Албански језик

Албански језик (алб. gjuha shqipe), у старијим наводима још и арнаутски језик, шиптарски језик, је индоевропски језик, који сам представља једну грану ове породице језика. Током историје, албански језик је усвајао речи из низа страних језика: латинског, словенских језика, турског, старогрчког, италијанског и других језика. Албански језик је у далекој вези са словенским и балтичким језицима.

албански језик
gjuha shqipe
Изговорʃcip
Говори се уАлбанија,
Србија (нарочито Косово и Метохија),
Северна Македонија,
северозападна Грчка и
јужна Италија
РегионБалканско полуострво
Број говорника
5,4 милиона на Балкану[1] (2011)
Индоевропски
  • албански језик
латиница (албанска латиница)
Званични статус
Службени језик у
 Албанија
 Србија (Косово и Метохија)
Признати мањински језик у
РегулишеАкадемија наука Албаније
Језички кодови
ISO 639-1sq
ISO 639-2alb (B)
sqi (T)
ISO 639-3sqiукључујући код
Појединачни кодови:
aln – гег
aae – арбанашки
aat – арватински
als – тоск
Diffusione Lingua Albanese.png
Распрострањеност албанског језика
  Службени језик
  Мањински језик
{{{mapalt2}}}
Албански језик и његови дијалекти

Претпоставља се да њиме говори око 5,4 милона људи, од тога 3 милиона у Албанији, а остали су на Косову и Метохији (аутономна покрајина на југу Србије), у Северној Македонији, Црној Гори, северозападној Грчкој, јужној Италији (емиграција из 15. века) и дијаспори.

Албански језик има два дијалекта: дијалекат Гега, северно од реке Шкумбе, и дијалекат Тоска, јужно од ове реке. Дијалект Тоске је званични језик Албаније. На Косову и Метохији се све до 1972. године као књижевни албански језик користио дијалекат Гега. Њиме су штампане књиге, новине, учио се званично у школи. Те године је у Приштини одржан скуп албанских лингвиста из Албаније и са Косова и Метохије на коме је договорено да се албански књижевни језик унифицира. Од тада је и на Косову и Метохији службени и књижевни језик дијалекат Тоска, као што је у Албанији. Албански језик има многе заједничке особине са другим језицима Балкана (види: Балканска језичка заједница).

Стандард за писани албански језик је усвојен 1908. године и заснива се на латиничном алфабету.

КарактеристикеУреди

Албански језик има 7 самогласника и 29 сугласника. Геге дијалект има назалне самогласнике којих нема у тоске дијалекту. Нагласак је углавном на претпоследњем слогу.

Именице се деле у 3 рода (мушки, женски и неутрални) и 2 броја (једнина и множина). Постоје 4 деклинације и 6 падежа (номинатив, генитив, датив, акузатив, вокатив и аблатив).

Члан се може налазити пре или после именице, као у румунском, бугарском или македонском (буг. планина - планината, алб. mal-mali).

Пример текстаУреди

Члан 1 Универзалне декларације о људским правима

Të gjithë njerëzit lindin të lirë dhe të barabartë në dinjitet dhe në të drejta. Ata kanë arsye dhe ndërgjegje dhe duhet të sillen ndaj njëri tjetrit me frymë vëllazërimi.
  • tungjatjeta - здраво

Географска дистрибуцијаУреди

Овај језик говори око 6 милиона људи на Балкану, првенствено у Албанији, Косову, Северној Македонији, Србији, Црној Гори и Грчкој. Међутим, због старих заједница у Италији и велике албанске дијаспоре, укупан број говорника широм света је много већи него у јужној Европи и износи око 7,5 милиона.[2][3]

ЕвропаУреди

Албански језик је службени језик Албаније и Косова и козваничан у Северној Македонији и Црној Гори. Албански је признати мањински језик у Хрватској, Италији, Румунији и Србији. Албански језик говори и мањина у Грчкој, посебно у регионалним јединицама Теспротија и Превеза и у неколико села у регионалним јединицама Јанина и Флорина у Грчкој. Њиме говори и 450.000 албанских имиграната у Грчкој.

Албански је трећи најчешћи матерњи језик међу страним становницима у Италији.[4] То је због значајне имиграције Албанаца у Италију. Италија има историјску албанску мањину од око 500.000, раштркану по јужној Италији, познату као Арбереши. Отприлике милион Албанаца са Косова је расуто по Немачкој, Швајцарској и Аустрији. То су углавном имигранти са Косова који су мигрирали током 1990-их. У Швајцарској, албански језик је шести језик по броју говора са 176.293 изворних говорника.

