Отворите главни мени

Дијалекти македонског језика

(преусмерено са Македонски дијалекти)

Дијалекти македонског јeзика су дијалекти посебног јужнословенског језика који се назива македонским. Према различитим дијалектолошким поделама, овај језик има око тридесетак дијалеката, који се у зависности од поделе разврставају у три или четири главне групе. Дијалектима македонског језика говоре етнички Македонци на подручјима Северне Македоније, Пиринске Македоније (Бугарска), Егејске Македоније (Грчка), Мале Преспе и Голог Брда (Албанија). Такође су заступљени у македонској етничкој дијаспори.

Проучавање јужнословеснких дијалеката на ширем простору историјске области македоније започело је током 19. века. Класификација ових дијалеката је дуго била предмет лингвистичких и етнополитичких спорова. У старијој бугарској, односно српској дијалектологији, јужнословенски дијалекти са подручја Македоније сматрани су дијалектима бугарског, односно српског језика, а такви ставови су и данас присутни у делу бугарске, односно српске јавности.

ГрупеУреди

 
Дијалектичка подела македонског јазика[1]
Северно наречје
  Тетовски и горански
  Скопскоцрногорски
  Кумановско-кратовски
Западно/Северозападно наречје
  Централни
  Гостиварски
  Рекански
  Малорекански (Галички)
  Дебарски
  Дримколски / Голобрдски
  Вевчанско-радошки
  Горнопреспански /Охридски
  Долнопреспански
Источно наречје
  Тиквешки
  Штипско-кочански
  Струмички
  Малешевско-пирински
Југоисточно наречје
  Горички (Корчански)
  Костурски
  Нестрамски
  Солунско-воденски
  Серско-драмско-лагадинско-неврокопски

Северно подручје

  • Западна група:
  1. Тетовски дијалект
  2. Скопскоцрногорски дијалект
  3. Горански дијалект
  • Источна група:
  1. Кумановски дијалект
  2. Кратовски дијалект
  3. Кривопаланачки дијалект
  4. Овчепољски дијалект

Западно подручје:

  • Централна група:
  1. Прилепско-битољски дијалект[2]
  2. Кичевско-поречки дијалект[3]
  3. Скопско-велешки дијалект
  • Западна и северозападна група:
  1. Гостиварски дијалект
  2. Рекански дијалект
  3. Галички дијалект[4]
  4. Дебарски дијалект
  5. Дримколско-голобрдски дијалект
  6. Вевчанско-радошки дијалект[5]
  7. Струшки дијалект
  8. Охридски дијалект
  9. Горњепреспански дијалект
  10. Доњепреспански дијалект

Источно и јужно подручје

  • Источна група:
  1. Тиквешко-мариовски дијалект
  2. Штипско-кочански дијалект
  3. Струмички дијалект
  4. Малешевско-пирински дијалект [6]
  • Југозападна група[7]:
  1. Нестрамско-костенарски дијалект
  2. Корчански дијалект
  3. Костурски дијалект
  • Југоисточна група:
  1. Солунско-воденски дијалект [8]
  2. Серско-драмско-лагадинско-неврокопски дијалект[9]

Распрострањеност подручјаУреди

Дијалекти македонског језика карактерише положај региона у којима су говори.

Македонска језичка територија покрива централни део Балканског полуострва, као и ушће река Вардар, Струма и доњем току реке Места.

Тако се и дијалекти деле према подручјима:

  • - источно
  • - западно
  • - северно
  • - јужно

Источно подручјеУреди

Најчешће се користи на граници са Бугарском. Према македонским лигвистима, границу представља планински масив Доспат - поглед.

Македонска популација у Пиринској Македонији, која је саставни део Бугарске, поред званичног бугарског језика, користи се и њен матерњи македонски дијалект.

У источним деловима Пиринске Македоније и деловима Егејске Македоније до Солуна јотовање гласа ћ изговара се као у источној Бугарској - дјадо (деда), њама (ноне), мљако (млеко) уместо деде, ће, млеко...

Западно подручјеУреди

Највећи део језичке границе поклапа се са границом Северне Македоније и Албаније док географски она представља планински масив Кораб - Дешат - Јабланица, одакле се спушта југозападно од Охридског језера.

