Отворите главни мени

Етнички Македонци у Србији (мкд. Македонците во Србија) су држављани Србије који се у етничком смислу изјашњавају као припадници македонског народа. Званично су признати као национална мањина, чија национална права у домену културе, образовања, информисања и службене употребе језика и писма представља Национални савет македонске националне мањине, са седиштем у Панчеву.

Етнички Македонци у Србији
Македонците во Србија
OU Goce Delčev - Vasilevo.jpg
Деца у македонској ношњи
Укупна популација
22,755 (2011.)[1]
Региони са значајном популацијом
 Војводина10.392 (2011.) [1]
Small Coat of Arms Belgrade.svg Град Београд6.970 (2011.) [1]
остатак Србије5.393 (2011.) [1]
Језици
српски и македонски
Религија
углавном православље
Сродне етничке групе
Јужни Словени

Према попису становништва из 2011. године, у Србији живи 22.755 Македонаца, што је за 3.092 мање него на попису становништва из 2002. године.[1] Највећа концентрација Македонаца је у местима Пландиште, Јабука, Глогоњ и Качарево, где они чине од 12 до 33% укупног становништва. У Републици Србији, према попису из 2002. године, 14.355 грађана изјаснило се да је њихов матерњи језик македонски.[1]

ИмиграцијаУреди

У периоду 1945–1992, етнички Македонци су били један од конститутивних народа у тадашњој Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. У том периоду, многи етнички Македонци су мигрирали у различите крајеве тада заједничке државе. Највећи интензитет насељавања био је када је на хиљаде етничких Македонаца избегло или протерано из Северне Грчке током грчког грађанског рата. Највећи број ових избеглица доведен је управо у Социјалистичку Републику Србију, а посебно у Социјалистичку Аутономну Покрајину Војводину где се и данас налази највећа концентрација ове националне мањине у Србији.

Распрострањеност у СрбијиУреди

 
Етнички Македонци у Србији
  <7000
  1000–2000
  500-1000
  100-500
  непознато

Македонска популација која живи у Србији концентрисана је у Београду и Војводини. Највише Македонаца у Београду концентрисано је у општинама Нови Београд и Палилула.

Етнички Македонци у ВојводиниУреди

Када је у питању Војводина, постоји више зона у којима живе етнички Македонци. Места у којима чине значајну етничку мањину су: Пландиште, Глогоњ, Дужине, Качарево и Јабука која се са 32,54% етничких Македонаца сматра важним упориштем те заједнице у Војводини. У овим местима живе углавном они етнички Македонци који су се доселили 1960их и 1970их година из тадашње СР Македоније, из економских разлога.

Етничким Македонцима су загарантована мањинска права, а македонски језик је званичан у местима:

Македонско становништво у
Војводини
1961 % 1971[5] % 1981[6] % 1991[7] % 2002 %
Дужине 223 35,8 143 35,8 90 31,9 84 35,9 68 31,1
Глогоњ 1001 31 976 29,9 1201 33,3 818 23,5 367 11,5
Гудурица 299 14,2 247 15,8 192 13,3 171 12,8 133 10,5
Хајдучица 215 11,4 192 10,5 155 10,2 138 9,5 123 8,9
Качарево 3117 40 3298 41 3205 38,6 2473 30,5 1467 19
Јабука (Панчево) 3471 66,2 3325 61 4179 64,8 3177 48,2 2054 32,5
Панчево 597 1,5 1095 2 1662 2,4 1748 2,4 1196 1,6
Пландиште 1111 31,7 1065 28,3 1027 24,9 1038 23,7 910 21,3
Велика Греда 181 9,3 168 9,5 163 10,3 171 11,3 136 9,9
Војводина 15.190 0,8 16.527 0,9 18.897 0,9 17.472 0,9 11.785 0,6

Македонски медијиУреди

Главни информативно-политички часопис македонске заједнице у Србији је месечна „Македонска виделина“. Ограничени пренос на македонском језику доступан је на ТВ Нови Сад, као и на локалној станици ТВ Панчево. Генерално, македонски језик није у званичној употреби у комуникацијама у Србији, што Национални савет македонске националне мањине настоји да промени.

ЗнамењеУреди

 
Застава Македонаца у Србији

Застава Македонаца у Србији садржи у себи шеснаестокраки симбол Сунце Вергине или Звезда из Кутлеша.

Познате личностиУреди

Види јошУреди

ИзвориУреди

Спољашње везеУреди