Република Србија (1990—2006)

Република Србија; Србија
	; (1990—1992) ; (1992—2004) ; (2004—2006) Застава ; (1990—2004) ; (2004—2006) Грб
	Химна; „Хеј, Словени”; (1990—2006); „Боже правде”; (2004—2006);
	; Положај у Европи
Географија
Континент	Европа
Регија	Балкан и Панонска низија
Земља	СФР Југославија; СР Југославија; Србија и Црна Гора
Престоница	Београд
Највећи град	Београд
Друштво
Службени језик	српскохрватски
Религија	православље, ислам, католицизам, протестантизам
Политика
Облик државе	република
— Председник	Слободан Милошевић; Милан Милутиновић; Борис Тадић
— Премијер	Станко Радмиловић (први); Војислав Коштуница (последњи)
Историја
Историјско доба	савремено доба
— Оснивање	1990.
— Укидање	2006. (16 год.)
Догађаји
— Устав Републике Србије	28. септембар 1990.
— Устав Савезне Републике Југославије	27. април 1992.
— НАТО бомбардовање	24. март — 10. јун 1999.
— Уставна повеља; Србије и Црне Горе	4. фебруар 2003.
— Проглашење независности Црне Горе	3. јун 2006.
Географске и друге карактеристике
Површина
— укупно	88.361 km²
Становништво	9.778.991 (1991)
Валута	југословенски динар; (1990—2006),; српски динар; (2003—2006); Централна Србија и; АП Војводина југословенски динар; (1990—1999),; немачка марка; (1999—2002),; евро; (2002—2006); АП Косово и Метохија
Земље претходнице и наследнице; Србије
Претходнице:	Наследнице:

Република Србија је име које је имала Србија од 1990. до 2006, у оквиру Социјалистичке Федеративне Републике Југославије до 1992, Савезне Републике Југославије до 2003, и онда до 2006. године у Државној заједници Србији и Црној Гори.

Историја

Србија унутар треће Југославије

Доношењем Устава из 1990. године одлучено је да се име Социјалистичка Република Србија промени у Република Србија, која је задржала то име и после 1992. године.

Део Србије су биле и две аутономне покрајинеː Војводина са Новим Садом као административним центром, и Косово и Метохија са Приштином као административним центром. Од 1999. после рата на Косову и Метохији и Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација, Космет је постао међународни протекторат УНМИК-а у саставу Републике Србије, чиме је Србија дефакто изгубила контролу над својом јужном покрајином.

Дана 4. фебруара 2003. у савезном парламенту у Београду, усвојена је Уставна повеља Србије и Црне Горе чиме је реконструисана федерација и СР Југославија је престала да постоји. Тиме је Република Србија ушла у састав Државне заједнице Србија и Црна Гора.

Године 2004. усвојене су нова застава и грб републике.

Грб Републике Србије усвојен 2004. године

Године 2006, након проглашења независности Црне Горе (које је уследило после референдума), СЦГ је распуштена и наслеђе Републике Србије је прикупљено од стране српске државе. Република Србија је, по Уставној повељи Државне заједнице Србија и Црна Гора, држава-континуитета (иста држава, само са другим називом и територијом, али са истим правима и обавезама) са Државном заједницом Србија и Црна Гора.

Административна подела

Административна подела Србије по окрузима

Република је административно била подељена на 29 округа и Град Београд.

Поред округа, Република Србија била је подељена и на општине.

Административна подела Србије по општинама, према Закону из 1993. године

Демографија

- Попис 1991:

Укупно — 9.778.991

Етнички састав:

Срби — 6.446.595 (65,92%)
Албанци — 1.674.353 (17,12%)
Мађари — 343.942 (3,52%)
Југословени — 323.625 (3,31%)
Муслимани — 246.411 (2,52%)
Роми — 140.237 (1,43%)
Црногорци — 139.299 (1,42%)
Хрвати — 105.406 (1,08%)
Словаци — 66.798 (0,68%)
Македонци — 46.046 (0,47%)
Румуни — 42.331 (0,43%)
Бугари — 26.876 (0,27%)
Буњевци — 21.434 (0,22%)
Русини — 18.073 (0,18%)
Власи — 17.807 (0,18%)
Турци — 11.236 (0,11%)
Словенци — 8.261 (0,08%)
Немци — 5.263 (0,05%)
Украјинци — 5.066 (0,05%)
Чеси — 2.832 (0,03%)
Руси — 2.576 (0,03%)
Јевреји — 1.210 (0,01%)
остали — 17.129 (0,17%)
национално неопредељени — 10.906 (0,11%)
изјаснили се у смислу регионалне припадности — 4.912 (0,05%)
непознато — 50.367 (0,51%)

- Попис 2002.:

Укупно — 7.498.001 (без Косова и Метохије)^[2]

Етнички састав Србије (без Косова) 2002. године^[2]

Срби (82,9%)

Мађари (3,9%)

Бошњаци (1,8%)

Роми (1,4%)

Југословени (1,1%)

Остали (8,9%)

Етнички састав:

