавао је најстарији посланик, Велимир Симоновић из ДСС-а. Нови председник Скупштине није изабран, већ су на тој седници потврђени мандати новоизабраним посланицима.

На следећој седници, 4. фебруара, посланици ДСС, Г17 плус, коалиције СПО—НС, успели су, уз помоћ посланика СПС, да изаберу Драгана Маршићанина (ДСС) за председника парламента Србије.

Средином фебруара, лидер ДСС, Војислав Коштуница, добио је мандат за састав нове Владе Србије. Он је успео да склопи коалициони споразум са Г17 плус и СПО—НС.

Ускоро је Коштуница обезбедио подршку социјалиста за формирање нове Владе. Са њима је договорено да посланици СПС подржавају Владу у парламенту, али да њихови представници не добију министарска места. Тиме су стечени услови за формирање мањинске владе.

3. марта, нова Влада Србије ступила је на дужност.

РеференцеУреди

  1. ^ Извештај ОЕБС/КДИЉП Мисије за посматрање избора; парламентарни избори 28. децембар 2003. године (PDF). ОЕБС. 2003. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 19. 01. 2019. Приступљено 17. 01. 2019. 

Спољашње везеУреди