Гласовна транскрипција
Гласовна или фонетска транскрипција јесте прилагођено преношење гласова из једног језика у други, тј. прилагођено писање израза страних језику у који се транскрибује,[1][2] при чему се настоји записивање назива симболима циљног језика са најсличнијом гласовном вредношћу.[3]
У стандардне гласовне шеме спада Међународни фонетски алфабет (МФА, ИПА) и његов ASCII еквивалент Фонетски алфабет метода процене говора (САМПА).
Насупрот гласовне, постоји правописна или ортографска транскрипција. Правопис језика у који се транскрибује садржи тачно одређена правила, тј. упутства како транскрибовати одређене гласове. У већини случајева, правописна транскрипција, за разлику од фонетске, није у потпуности базирана на МФА запису, већ и на писму.[2] Фонетски пренос страних појмова у српски језик користи се само појмове претходно непознате српском језику, и то из језика непокривених правилима правописног преноса.
Примери
уредиЈедноставан пример за фонетски пренос јесте реч итал. pizza. Гласовни пренос се у потпуности ослања на изговор речи,[2] у овом случају /pitsa/. Сви гласови су присутни у српском језику, па је коначан запис пица — п /p/, и /i/, ц /ts/, а /a/. У случају да се у страној речи налазе гласови неприсутни у српском, узима се најближи еквивалент.[2]
Пример тога је фр. deja vu, гласовно /deʒa.vy/. У овом случају, јавља се затворен предњи лабијализован самогласник /y/. Како тај глас не постоји у српском језику, узима се њему најсличнији, у овом случају затворен предњи нелабијализован самогласник /i/. Остали гласови су сасвим идентични онима у српском језику, па је коначни пренос дежа ви — д /d/, е /e/, ж /ʒ/, а /a/, в /v/, и /i/.
Свакако, постоје изузеци, као што је традиционални пренос овог гласа као затворен задњи лабијализовани самогласник /u/ из турског језика. Тако је један од најпознатијих турских владара Сулејман, а не Силејман, како би било према турском изговору /sylejmɑn/.
МФА/ИПА
уредиМеђународна фонетска абецеда (енгл. International Phonetic Alphabet), скраћено МФА или ИПА, фонетски је систем записивања људског говора базиран на латиници. Осмислило га је Међународно фонетско друштво ради стандардизације записа говорног језика.[4] Како најшире примењиван систем гласовне транскрипције, користе је лексикографи, ученици и учитељи страних језика, лингвисти, логопеди, певачи, глумци, ствараоци осмишљених језика и преводиоци.[5][6]
Ова абецеда се записује помоћу посебних знакова, којих од најскорије измене из 2005.[7] има 163 — 107 слова (гласова има више, јер неки гласови су комбинација два слова), 52 дијакритика и четири ознаке за прозодије. Они чине МФА/ИПА графикон.[8]
Употреба
уредиФонетски пренос страних појмова у српски језик користи се само појмове претходно непознате српском језику, и то из језика непокривених правилима правописног преноса. Према тачки 291. Правописа српскога језика издатог 2010. за језике који су остали необрађени главно је правило да се држи облика који су ушли у изражајни обичај. Никакву измену уобичајених облика, чак ни из језика са одређеним правилима транскрипције, не би требало уводити у јавне текстове док се не верификује сагласно са Одбором за стандардизацију српског језика.[9] Пример таквог некоришћења фонетске транскрипције јесте индијска тенисерка Сања Мирза. Иако је она изворно Санија са изговором /saːnɪjaː/, у српском језику је заступљен искључиво облик Сања /saɲa/.[10][11][12][13]
Фонологија
уредиФонологија српско-хрватске језичке норме, чијег спектра је део српски језик, представљена је помоћу два писма, ћирилице и латинице, од којих оба имају по тридесет слова, подељених на пет самогласника и двадесет пет сугласника.[14] Свако од слова представља тачно један глас, али пет слова је двојно. Услед своје стапајуће природе, то су меки африкати ђ /dʑ/ и ћ /tɕ/, зубни африкат ц /ts/ и тврди африкати ч /tʃ/ и џ /dʒ/. Сумирано, српски језик остварује тридесетак гласова, представљених четвртином слова из МФА.[15]
Самогласници
уредиСрпски језик има пет самогласника — отворен самогласник средњег реда /ä/, средњи готово предњи нелабијализован самогласник /e̞/, затворен предњи нелабијализован самогласник /i/, средњи задњи лабијализован самогласник /o̞/ и затворен задњи лабијализован самогласник /u/.[15] У алофоним случајевима, може се уочити и средњи самогласник средњег реда, познат и као шва /ə/, док су хрватски лингвисти у Хрватској граматици, коју је издала Школска књига уз подршку Института за хрватски језик и језикословље, дискутовали чак и постојање двогласа /ie/,[16] што су остали фонолози критиковали као основано на претпоставци, а не говорном језику.[17]
Од тридесетак самогласника, у српском језику постоји већ поменутих пет. Ти вокали у транскрипцији замењују оне не присутне у српском, са изузетком средњег самогласника средњег реда /ə/ (помоћ·инфо), који се као неутралан глас неблизак ниједном другом не преноси или преноси правописно према писму.
