Парламентарни избори у Србији 2003.

Ванредни избори за народне посланике Републике Србије одржани су 28. децембра 2003. године. Они су настали као последица пада владе почетком новембра након што је ДОС изгубио већину посланика напуштањем ДСС-а и НС-а.

Парламентарни избори у Србији 2003.

← 2000. 28. децембар 2003. 2007. →

250 посланичких мандата Народне скупштине
126 мандати потребни за већину
Регистровано6.511.450
Излазност58,74% ( Раст 1,12% )
  Прва странка Друга странка Трећа странка
 
Вођа Томислав Николић Војислав Коштуница Борис Тадић
Странка СРС ДСС ДС
Коалиција - СЛССДСНДС ГССДЦСДУЛЗС
Вођа од 24. фебруара 2003. 26. јула 1992. 22. новембра 2003.
Последњи избори 23 места, 8,81% 45 места 62 местa
Освојена места 82 53 37
Места промењено Раст 59 Раст 8 Пад 25
Бр. гласова 1.056.256 678.031 481.249
Проценат 27,98% 17,96% 12,75%

  Четврта странка Пета странка Шеста странка
 
Вођа Мирољуб Лабус Вук Драшковић Ивица Дачић
Странка Г17+ СПО СПС
Коалиција СДП НС -
Вођа од 15. децембра 2002. 14. марта 1990. 18. јануара 2003.
Последњи избори Нова партија 8 места, 3,86%[а] 37 места, 14,10%
Освојена места 34 22 22
Места промењено Нова партија Раст 14 Пад 15
Бр. гласова 438.422 293.082 291.341
Проценат 11,61% 7,76% 7,72%

Резултати парламентарних избора 2003. по општинама.

Председник Владе пре избора

Зоран Живковић
ДС

Изабрани председник Владе

Војислав Коштуница
ДСС

Увод

уреди

Зоран Ђинђић, председник Владе и главни лидер владајуће коалиције је 12. марта је убијен у атентату испред зграде Владе. За новог председника Владе изабран је Зоран Живковић, тадашњи заменик председника Демократске странке и савезни министар полиције. Његова влада се разликовала од Ђинђићеве само по избору новог потпредседника Владе — Чедомира Јовановића.

Октобра месеца, Скупштина Србије почела је расправу о изгласавању неповерења Влади, коју је иницирала опозиција. Усред те расправе, 13. новембра, тадашња в. д. председника Републике, Наташа Мићић, распустила је парламент и расписала ванредне скупштинске изборе за 28. децембар.

Демократска странка одлучила је да самостално иде на изборе и за носиоца листе истакла Бориса Тадића, потпредседника странке и савезног министра одбране. То је био крај ДОС-а, јер странке из те коалиције нису заједнички наступиле на изборима.

Према извештају ОЕБС-а, на четири изборне листе су се нашли кандидати за посланике који су оптужени за ратне злочине, од којих су у три случаја они били и носиоци листе.[1]

