Балтички језици
Балтички језици су група језика у оквиру индоевропске језичке породице. Говоре се на простору јужне и југоисточне обале Балтичког мора. Ова група обухвата само два жива језика: литвански и летонски језик (постојало је још неколико језика који су током времена изумрли - старопруски језик је нестао крајем седамнаестог или почетком осамнаестог века). Ова два језика су блиско генетски повезана, али говорници ова два језика се не разумеју међусобно. Ови језици имају око 6 до 6,5 милиона говорника, већина у Литванији и Летонији.
| Балтички језици | |
|---|---|
| Географска распострањеност | Северна Европа |
| Језичка класификација |
Индоевропски језици
|
| Прајезик | Прабалтички језик |
| Подподела | |
| ISO 639-2 / 5 | bat |
| Glottolog |
None east2280 (Источнобалтички)[1] prus1238 (Пруски)[2] |
 Мапа балтичких језика:
летонски литвански куронски † пруски † | |
Везе са другим језичким породицамаУреди
Ови језици (нарочито литвански) још увек садрже неке особине праиндоевропског језика и због тога су значајни у лингвистици. Од данашњих језика најблискији су словенским језицима, па се често говори о балто-словенској групи језика. На речник су, поред словенских, утицали и германски и уралски језици.
ЈезициУреди
- Источни огранак:
- латгалски (званично дијалекат летонског)
- литвански
- летонски
- куронски †
- самогитски (званично дијалекат литванског)
- селонски †
- семигалски †
- Западни огранак:
- галиндски †
- старопруски †
- судовски †
- скалвски †
ИзвориУреди
- ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Источнобалтички”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
- ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Пруски”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.