Назални самогласник је онај кога карактерише артикулација кроз нос. Они се фонетски транскрибују као одговарајући рагуларан облик самогласника након кога иде надзубни назал /n/.
МФА симбол | Назив вокала | Српски еквивалент | Запис | Пример |
[ ɑ̃] (помоћ·инфо) | назални отворен самогласник | отворен средњег реда | (Аа/Aa) | фр. Caen [kɑ̃] → Кан |
[ ɛ̃] (помоћ·инфо) | назални полуотворен самогласник | средњи готово предњи нелабијализован | (Ее/Ee) | фр. Ben [bɛ̃n] → Бен |
[ œ̃] (помоћ·инфо) | назални полуотворен самогласник | средњи готово предњи нелабијализован | (Ее/Ee) | фр. Brun [bʁœ̃] → Брен |
[ ɔ̃] (помоћ·инфо) | назални полуотворен самогласник | средњи задњи лабијализован | (Оо/Oo) | фр. Lyon [ljɔ̃] → Лјон |
Ротички самогласник је онај кога карактерише завршетак артикулације једноударним сугласником. Они се фонетски транскрибују као одговарајући рагуларан облик самогласника након кога иде надзубни вибрант /r/.
МФА симбол | Назив вокала | Српски еквивалент | Запис | Пример |
[ ɑ˞] (помоћ·инфо) | ротички отворен самогласник | отворен средњег реда | (Аа/Aa) | енгл. car [kɑ˞] → кар |
[ ɜ˞] (помоћ·инфо) | ротички полуотворен самогласник | средњи готово предњи нелабијализован | (Ее/Ee) | енгл. work [wɜ˞k] → верк |
[ ɔ˞] (помоћ·инфо) | ротички полуотворен самогласник | средњи задњи лабијализован | (Оо/Oo) | енгл. war [wɔ˞] → вор |
Приближни
уредиАпроксиманти су сугласници у некој мери слични самогласницима. Најсличнији јесу полусамогласници и њих има осам. Остатак чине централи и бочни, али и неколицина ретких безвучних апроксиманата. Од свих двадесетак апроксиманта, у српском језику присутно их је пет — предњонепчани /j/, бочни надзубни /l/, бочни меки /ʎ̟/, веларизован бочни надзубни /ɫ/ и уснено-зубни апроксимант /ʋ/, који нема све одлике апроксиманта, али се услед негубљења звучности [v] → [f] сматра полувокалом.[15]
МФА симбол | Полусамогласник | Сугласнички еквивалент | Самогласнички еквивалент |
[ ɻ] (помоћ·инфо) | савијени апроксимант | надзубни вибрант [ r] | не налази се на месту самогласника |
[ j̊] (помоћ·инфо) | безвучни предњонепчани | предњонепчани апроксимант [ j] | затворен предњи нелабијализован [ i] |
[ j] (помоћ·инфо) | предњонепчани апроксимант | предњонепчани апроксимант [ j] | затворен предњи нелабијализован [ i] |
[ ɥ] (помоћ·инфо) | усненопредњонепчани апроксимант | предњонепчани апроксимант [ j] | затворен предњи нелабијализован [ i] |
[ ɰ] (помоћ·инфо) | задњонепчани апроксимант | надзубни вибрант [ r] | не налази се на месту самогласника |
[ ʍ] (помоћ·инфо) | безвучни усненозадњонепчани | уснено-зубни апроксимант [ ʋ] | затворен задњи лабијализован [ u] |
[ w] (помоћ·инфо) | усненозадњонепчани апроксимант | уснено-зубни апроксимант [ ʋ] | затворен задњи лабијализован [ u] |
[ ʕ̞] (помоћ·инфо) | грлени апроксимант | надзубни вибрант [ r] | отворен средњег реда [ ä] |
Централни апроксиманти се изговарају тако што се додирују средишта артикулатора.
