Република Србија (1990—2006)

федерална јединица Југославије / Србије и Црне Горе између 1992. и 2006.

Република Србија је име које је имала Србија од 1990. до 2006, у оквиру Социјалистичке Федеративне Републике Југославије до 1992, Савезне Републике Југославије до 2003, и онда до 2006. године у Државној заједници Србији и Црној Гори.

Република Србија
Србија
Flag of Serbia (1992–2004).svg
(1992—2004)
Flag of Serbia (2004–2010).svg
(2004—2006)
Coat of arms of Serbia (1947–2004).svg
(1992—2004)
Coat of arms of Serbia (2004-2010).svg
(2004—2006)
Химна
Хеј, Словени
(1990—2006)

Боже правде
(20042006)

Serbia in Europe.svg
Положај у Европи
Географија
Континент Европа
Регија Балкан и Панонска низија
Земља  СФР Југославија
 СР Југославија
 Србија и Црна Гора
Главни град Београд
Највећи град Београд
Друштво
Службени језик српскохрватски[1]
Религија православље, ислам, католицизам, протестантизам
Политика
Облик државе република
 — Председник Слободан Милошевић
Милан Милутиновић
Борис Тадић
 — Премијер Станко Радмиловић (први)
Војислав Коштуница (последњи)
Историја
Историјско доба савремено доба
 — Оснивање 1990.
 — Укидање 2006. (16 год.)
Догађаји  
 — Устав Републике Србије 28. септембар 1990.
 — Устав Савезне Републике Југославије 27. април 1992
 — НАТО бомбардовање 24. март10. јун 1999
 — Уставна повеља
Србије и Црне Горе
4. фебруар 2003
 — Проглашење независности Црне Горе 3. јун 2006
Географске и друге карактеристике
Површина  
 — укупно 88.361 km²
Становништво 9.778.991 (1991)
Валута југословенски динар
(1990—2006),
српски динар
(20032006)
Централна Србија и
АП Војводина

југословенски динар
(1990—1999),
немачка марка
(1999—2002),
евро
(20022006)
АП Косово и Метохија

Земље претходнице и наследнице
Србије
Претходнице: Наследнице:
Flag of Serbia (1947–1992); Flag of Montenegro (1946–1993).svg СР Србија (СФР Југославија) Србија Flag of Serbia (2004–2010).svg

ИсторијаУреди

 
Србија унутар треће Југославије

Доношењем Устава из 1990. године одлучено је да се име Социјалистичка Република Србија промени у Република Србија, која је задржала то име и после 1992. године.

Део Србије су биле и аутономне покрајинеː Војводина са Новим Садом као главним градом, и Косово и Метохија са Приштином као главним градом. Од 1999. после рата на Косову и Метохији и Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација, Космет је постао међународни протекторат УНМИК-а у саставу Републике Србије, чиме је Србија де факто изгубила контролу над својом јужном покрајином.

4. фебруара 2003. у савезном парламенту у Београду, усвојена је Уставна повеља Србије и Црне Горе чиме је реконструисана федерација и СР Југославија је престала да постоји. Тиме је Република Србија ушла у састав Државне заједнице Србија и Црна Гора.

2004. године усвојене су нова застава и грб републике.

 
Грб Републике Србије усвојен 2004. године

Године 2006, након проглашења независности Црне Горе (које је уследило после референдума), СЦГ је распуштена и наслеђе Републике Србије је прикупљено од стране српске државе. Република Србија је, по Уставној повељи Државне заједнице Србија и Црна Гора, држава-континуитета (иста држава, само са другим називом и територијом, али са истим правима и обавезама) са Државном заједницом Србија и Црна Гора.

Административна поделаУреди

 
Административна подела Србије по окрузима

Република је административно била подељена на 29 округа и Град Београд.

Поред округа, Република Србија била је подељена и на општине.

 
Административна подела Србије по општинама, према Закону из 1993. године

ДемографијаУреди

- Попис 1991:

Укупно — 9.778.991

Етнички састав:

- Попис 2002.:

Укупно — 7.498.001 (без Косова и Метохије)[2]

Етнички састав Србије (без Косова) 2002. године[2]

  Срби (82,9%)
  Мађари (3,9%)
  Бошњаци (1,8%)
  Роми (1,4%)
  Остали (8,9%)

Етнички састав:

Функционери Републике СрбијеУреди

ПредседнициУреди

ПремијериУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Ustav Republike Srbije”. 1990. Архивирано из оригинала на датум 2006-09-08. Приступљено 2023-01-22. »Član 8. U Republici Srbiji u službenoj je upotrebi srpskohrvatski jezik i ćiriličko pismo, a latiničko pismo je u službenoj upotrebi na način utvrđen zakonom. [...]« 
  2. ^ а б в г д ђ е Ковачевић 2004, стр. 63.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди