Балтички језици
Балтички језици су група језика у оквиру индоевропске језичке породице. Говоре се на простору јужне и југоисточне обале Балтичког мора. Ова група обухвата само два жива језика: литвански и летонски језик (постојало је још неколико језика који су током времена изумрли - старопруски језик је нестао крајем седамнаестог или почетком осамнаестог века). Ова два језика су блиско генетски повезана, али говорници ова два језика се ипак не разумеју међусобно. Ови језици имају око 6 до 6,5 милиона говорника, већина у Литванији и Летонији.
| Балтички језици | |
|---|---|
| Географска распрострањеност | Северна Европа |
| Језичка класификација | Индоевропски језици
|
| Прајезик | Прабалтички језик |
| Подподела | |
| ISO 639-2 / 5 | bat |
| Глотолог | None east2280 (Источнобалтички)[1] prus1238 (Пруски)[2] |
 Мапа балтичких језика:
летонски литвански куронски † пруски † | |
Везе са другим језичким породицамаУреди
Ови језици (нарочито литвански) још увек садрже неке особине праиндоевропског језика и због тога су значајни у лингвистици. Од данашњих језика најблискији су словенским језицима, па се често говори о балто-словенској групи језика. На речник су, поред словенских, утицали и германски и уралски језици.
ЈезициУреди
- Источни огранак:
- латгалски (званично дијалекат летонског)
- литвански
- летонски
- куронски †
- самогитски (званично дијалекат литванског)
- селонски †
- семигалски †
- Западни огранак:
- галиндски †
- старопруски †
- судовски †
- скалвски †
ИзвориУреди
- ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Источнобалтички”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
- ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Пруски”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.