МФА симбол | Централни апроксимант | Српски еквивалент | Запис | Пример |
[ β̞] (помоћ·инфо) | двоуснени апроксимант | уснено-зубни апроксимант | (Вв/Vv) | шп. lava [ˈläβ̞ä] → лава |
[ ʋ] (помоћ·инфо) | уснено-зубни апроксимант | уснено-зубни апроксимант | (Вв/Vv) | хол. wang [ʋɑŋ] → ван |
[ ð̞] (помоћ·инфо) | зубни апроксимант | звучни надзубни плозив | (Дд/Dd) | дан. hvid [ˈʋið̞ˀ] → вид |
[ ɹ] (помоћ·инфо) | надзубни апроксимант | надзубни вибрант | (Рр/Rr) | јерм. սուրճ [suɹtʃ] → сурч |
[ ʁ̞] (помоћ·инфо) | ресични апроксимант | надзубни вибрант | (Рр/Rr) | дан. rød [ʁ̞ɶð̞] → ред |
[ ʢ̞] (помоћ·инфо) | епиглотални апроксимант | надзубни вибрант | (Рр/Rr) | арап. تَعَشَّى [tɑʢ̞ɑʃʃæ] → тараше |
[ h̞] (помоћ·инфо) | безвучни глотални апроксимант | безвучни задњонепчани | (Хх/Hh) | ретки алофони примери |
[ ɦ̞] (помоћ·инфо) | звучни глотални апроксимант | безвучни задњонепчани | (Хх/Hh) | ретки алофони примери |
Бочни апроксиманти се изговарају тако што језик обавезно додирује непца.
МФА симбол | Бочни апроксимант | Српски еквивалент | Запис | Пример |
[ l̪] (помоћ·инфо) | бочни зубни | бочни надзубни | (Лл/Ll) | виј. lửa [lɨə˧˩˧] → лија |
[ l] (помоћ·инфо) | бочни надзубни | бочни надзубни | (Лл/Ll) | абх. мгьал [mɡʲal] → мгал |
[ l̥] (помоћ·инфо) | безвучни бочни надзубни | бочни надзубни | (Лл/Ll) | кин: 拉薩 [l̥ásə] → ласа |
[ ɫ] (помоћ·инфо) | веларизован бочни надзубни | бочни надзубни | (Лл/Ll) | тур. kızıl [kɯzɯɫ] → кузул |
[ ɭ] (помоћ·инфо) | бочни савијени | бочни надзубни | (Лл/Ll) | там. புளி [puɭi] → пули |
[ ʎ̟] (помоћ·инфо) | бочни меки | бочни меки | (Љљ/Lj) | буг. любов [ʎ̟ubov] → љубов |
[ ʎ] (помоћ·инфо) | бочни предњонепчани | бочни меки | (Љљ/Lj) | грч. λιακάδα [ʎaˈkaða] → љакада |
[ ʟ] (помоћ·инфо) | бочни задњонешчани | бочни надзубни | (Лл/Ll) | енгл. milk [mɪʟk] → милк |
Једноударни
уредиЈедноударник је сваки сугласник који се изговара једном контракцијом мишићем услед које један говорни орган удара о други (нпр. језик о предње непце). Ниједан словенски језик нема ниједан од десет једноударних сугласника. То је делимично зато што они нису прошли кроз процес зван ротацизам, који се одвија по шеми /l/ → /ɾ/, /ɺ/ итд, а кроз који је у потпуности прошао јапански језик. Уместо тога, они су прошли кроз процес веларизације /l/ → /ɫ/.[15] Сви једноударници се преносе као надзубни вибрант /r/.