Албански је постао званични језик у Северној Македонији 15. јануара 2019. године.[5]

Лингвистички афинитетиУреди

Албански се сматра изолатом у оквиру индоевропске језичке породице; ниједан други језик није у потпуности везан за његову грану. Једини остали језици који су преживели чланови огранка индоевропског су јерменски и грчки.[6]

Албански језик је део индоевропске језичке групе и сматра се да је еволуирао из једног од палеобалканских језика антике,[7] иако је још увек неизвесно који тачно палеобалкански језик представља претка албанског језика, или где је у јужној Европи живело то становништво. Уопштено говорећи, нема довољно доказа да се албански повеже са једним од тих језика, било да је то неки од илирских језика или трачки и дачки.[8] Међу овим могућностима, илирски се обично сматра највероватнијим, иако недовољно доказа још увек замагљује дискусију.[9]

Иако албански дели лексичке изоглосе са грчким, германским и у мањој мери балтословенским, речник албанског језика је прилично различит. Године 1995. Тејлор, Ринге и Варнов, користећи квантитативне лингвистичке технике, открили су да изгледа да албански чини „подгрупу са германским“. Међутим, они су тврдили да је ова чињеница једва значајна, пошто је албански изгубио велики део свог оригиналног речника и морфологије, тако да ова „очигледно блиска веза са германским почива на само неколико лексичких сродних речи – једва да има било каквих доказа“.[10]

Поређење албанског са другим језицимаУреди

Албански muaj/muaji i ri/ e re nënë / nëna motër / motra natë / nata hundë/ hunda tre i zi / e zezë i kuq/ e kuq i verdhë/ e verdhë i blertë / i gjelbër ujk / ujku
Други Индоевропски језици
српски месец нов мајка сестра ноћ нос три црно црвено жуто зелено вук
енглески month new mother sister night nose three black red yellow green wolf
латински mēnsis novus māter soror nox nasus trēs āter, niger ruber flāvus, gilvus viridis lupus
италијански mese nuovo madre sorella notte naso tre nero rosso giallo verde lupo
немачки Monat neu Mutter Schwester Nacht Nase drei schwarz rot gelb grün Wolf
португалски mês novo mãe irmã noite nariz três negro vermelho amarelo verde lobo
шпански mes nuevo madre hermana noche nariz tres negro rojo amarillo verde lobo
румунски luna nou/noi mamă soră noapte nas trei negru roşu galben verde lup
велшки mis newydd mam chwaer nos trwyn tri du (/di/) coch, rhudd melyn gwyrdd, glas blaidd
пољски miesiąc nowy matka siostra noc nos trzy czarny czerwony żółty zielony wilk
руски месяц новый мать сестра ночь нос три чёрный красный жёлтый зелёный волк
литвански mėnuo naujas motina sesuo naktis nosis trys juoda raudona geltona žalias vilkas
бугарски месец
mesec
нов
nov
майка
maika
сестра
sestra
нощ
nošt
нос
nos
три
tri
черен
čeren
червен
červen
жълт
žălt
зелен
zelen
вълк
vălk

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Албански језик
  2. ^ Kapović, Mate; Ramat, Anna Giacalone; Ramat, Paolo (2017-01-20). The Indo-European Languages (на језику: енглески). Taylor & Francis. стр. 552. ISBN 978-1-317-39153-1. 
  3. ^ Klein, Jared; Joseph, Brian; Fritz, Matthias (2018-06-11). Handbook of Comparative and Historical Indo-European Linguistics (на језику: енглески). Walter de Gruyter GmbH & Co KG. ISBN 978-3-11-054243-1. 
  4. ^ „Linguistic diversity among foreign citizens in Italy”. www.istat.it (на језику: енглески). 2014-07-25. Приступљено 2022-05-15. 
  5. ^ „Macedonia's Albanian-Language Bill Becomes Law”. RadioFreeEurope/RadioLiberty (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  6. ^ Pereltsvaig, Asya (2012-02-09). Languages of the World: An Introduction (на језику: енглески). Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-37791-2. 
  7. ^ Fine, John (1991). The Early Medieval Balkans. Ann Arbor, MI: University of Michigan Press. стр. 18. ISBN 978-0-472-08149-3. 
  8. ^ Curtis, Matthew Cowan (2012). Slavic-Albanian Language Contact, Convergence, and Coexistence (на језику: енглески). ProQuest LLC. ISBN 978-1-267-58033-7. 
  9. ^ Matasovic, Ranko (2004-12-16). „The Proto-Indo-European syllabic resonants in Balto-Slavic”. Indogermanische Forschungen. 109 (2004): 337—354. ISSN 1613-0405. doi:10.1515/16130405.337. 
  10. ^ Smith, John Charles; Hogg, Richard M.; Bentley, Delia; Bergen, Linda van (1998). Historical Linguistics 1995: Selected Papers from the 12th International Conference on Historical Linguistics, Manchester, August 1995 (на језику: енглески). John Benjamins Publishing. ISBN 978-90-272-3666-1. 

Спољашње везеУреди