Балтички језици су група језика у оквиру индоевропске језичке породице. Говоре се на простору јужне и југоисточне обале Балтичког мора. Ова група обухвата само два жива језика: литвански и летонски језик (постојало је још неколико језика који су током времена изумрли — старопруски језик је нестао крајем 17. или почетком 18. века).[3] Ова два језика су блиско генетски повезана, али говорници ова два језика се ипак не разумеју међусобно. Ови језици имају око 6 до 6,5 милиона говорника, већина у Литванији и Летонији.

Балтички језици
Географска распрострањеностСеверна Европа
Језичка класификацијаИндоевропски језици
ПрајезикПрабалтички језик
Подподела
ISO 639-2 / 5bat
ГлотологNone
east2280  (Источнобалтички)[1]
prus1238  (Пруски)[2]
{{{mapalt}}}
Мапа балтичких језика:
  летонски
  литвански
  куршки †
  пруски †

Везе са другим језичким породицама

уреди

Ови језици (нарочито литвански) још увек садрже неке особине праиндоевропског језика и због тога су значајни у лингвистици. Од данашњих језика најблискији су словенским језицима, па се често говори о балтословенској групи језика. На речник су, поред словенских, утицали и германски и уралски језици.

Језици

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Источнобалтички”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History. 
  2. ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Пруски”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History. 
  3. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 101. ISBN 86-331-2075-5.