МФА симбол | Назив једноударног | Српски еквивалент | Запис | Пример |
[ ⱱ̟] (помоћ·инфо) | двоуснени једноударник | надзубни вибрант | (Рр/Rr) | ретки алофони примери |
[ ⱱ] (помоћ·инфо) | уснено-зубни једноударник | надзубни вибрант | (Рр/Rr) | моно. vwa [ⱱa] → ра |
[ ɾ] (помоћ·инфо) | надзубни једноударник | надзубни вибрант | (Рр/Rr) | порт. prato [ˈpɾatu] → прату |
[ ɺ] (помоћ·инфо) | бочни надзубни једноударник | надзубни вибрант | (Рр/Rr) | јап. ラーメン [ɺ̠aːmeɴ] → рамен |
[ ɽ] (помоћ·инфо) | савијени једноударник | надзубни вибрант | (Рр/Rr) | норв. blad [bɽɑː] → бра |
[ ɭ̆] (помоћ·инфо) | бочни савијени једноударник | надзубни вибрант | (Рр/Rr) | пашт. ړوند [ɭ̆und] → рунд |
[ ʎ̯] (помоћ·инфо) | бочни предњонепчани једноударник | надзубни вибрант | (Рр/Rr) | ретки алофони примери |
[ ʟ̆] (помоћ·инфо) | задњонепчани једноударник | надзубни вибрант | (Рр/Rr) | ретки алофони примери |
[ ɢ̆] (помоћ·инфо) | ресични једноударник | надзубни вибрант | (Рр/Rr) | ретки алофони примери |
[ ʡ̯] (помоћ·инфо) | епиглотални једноударник | надзубни вибрант | (Рр/Rr) | ретки алофони примери |
Носни
уредиНазали су сугласници током чијег изговора ваздух делимично излази и кроз нос. Од деветнаест назала, српски језик их има три, сва три звучна — надзубни назал /n/, двоуснени назал /m/ и меки назал /ɲ̟/.[15] У алофоним случајевима, посебно код говорника пореклом са југа Србије и Македоније, јавља се и уснено-зубни назал /ɱ/ испред /ʋ/ и /f/ (пример /ˈträɱʋäj/). Још чешће и ван тог подручја, испред /k/ и /ɡ/ се јавља задњонепчани назал /ŋ/ (пример /ˈe̞ŋɡle̞ski/).[18] Сваком звучном назалу одговара по безвучни. Они су издвојени кружићем изнад или цртицом испод симбола, а преносе се као звучни им парњаци.
Струјни
уредиФрикативи настају проласком ваздуха кроз уски пролаз који чине два артикулатора један близу другог (доња усна и горњи секутићи, на пример). Српски језик их од четрдесетак има шест — безвучни зубни сибилант /s̪/, звучни зубни сибилант /z̪/, безвучни савијени сибилант /ʂ/, звучни савијени сибилант /ʐ/, безвучни уснено-зубни фрикатив /f/ и безвучни задњонепчани фрикатив /x/.[15]
Код неких говорника, посебно оних пореклом из Црне Горе, палатализацијом тврдих фрикатива настају безвучни меки сибилант /ɕ/ и звучни меки сибилант /ʑ/. У црногорској абецеди, ова два гласа прихваћена су као део књижевног језика. У њему, иако је дозвољено записивати их као шј и жј, преферира се потпун фонетски запис коришћењем слова преузетих из пољског језика — ћирилички С́с́ и З́з́ и латинички Śś и Źź.[19][20][21]
Струјни сугласници могу бити шушкави (сибиланти):
Централни фрикативи су нешушкави са изговором средином артикулатора:
Остали могу бити бочни, истоветни са апроксимантима или псеудофрикативи:
Сливени
уредиАфрикати су сугласници чија артикулација започиње плозивом, а завршава се фрикативом. Они су дословно сливени, јер два, ретко три одвојена гласа чине један нови. Према подели завршног струјног гласа, они могу бити шушкави или не. Нешушкави се преносе одабиром оног гласа који се јаче артикулише. Примери таквог преноса су [pf] → [f] и [kx] → [k]. У случајевима у којима изговарање једног гласа одмах након другог не изискује напор, преносе се сви гласови. Примери су [ndr] → [ndr] и [ɢʁ] → [ɡr].
