Богомил Ђузел

Богомил Ђузел је македонски песник, есејиста, драмски писац и преводилац. Рођен је 9. фебруара 1939. године у Чачку, Србија. Завршио је студије на универзитету у Скопљу.[1] Умро је 22. априла 2021. године.[2]

Богомил Ђузел
Богомил Ѓузел.jpg
Датум рођења(1939-02-09)9. фебруар 1939.(83 год.)
Место рођењаЧачак, Краљевина Југославија

Живот и радУреди

Основну школу је завршио у Скопљу као и средњу школу и Филолошки факултет, смер англистика.[1] Један је од оснивача Удружења независних писаца Македоније (1994),[2] и његов први председник.[3]

Био је члан редакције шасописа Разгледи, затим драматург РТВ и Драмског театра у Скопљу.[1] Био је и главни уредник књижевне ревије „Наше писмо“ од њеног оснивања 1995. године.[2]

Био је преводилац са енглеског језика и први је превео Шекспира на македонски језик.[2]

ДелаУреди

Поезија:[1][3]

  • Медовина, (1962)
  • Алхемијска ружа, (1963)
  • Мироносници, (1965)
  • Одисеј во пеколот, (1969)
  • Бунар во времето, (1972)
  • Тркало на годината, (1977)
  • Стварноста е сè, (1980)
  • Опсада, (1981)
  • Празен простор, (1982)
  • Мрак и млеко, (1986)
  • Рушејќи го ѕидот, (1989)
  • Одбрани песни, (1991)
  • Гол живот, (1994)
  • Хаос, (1998)
  • Она, (2000)
  • Одбрана поезија (1962-2002)

Есеји:[1]

  • Историјата како маштеа, (1969)

Проза:[1]

  • Куќа цел свет, (1975)
  • Митостории (три драми), (1982)
  • Легенди, (1984)

РеференцеУреди

  1. ^ а б в г д ђ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 188. 
  2. ^ а б в г „Nepokorni pesnik – Bogomil Đuzel preminuo u 83. godini”. nova.rs. Приступљено 26. 1. 2022. 
  3. ^ а б „BOGOMIL ĐUZEL”. sveske.ba. Приступљено 26. 1. 2022. 

Спољашње везеУреди