Отворите главни мени

Корча или Горица (алб. Korçë, Korça, грч. Κορυτσά, тур. Görice, мкд. Горица, цинц. Curceaua) је град на југоистоку Албаније у истоименој области. По процени из 2005. имао је 86.176 становника.

Корча
Korçë
KorçaVonOben.JPG
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Албанија
Становништво
 — (2001)55.130
Географске карактеристике
Координате40°37′01″ СГШ; 20°46′12″ ИГД / 40.617° СГШ; 20.77° ИГД / 40.617; 20.77Координате: 40°37′01″ СГШ; 20°46′12″ ИГД / 40.617° СГШ; 20.77° ИГД / 40.617; 20.77
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина850 м
Корча на мапи Албаније
Корча
Корча
Корча на мапи Албаније
Остали подаци
Поштански број7001—7004
Позивни број082
Регистарска ознакаKO

Град је удаљен око 30 километара од грчке границе. Налази се у планинама северног Епира, на плодној висоравни висине око 850 m.

Поред албанске већине у граду живи много Цинцара, Грка и Македонаца. Многи Албанци су православне вероисповести. Године 1913. у Корчи је живело 16.000 људи, од тога 11.000 Грка и 4000 Албанаца.

ПрошлостУреди

 
Корча 1916. године

Корча је припала Албанији тек 1920. године. Њен ранији словенски назив је био Горица, и према том градићу претензије је показивала Грчка. Али за време Првог светског рата, трупе генерала Сараја су наредиле евакуацију Грка. Корча је добила известан аутономни статус, са својим бираним Саветом и новом администрацијом. Од средњевековног села, захваљујући емигрантима у Америци, (који су помагали) градић је просперирао. То је тридесетих година 20. века врло жива трговачка, по европски удешена модерна варош на важном трговачком путу. Место 1932. године красе: електрично осветљење, водовод, два парка са кафаном, француски Лицеј, два боскопа, библиотека, разни спортски клубови (тенис, фудбал), певачко друштво "Лира", корзо и чак 12 лекара и слично. Омладина се спремала да подигне заслужном националном борцу Темистоклу Герменију споменик. Пошто је већина становника православне вере, доминирају православне цркве Св. Ђорђа и Св. Спаса. Земљотрес који је 1931. године погодио Корчу знатно их је оштетио. Французи су допринели развоју места, ту се среће развијена текстилна индустрија; производе се свилене кошуље, дамски шешири, фина обућа.

Подигнут је од стране државе у Корчи 1932. године споменик борцима палим за слободу Албаније. Аутор споменика био је млади албански вајар Паскалиј од Хиза.[1]

Срби у КорчиУреди

Две трећине становника су пре Другог светског рата били православци. Одувек је ту била заједница Срба "који говоре јужносрбијанским наречјем". Гостовало је 1926. године битољско Певачко друштво "Мокрањац" у Корчи. Извели су два концерта и певали у тамошњој православној цркви са хоровођом поп Мирком Павловићем.[2] Марија Ђорђевић модисткиња радила је у тамошњој албанској фабрици дамских шешира 1932. године. Ту се у Корчи налази и лепо уређено српско војничко гробље, са посмртним остацима 37 српских војника[3] погинулих у рату. О гробљу је прво водио рачуна један чувар, да би бригу преузео конзулат Краљевине СХС. Српски конзулат је ту отворен у лето 1916. године, а за првог конзула је постављен Богдан Раденковић.[4] Конзул у Корчи био је 1930. године Славко Којић, а након погибије - утапања његове супруге на Охридском језеру, заменио га је Александар Анић.

У Корчи је у другој половини 19. века живео и радио књижар Андрија П. Детић. Он се јавља јула 1895. године као један од приложника за српску школу "Дом науке" у Солуну.[5] У тој српској књижарници се 1899-1904. године[6] могао узети српски календар "Голуб", који је излазио у Цариграду.[7]-->

За време Првог светског рата 1916. године српска војна команда је послала у Корчу, као агента Богдана Раденковића. Један од главних организатора српске комитске организације је добио задатак да у Корчи и околини, створи систем обавештајаца, који ће у непријатељској позадини стварати услове за брже ослобођење српске државе. Деловао је прикривено као српски конзул у Корчи.[8]

СтановништвоУреди

Популација (ист.): Корча
Година
Становништво

Партнерски градовиУреди

РеференцеУреди

  1. ^ "Правда", Београд 1932. године
  2. ^ "Време", Београд 1926. године
  3. ^ "Време", Београд 1932. године
  4. ^ "Велика Србија", Солун 1916. године
  5. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1895. године
  6. ^ "Нова искра", Београд 1904. године
  7. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1899. године
  8. ^ Милован Богавац: "Историја српске књижевности на Косову и Метохији 1850-1941. године", Београд 2004. године

Спољашње везеУреди