Шушкави африкати много су чешћи, а од њих десет у српском их има пет. То су звучни меки африкат /dʑ/, безвучни меки африкат /tɕ/, безвучни зубни африкат /t̪s̪/, безвучни савијени африкат /ʈʂ/ и звучни савијени африкат /ɖʐ/.[15] Незванично и најчешће у страним речима, постоји и звучни зубни африкат /d̪z̪/. Правопис српскога језика издат 2010, приликом описа транскрипције овог гласа (напомена при тачки 196), каже да се он записује као дз. Ипак није никаква грешка ако се глас изговара сливено, као један, познат и из наших [српских] дијалеката.[23]
МФА симбол | Назив африката | Српски еквивалент | Запис | Пример |
[ t̪s̪] (помоћ·инфо) | безвучни зубни | безвучни зубни | (Цц/Cc) | мађ. cica [ˈt̪s̪it̪s̪ɒ] → цица |
[ d̪z̪] (помоћ·инфо) | звучни зубни | звучни зубни | (Дз/Dz) | грч. τζάμι [ˈd̪z̪ami] → дзами |
[ ts] (помоћ·инфо) | безвучни надзубни | безвучни зубни | (Цц/Cc) | рум. preţ [prets] → прец |
[ dz] (помоћ·инфо) | звучни надзубни | звучни зубни | (Дз/Dz) | јап. 水 [mʲiˈdzu͍] → мидзу |
[ ʈʂ] (помоћ·инфо) | безвучни савијени | безвучни савијени | (Чч/Čč) | словен. čakať [ˈʈ͡ʂakac] → чакаћ |
[ ɖʐ] (помоћ·инфо) | звучни савијени | звучни савијени | (Џџ/Dž) | словен. džús [d͡ʐuːs] → џус |
[ tʃ] (помоћ·инфо) | безвучни тврди | безвучни савијени | (Чч/Čč) | итал. ciao [ˈtʃaːo] → чао |
[ dʒ] (помоћ·инфо) | звучни тврди | звучни савијени | (Џџ/Dž) | тур. acı [äˈdʒɯ] → аџу |
[ tɕ] (помоћ·инфо) | безвучни меки | безвучни меки | (Ћћ/Ćć) | рус. чуть [tɕʉtʲ] → ћут |
[ dʑ] (помоћ·инфо) | звучни меки | звучни меки | (Ђђ/Đđ) | кореј. 감자 [kɐmdʑɐ] → камђа |
Праскави
уредиПлозиве карактерише изговор пред који је излаз ваздуха спречен. Од петнаестак, српски их има шест — по три звучна парњака. Врхом језика спречени су безвучни /t̪/ и звучни зубни плозив /d̪/, телом језика безвучни /k/ и звучни задњонепчани плозив /ɡ/, а уснама безвучни /p/ и звучни двоуснени плозив /b/.[15] Предњонепчани плозиви /c/ и /ɟ/ присутни су у македонском и чакавском наречју. Без потребе за преносом је глотални плозив /ʔ/ (помоћ·инфо), који заправо представља наглашено одвајање слогова.
Треперни
уредиВибрант је сугласник приликом чијег изговора артикулатори трепере. Од седам вибранта укупно, српски језик има само један — надзубни вибрант /r/.[15] Међутим, остали вибранти су му веома слични ако се звучање узима у обзир.