Срби — 6.212.838 (82.86%)^[2]
Мађари — 293.299 (3.91%)^[2]
Бошњаци — 136.087 (1.82%)^[2]
Роми — 108.193 (1.44%)^[2]
Југословени — 80.721 (1.08%)^[2]
Хрвати — 70.602 (0,94%)
Црногорци — 69.049 (0,92%)
Албанци — 61.647 (0,82%)
Словаци — 59.021 (0,79%)
Власи — 40.054 (0,53%)
Румуни — 34.576 (0,46%)
Македонци — 25.847 (0,35%)
Бугари — 20.497 (0,27%)
Буњевци — 20.012 (0,27%)
Муслимани — 19.503 (0,26%)
Русини — 15.905 (0,21%)
Украјинци — 5.354 (0,07%)
остали — 14.191 (0,19%)
изјашњени у смислу регионалне припадности — 11.485 (0,15%)
национално неопредељени — 107.732 (1,44%)
непознато — 75.483 (1,01%)

Функционери Републике Србије

Председници

Слободан Милошевић (28. септембар 1990. — 23. јул 1997)
Драган Томић (в.д.) (23. јул — 29. децембар 1997)
Милан Милутиновић (29. децембар 1997. — 29. децембар 2002)
Наташа Мићић (в.д.) (29. децембар 2002. — 4. фебруар 2004)
Драган Маршићанин (в.д.) (4. фебруар — 3. март 2004)
Војислав Михаиловић (в.д.) (3. — 4. март 2004)
Предраг Марковић (в.д.) (4. март — 11. јул 2004)
Борис Тадић (11. јул 2004. — 5. јун 2006)

Премијери

Председници Извршног већа Републике Србије
- Станко Радмиловић (28. септембар 1990. — 15. јануар 1991)
Председници Владе Републике Србије
- Драгутин Зеленовић (15. јануар — 23. децембар 1991)
- Радоман Божовић (23. децембар 1991. — 10. фебруар 1993)
- Никола Шаиновић (10. фебруар 1993. — 18. март 1994)
- Мирко Марјановић (18. март 1994. — 24. октобар 2000)
- Миломир Минић (24. октобар 2000 — 25. јануар 2001)
- Зоран Ђинђић (25. јануар 2001. — 12. март 2003)
- Небојша Човић (в.д.) (12. — 17. март 2003)
- Жарко Кораћ (в.д.) (17. — 18. март 2003)
- Зоран Живковић (18. март 2003. — 4. март 2004)
- Војислав Коштуница (4. март 2004. — 5. јун 2006)

Види још

Референце

^ „Ustav Republike Srbije”. 1990. Архивирано из оригинала 2006-09-08. г. Приступљено 2023-01-22. „Član 8. U Republici Srbiji u službenoj je upotrebi srpskohrvatski jezik i ćiriličko pismo, a latiničko pismo je u službenoj upotrebi na način utvrđen zakonom. [...]”
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е Ковачевић 2004, стр. 63.

Литература

Ковачевић, Миладин; et al. (2004). Статистички годишњак Србије 2004 (PDF). Београд: Републички завод за статистику Србије.
Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.

Спољашње везе

[1] „Ustav Republike Srbije”. 1990. Архивирано из оригинала 2006-09-08. г. Приступљено 2023-01-22. „Član 8. U Republici Srbiji u službenoj je upotrebi srpskohrvatski jezik i ćiriličko pismo, a latiničko pismo je u službenoj upotrebi na način utvrđen zakonom. [...]”

[FOOTNOTEКовачевић200463-2] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е Ковачевић 2004, стр. 63.

[1]

[2]

Република Србија Србија
(1990—1992) (1992—2004) (2004—2006) Застава (1990—2004) (2004—2006) Грб
Химна „Хеј, Словени” (1990—2006) „Боже правде” (2004—2006)
Положај у Европи
Географија

Континент		Европа
Регија		Балкан и Панонска низија
Земља		СФР Југославија СР Југославија Србија и Црна Гора

Престоница		Београд
Највећи град		Београд
Друштво
Службени језик		српскохрватски^[1]
Религија		православље, ислам, католицизам, протестантизам
Политика
Облик државе		република
— Председник		Слободан Милошевић Милан Милутиновић Борис Тадић
— Премијер		Станко Радмиловић (први) Војислав Коштуница (последњи)
Историја
Историјско доба		савремено доба
— Оснивање		1990.
— Укидање		2006. (16 год.)
Догађаји
— Устав Републике Србије		28. септембар 1990.
— Устав Савезне Републике Југославије		27. април 1992.
— НАТО бомбардовање		24. март — 10. јун 1999.
— Уставна повеља Србије и Црне Горе		4. фебруар 2003.
— Проглашење независности Црне Горе		3. јун 2006.
Географске и друге карактеристике
Површина
— укупно		88.361 km²
Становништво		9.778.991 (1991)
Валута		југословенски динар (1990—2006), српски динар (2003—2006) Централна Србија и АП Војводина југословенски динар (1990—1999), немачка марка (1999—2002), евро (2002—2006) АП Косово и Метохија
Земље претходнице и наследнице Србије
Претходнице:		Наследнице:
	СР Србија (СФР Југославија)	Србија