Изборне листе

уреди
# Назив Први на листи Главна идеологија Политичка позиција
1
Млађан Динкић Либерални конзервативизам Десни центар
2
  • Српска радикална странка – др Војислав Шешељ
  • СРС
Војислав Шешељ Ултранационализам Крајња десница
3
Војислав Коштуница Конзервативизам Десни центар
4
  • Демократска алтернатива – Небојша Човић
  • ДА
Небојша Човић Социјалдемократија Леви центар
5
Драгољуб Мићуновић Социјалдемократија Леви центар
6
Вук Драшковић Конзервативизам Десни центар
7
Чедомир Чупић Анти-корупција Центар
8
Драган Марковић Палма Национални конзервативизам Десница
9
  • Социјалистичка партија Србије – Слободан Милошевић
  • СПС
Слободан Милошевић Социјализам Левица
10
  • Самостална Србија – др Владан Батић (Демохришћанска странка Србије, Демократска странка "Отаџбина", Демократски покрет Румуна Србије, Сељачка странка, Српска правда)
  • ДХСС, ДСО, СС, ДПРС, СП
Владан Батић Хришћанска демократија Центар
11
  • Одбрана и правда – Вук Обрадовић и Боривоје Боровић (Социјалдемократија, Народна странка Правда, Странка радника и пензионера - СРП, Социјалдемократска партија зелених)
  • СД, НСП, СРП, СДПЗ
Мила Живојиновић Социјалдемократија Леви центар
12
Бранислав Цоле Ковачевић Социјалдемократија Леви центар
13
  • Либерали Србије – Душан Михајловић
  • ЛС
Душан Михајловић Либерализам Центар
14
  • Реформисти – Социјалдемократска партија Војводине – Србије, Миодраг Миле Исаков
  • РВ
Миле Исаков Војвођански аутономизам Леви центар
15
Добривоје Будимировић Социјалдемократија Леви центар
16
Зоран Милинковић Економски либерализам Десни центар
17
  • Лабуристичка партија Србије – Драган Миловановић
  • ЛПС
Драган Миловановић Социјалдемократија Леви центар
18
Мирољуб Милић Регионализам Центар
19
  • Југословенска левица – ЈУЛ
  • ЈУЛ
Десимир Станојевић Неокомунизам Крајња левица

Резултати

уреди
 
Партија Гласови % Мандати +/–
Српска радикална странка 1.056.256 27,98 82 +59
ДСС коалиција 678.031 17,96 53 +8
ДС коалиција 481.249 12,75 37 –25
Г17 плусСДП 438.422 11,61 34 нова
Српски покрет обновеНова Србија 293.082 7,76 22 +14
Социјалистичка партија Србије 291.341 7,72 22 –15
Заједно за толеранцију 161.765 4,29 0 –19
Демократска алтернатива 84.463 2,24 0 –6
За народно јединство 68.537 1,82 0 –10
Отпор 62.545 1,66 0 нова
Самостална Србија 45.211 1,20 0 –7
Социјалистичка народна странка 27.596 0,73 0 нова
Либерали Србије 22.852 0,61 0 0
Реформисти Војводине 19.464 0,52 0 –4
Одбрана и правда 18.423 0,49 0 –9
Привредна снага Србије и дијаспора 14.113 0,37 0 нова
Лабуристичка партија Србије 4.666 0,12 0 нова
Југословенска левица 3.771 0,10 0 0
Савез Срба у Војводини 3.015 0,08 0 нова
Укупно 3.774.802 100,00 250 0
Важећи гласови 3.774.802 98,70
Неважећи/празни гласови 49.755 1,30
Укупно гласова 3.824.557 100,00
Регистровани бирачи/излазност 6.511.450 58,74
Извор: РИК


Сазив парламента и нова влада

уреди
 
  СРС  (82)
  ДСС  (53)
  ДС  (37)
  Г17+  (34)
  СПО - НС  (22)
  СПС  (22)

Конститутивна седница српског парламента одржана је 27. јануара 2004. године. Председавао је најстарији посланик, Велимир Симоновић из ДСС-а. Нови председник Скупштине није изабран, већ су на тој седници потврђени мандати новоизабраним посланицима.

На следећој седници, 4. фебруара, посланици ДСС, Г17 плус, коалиције СПО—НС, успели су, уз помоћ посланика СПС, да изаберу Драгана Маршићанина (ДСС) за председника парламента Србије.

Средином фебруара, лидер ДСС, Војислав Коштуница, добио је мандат за састав нове Владе Србије. Он је успео да склопи коалициони споразум са Г17 плус и СПО—НС.

Ускоро је Коштуница обезбедио подршку социјалиста за формирање нове Владе. Са њима је договорено да посланици СПС подржавају Владу у парламенту, али да њихови представници не добију министарска места. Тиме су стечени услови за формирање мањинске владе.

Дана 3. марта, нова Влада Србије ступила је на дужност.

Напомене

уреди
  1. ^ Места су освојена од стране Нове Србије у оквиру ДОС-а, а проценат је појединачно Српског покрета обнове

Референце

уреди

Спољашње везе

уреди