Отворите главни мени

Македонски језик (мкд. македонски јазик) је назив за посебан јужнословенски језик којим говоре етнички (словенски) Македонци. Матично подручје овог језика налази се у данашњој Северној Македонији, а заступљен је и у македонској етничкој дијаспори. Македонски је службени језик Северне Македоније, а статус мањинског језика има у деловима Албаније, Румуније и Србије. Пише се македонском ћирилицом.

македонски језик
македонски јазик
Изговор[maˈkɛdɔnski]
Говори се у Северна Македонија
 Грчка
 Србија
 Албанија
РегионБалкан
Број говорника
1.4-2 милиона (процена) [1] (недостаје датум)
ћирилица (македонска ћирилица)
Званични статус
Службени језик у
 Северна Македонија— око 66,5 % становништва
Признати мањински језик у
 Албанија (Пустец, Горица)[2]

 Румунија (регионално)[3]

 Србија (Пландиште, Глогоњ, Дужине, Качарево и Јабука)[4]
РегулишеИнститут за македонски језик „Крсте Мисирков“ при Универзитету „Св. Ћирил и Методије“ Скопље
Језички кодови
ИСО 639-1mk
ИСО 639-2mac (B)
mkd (T)
ИСО 639-3mkd
{{{mapalt}}}
Мапа македонског језика у свету
  Службени језик (Македонија и Албанија)
  Више од 80.000 говорника (Аустралија)
  Више од 60.000 говорника (Немачка)
  Више од 40.000 говорника (Грчка, САД, Италија)
  Више од 20.000 говорника (Србија, Канада)
  Мање од 20.000 говорника (остале државе)
{{{mapalt2}}}
Распрострањеност македонског језика у југоисточној Европи
  Већински језик
  Мањински језик

Македонски језик нема никакве лингвистичке везе са језиком античких Македонаца. У бугарској лингвистици преовладава мишљење да македонски језик представља западну варијанту бугарског језика, док је у свету признат као самостални језик.

Влада Северне Македоније је 16. априла 2019. године донела одлуку да 5. мај буде Дан македонског језика у тој земљи.[5]

Садржај

Сличност са осталим словенским језицимаУреди

Највећу сличност са македонским језиком има бугарски, па затим српски језик (нарочито призренско-тимочки дијалект).

Током постојања Краљевине Србије и Краљевине Југославије, говори на територији данашње Северне Македоније су се сматрали јужним дијалектима српског језика.

Године 1943. Македонци су признати као посебан народ и након формирања Народне Републике Македоније у оквиру ФНРЈ, македонски језик је постао званичан језик те републике.

ПравописУреди

Македонска ћирилица је службено писмо Северне Македоније. Састоји се из 31 слова.

Модерна македонска азбука темељи се на писмима која су састављали Крсте Петков Мисирков и Вук Караџић.

Велика слова
А Б В Г Д Ѓ Е Ж З Ѕ И Ј К Л Љ М Н Њ О П Р С Т Ќ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
Мала слова
а б в г д ѓ е ж з ѕ и ј к л љ м н њ о п р с т ќ у ф х ц ч џ ш
Српска ћирилица
А Б В Г Д Ђ Е Ж З ДЗ И Ј К Л Љ М Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш

ДијалектиУреди

 
Дијалектичка подела македонског језика[6]
Северно наречје
  Долнополошки
  Скопскоцрногорски
  Кумановско-кратовски
Западно / Северозападно наречје
  Централни
  Горнополошки
  Рекански
  Малорекански (Галички)
  Дебарски
  Дримколски / Голобрдски
  Вевчанско-радошки
  Горнопреспански / Охридски
  Долнопреспански
Источно наречје
  Тиквешки
  Штипско-Кочански
  Струмички
  Малешевско-пирински
Југоисточно наречје
  Корчански (Горички)
  Костурски
  Нестрамски
  Солунско-воденски
  Сер-Драма-Лагадин-Неврокопски

Северно наречје

  • Западна група:
  1. Долнополошки дијалект
  2. Скопскоцрногорски дијалект
  • Источна група:
  1. Кумановски дијалект
  2. Кратовски дијалект
  3. Кривопаланечки дијалект
  4. Овчеполски дијалект

Западно наречје:

  • Централна група:
  1. Прилепско-битолски дијалект[7]
  2. Кичевско-поречки дијалект[8]
  3. Скопско-велешки дијалект
  • Западна и северозападна група:
  1. Горнополошки дијалект
  2. Рекански дијалект
  3. Галички дијалект[9]
  4. Дебарски дијалект
  5. Дримколско-голобрдски дијалект
  6. Вевчанско-радошки дијалект[10]
  7. Струшки дијалект
  8. Охридски дијалект
  9. Горнопреспански дијалект
  10. Долнопреспански дијалект

Источно и јужно наречје

  • Источна група:
  1. Тиквешко-мариовски дијалект
  2. Штипско-Кочански дијалект
  3. Струмички дијалект
  4. Малешевско-пирински дијалект [11]
  • Југозападна група[12]:
  1. Нестрамско-костенарски дијалект
  2. Корчански дијалект
  3. Костурски дијалект
  • Југоисточна група:
  1. Солунско-воденски дијалект[13]
  2. Сер-Драма-Лагадин-Неврокопски дијалект[13]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Macedonian | Ethnologue
  2. ^ Hill, P. (1999), ""Macedonians in Greece and Albania: A comparative study of recent developments"", Nationalities Papers 27 (1)
  3. ^ European Charter for Regional or Minority Languages, Приступљено 11. 4. 2013.
  4. ^ Focus News (4. јули 2003) Kosovo Government Acquires Macedonian language and grammar books for Gorani Minority Schools
  5. ^ „Петти мај прогласен за Ден на македонскиот јазик”. sitel.com.mk. 
  6. ^ After Z. Topolińska and B. Vidoeski (1984), Polski-macedonski gramatyka konfrontatiwna, z.1, PAN.
  7. ^ pp. 68 Граматика на македонскиот литературен јазик, Блаже Конески, Култура- Скопје 1967
  8. ^ Академик Божидар видоески, Кичевскиот говор. МЈ, 1957, VIII, 1. pp. 31–90.
  9. ^ Belić 1935: A. Belić, Galički dijalekat, Srpski dija­lek­to­lo­ški zbor­nik, VII, Srpska kraljevska akademija, Beograd – Sr. Kar­lov­ci, 1-352+IV
  10. ^ The Radožda-Vevčani Dialect of Macedonian: Structure, Texts, Lexicon by P. Hendriks. The Slavic and East European Journal, Vol. 22, No. 1 (Spring, 1978). pp. 111–112
  11. ^ A comparative historical analysis of nominal accentuation in archaic (Maleševo) and transitional (Nivičino) Eastern Macedonian dialects," in Proceedings of the Third North American-Macedonian Conference on Macedonian Studies. Indiana Slavic Studies 10:135-151. 1999
  12. ^ Македонските дијалекти во Егејска Македонија: (Обид за класификација). Македонските дијалекти во Егејска Македонија: научен собир, Скопје 23-24 декември 1991. Скопје: МАНУ. 1994. pp. 23–60.
  13. 13,0 13,1 pp. 249- 252 Makedonski jazik za srednoto obrazovanie- S.Bojkovska, D.Pandev, L.Minova-Ǵurkova, Ž.Cvetkovski- Prosvetno delo AD- Skopje 2001

Спољашње везеУреди