Парламентарни избори у Србији 2003.
Ванредни избори за народне посланике Републике Србије одржани су 28. децембра 2003. године. Они су настали као последица пада владе почетком новембра након што је ДОС изгубио већину посланика напуштањем ДСС-а и НС-а.
![]() | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
250 посланичких мандата Народне скупштине 126 мандати потребни за већину | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Регистровано | 6.511.450 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Излазност | 58,74% ( ![]() | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
![]() Резултати парламентарних избора 2003. по општинама. | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Увод
уредиЗоран Ђинђић, председник Владе и главни лидер владајуће коалиције је 12. марта је убијен у атентату испред зграде Владе. За новог председника Владе изабран је Зоран Живковић, тадашњи заменик председника Демократске странке и савезни министар полиције. Његова влада се разликовала од Ђинђићеве само по избору новог потпредседника Владе — Чедомира Јовановића.
Октобра месеца, Скупштина Србије почела је расправу о изгласавању неповерења Влади, коју је иницирала опозиција. Усред те расправе, 13. новембра, тадашња в. д. председника Републике, Наташа Мићић, распустила је парламент и расписала ванредне скупштинске изборе за 28. децембар.
Демократска странка одлучила је да самостално иде на изборе и за носиоца листе истакла Бориса Тадића, потпредседника странке и савезног министра одбране. То је био крај ДОС-а, јер странке из те коалиције нису заједнички наступиле на изборима.
Према извештају ОЕБС-а, на четири изборне листе су се нашли кандидати за посланике који су оптужени за ратне злочине, од којих су у три случаја они били и носиоци листе.[1]
Изборне листе
уреди# | Назив | Први на листи | Главна идеологија | Политичка позиција | |
---|---|---|---|---|---|
1
|
|
Млађан Динкић | Либерални конзервативизам | Десни центар | |
2
|
|
Војислав Шешељ | Ултранационализам | Крајња десница | |
3
|
Војислав Коштуница | Конзервативизам | Десни центар | ||
4
|
|
Небојша Човић | Социјалдемократија | Леви центар | |
5
|
Драгољуб Мићуновић | Социјалдемократија | Леви центар | ||
6
|
|
Вук Драшковић | Конзервативизам | Десни центар | |
7
|
|
Чедомир Чупић | Анти-корупција | Центар | |
8
|
|
Драган Марковић Палма | Национални конзервативизам | Десница | |
9
|
|
Слободан Милошевић | Социјализам | Левица | |
10
|
Владан Батић | Хришћанска демократија | Центар | ||
11
|
|
Мила Живојиновић | Социјалдемократија | Леви центар | |
12
|
Бранислав Цоле Ковачевић | Социјалдемократија | Леви центар | ||
13
|
|
Душан Михајловић | Либерализам | Центар | |
14
|
|
Миле Исаков | Војвођански аутономизам | Леви центар | |
15
|
|
Добривоје Будимировић | Социјалдемократија | Леви центар | |
16
|
|
Зоран Милинковић | Економски либерализам | Десни центар | |
17
|
|
Драган Миловановић | Социјалдемократија | Леви центар | |
18
|
|
Мирољуб Милић | Регионализам | Центар | |
19
|
|
Десимир Станојевић | Неокомунизам | Крајња левица |
Резултати
уредиПартија | Гласови | % | Мандати | +/– | |
---|---|---|---|---|---|
Српска радикална странка | 1.056.256 | 27,98 | 82 | +59 | |
ДСС коалиција | 678.031 | 17,96 | 53 | +8 | |
ДС коалиција | 481.249 | 12,75 | 37 | –25 | |
Г17 плус−СДП | 438.422 | 11,61 | 34 | нова | |
Српски покрет обнове−Нова Србија | 293.082 | 7,76 | 22 | +14 | |
Социјалистичка партија Србије | 291.341 | 7,72 | 22 | –15 | |
Заједно за толеранцију | 161.765 | 4,29 | 0 | –19 | |
Демократска алтернатива | 84.463 | 2,24 | 0 | –6 | |
За народно јединство | 68.537 | 1,82 | 0 | –10 | |
Отпор | 62.545 | 1,66 | 0 | нова | |
Самостална Србија | 45.211 | 1,20 | 0 | –7 | |
Социјалистичка народна странка | 27.596 | 0,73 | 0 | нова | |
Либерали Србије | 22.852 | 0,61 | 0 | 0 | |
Реформисти Војводине | 19.464 | 0,52 | 0 | –4 | |
Одбрана и правда | 18.423 | 0,49 | 0 | –9 | |
Привредна снага Србије и дијаспора | 14.113 | 0,37 | 0 | нова | |
Лабуристичка партија Србије | 4.666 | 0,12 | 0 | нова | |
Југословенска левица | 3.771 | 0,10 | 0 | 0 | |
Савез Срба у Војводини | 3.015 | 0,08 | 0 | нова | |
Укупно | 3.774.802 | 100,00 | 250 | 0 | |
Важећи гласови | 3.774.802 | 98,70 | |||
Неважећи/празни гласови | 49.755 | 1,30 | |||
Укупно гласова | 3.824.557 | 100,00 | |||
Регистровани бирачи/излазност | 6.511.450 | 58,74 | |||
Извор: РИК |
Сазив парламента и нова влада
уредиКонститутивна седница српског парламента одржана је 27. јануара 2004. године. Председавао је најстарији посланик, Велимир Симоновић из ДСС-а. Нови председник Скупштине није изабран, већ су на тој седници потврђени мандати новоизабраним посланицима.
На следећој седници, 4. фебруара, посланици ДСС, Г17 плус, коалиције СПО—НС, успели су, уз помоћ посланика СПС, да изаберу Драгана Маршићанина (ДСС) за председника парламента Србије.
Средином фебруара, лидер ДСС, Војислав Коштуница, добио је мандат за састав нове Владе Србије. Он је успео да склопи коалициони споразум са Г17 плус и СПО—НС.
Ускоро је Коштуница обезбедио подршку социјалиста за формирање нове Владе. Са њима је договорено да посланици СПС подржавају Владу у парламенту, али да њихови представници не добију министарска места. Тиме су стечени услови за формирање мањинске владе.
Дана 3. марта, нова Влада Србије ступила је на дужност.
Напомене
уреди- ^ Места су освојена од стране Нове Србије у оквиру ДОС-а, а проценат је појединачно Српског покрета обнове
Референце
уреди- ^ Извештај ОЕБС/КДИЉП Мисије за посматрање избора; парламентарни избори 28. децембар 2003. године (PDF). ОЕБС. 2003. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 1. 2019. г. Приступљено 17. 1. 2019.