Дуж албанске границе, налазе се тридесетак насеља у којима живи претежно македонско становништво: долина реке Дрим, подручје Голог Брда и околини града Поградец. Језичка граница скреће на југоисток преко планине Галичице дуж југозападне обале Преспанског језера, па одатле на југ преко Мокре Горе.

Ова област покрива територију на релацији Скопље - Тетово - Гостивар - Дебар - Струга - Поградец - Корча. Обзиром да је насељена мешовитим македонско-албанском популацијом је у овом делу језичко подручје углавном је двојезично.

Северно подручјеУреди

Граница македонског језика подудара се са границом између Северне Македоније и Србије.

Јужно подручјеУреди

Са јужне стране, језичка граница обухвата читаво подручје планине Грамос све до реке Места у Тракији.

Према мишљењу Божидар Видоески и других лингвиста, језичка граница продире много дубље на југ према данашњој граници између Северне Македоније и Грчке. Тако да се овај језчки дијалект може чути све до линије Грамос - Пиво - Солун.

На северозападу модерне Грчке, поред македонског живи и грчко, албанско и влашко становништво, те је у великом проценту ово језичко подручје тројезично.

Самогласници и сугласнициУреди

Централни западни дијалекти разликују се у пет самогласника: а, е, и, о, у (/i, ɛ, a, ɔ, u/).

Остали дијалекти углавном имају вокал / Ә /. Осим тога, у различитим дијалектима јављају се Фонемске транскрипције / ɑ /, / АЕ / и / И / и вокали / л / а / р /.

Већина дијалеката има самогласник / ɛ / из оригиналног Е (ђ, Иат) осим у источни региону где је развијено во /a/ по /c/.

На крајње источном деловима Егејске и Пиринске Македоније, фокус се ставља на ě које означава: како,а,и . Егејски дијалект за разлику од серско-драмско-лагадинско-неврокопског / Ја / се употребљава уколико се налази у задњем слогу самогласника и има / ɛ / као и у предњем.[10]

Што се тиче сугласника, западни дијалекти се разликују од источних само у изговору губи / К / (осим у Тетови, Гори и Корчи), и / В / у међугласовима (изузев области Мале Реке и предела Костур-Корач):„глава“ = гла, „глави“ = глај.

Двофонемски рефлекси углавном означавају карактеристику говораа у Егеју, Пиринској Македонији, Костур-Корчи и Охрид-Преспи.[11]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Пољско-македонска граматика,After Z. Topolińska and B. Vidoeski (1984), z.1, PAN.
  2. ^ стр.68 Граматика македонског јазика, Блаже Конески, Култура- Скопје 1967
  3. ^ Кичевскиот говор, Академик Божидар Видоески, МЈ, 1957, VIII, 1, стр. 31-90.
  4. ^ Српска краљевска академија, Београд – Ср. Кар­лов­ци, Белић 1935: A. Белић, Галички дијалекти,Српски дија­лек­то­ло­шки збор­ник, VII, 1-352+IV
  5. ^ Македонски дијалекат: Структура, Текстови, Лексикон П. Хендрикс. Словенски и европски часопис Исток, Vol. 22, No. 1 (Пролеће, 1978), pp. 111-112
  6. ^ Компаративна историјска анализа номиналног акцентовања у анархији (Малешево) и прелазни (Нивичино) Источно Македонски дијалект," Трећа конференција у Северној Америци о Македонији. Indiana Slavic Studies 10:135-151. 1999
  7. ^ Македонски дијалект у Егејској Македонији: класификација. Македонски дијалекти у Егејској Македонији: научни скуп, Скопје 23-24 декември 1991. Скопје: МАНУ, 1994, стр. 23-60.
  8. ^ Македонски језик за средње образовање - стр. 249- 252, С.Бојковска, Д.Пандев, Л.Минова-Ǵуркова, Ж.Цветковски- Просветно дело АД- Скопје 2001
  9. ^ Македонски језик за средње образовање - стр. 249- 252,С.Бојковска, Д.Пандев, Л.Минова-Ǵуркова, Ж.Цветковски- Просветно дело АД- Скопје 2001
  10. ^ Македонски језик и књижњвност
  11. ^ Гласовне промене