МФА симбол | Назив вибранта | Српски еквивалент | Запис | Пример |
[ ʙ] (помоћ·инфо) | двоуснени вибрант | звучни двоуснени | (Бб/Bb) | абх. путу [puʙu] → пубу |
[ r̪] (помоћ·инфо) | зубни вибрант | надзубни вибрант | (Рр/Rr) | мађ. ró [r̪oː] → ро |
[ r] (помоћ·инфо) | надзубни вибрант | надзубни вибрант | (Рр/Rr) | алб. rrush [ruʃ] → руш |
[ r̥] (помоћ·инфо) | безвучни надзубни вибрант | надзубни вибрант | (Рр/Rr) | исл. hrafn [ˈr̥apn̥] → рапн |
[ ɽr] (помоћ·инфо) | савијени вибрант | надзубни вибрант | (Рр/Rr) | ретки алофони примери |
[ ʀ] (помоћ·инфо) | ресични вибрант | надзубни вибрант | (Рр/Rr) | хебр. ירוק [jaˈʀok] → јарок |
[ ᴙ] (помоћ·инфо) | епиглотални вибрант | надзубни вибрант | (Рр/Rr) | ретки алофони примери |
Убачајници
уредиИмплозиви су сугласници, плозиви или африкати, код којих је присутан и гркљански начин артикулације (уз плућни). Нема их у индоевропским језицима, па ни у српском. Укупно их је дванаест, а чешћи су звучни од безвучних.
Избачајници
уредиЕјективи су безвучни сугласници код којих при изговору долази до затварања гркљана. Дакле, ваздух се избацује из гркљана, док плућа мирују. Нема их у индоевропским језицима, па ни у српском. Укупно их има двадесетак. Неки су праскави (плозиви):
МФА симбол | Назив ејектива | Српски еквивалент | Запис | Пример |
[ pʼ] (помоћ·инфо) | двоуснени праскави | безвучни дбоуснени плозив | (Пп/Pp) | јерм. պոչ [pʼotʃʰ] → поч |
[ t̪ʼ] (помоћ·инфо) | зубни праскави | безвучни зубни плозив | (Тт/Tt) | ретки алофони случајеви |
[ ť] (помоћ·инфо) | надзубни праскави | безвучни зубни плозив | (Тт/Tt) | груз. ტიტა [tʼitʼa] → тита |
[ cʼ] (помоћ·инфо) | предњонепчани ејектив | безвучни меки африкат | (Ћћ/Ćć) | ретки алофони случајеви |
[ ʈʼ] (помоћ·инфо) | савијени праскави | безвучни зубни плозив | (Тт/Tt) | ретки алофони случајеви |
[ kʼ] (помоћ·инфо) | задњонепчпани праскави | безвучни задњонепчпани плозив | (Кк/Kk) | арч. кIан [kʼan] → кан |
[ qʼ] (помоћ·инфо) | ресични праскави | безвучни задњонепчпани плозив | (Кк/Kk) | арч. къам [qʼam] → кам |
Неки су струјне природе (фрикативи):
Неки су сливене природе (африкати):
Цоктави
уредиКликови су тип сугласника који се изговарају и улазним (ингресивним) и излазним (оралним) механизмом изговора. Ваздух се усисава у усну дупљу, где су две препреке — једна у предњем делу усне дупље, друга у задњем. При усисавању ваздуха уклања се предња препрека. Кликови, са изузетком паралингвистичких гласова, постоје само у афричким.
Они се услед несличности ни са једним другим гласом на српски не могу ни транскрибовати, али, како их је ипак немогуће изоставити, употребљава се Киршенбаумова транскрипција. Ипак, потребно је имати у виду да се у језичкој традицији цоктави сугласници малтене никад не преносе и у потпуности занемарују (нпр. језик коса, не ктлоса или слично).
МФА симбол | Киршенбаум | Назив клика | Српски еквивалент | Пример |
[ ʘ] (помоћ·инфо) | p.! | слаб двоуснени клик | слаб увучени пољубав | [ʘoa] = поа |
[ ʘ̬] (помоћ·инфо) | b.! | звучни двоуснени клик | јак увучени пољубац | [ʘ̬ox] = бох |
[ ʘ̃] (помоћ·инфо) | m.! | назални двоуснени клик | увучени пољубац кроз нос | [ʘ̃i] = ми |
МФА симбол | Киршенбаум | Назив клика | Српски еквивалент | Пример |
[ ǀ]/[ ʇ] (помоћ·инфо) | t! | слаб зубни клик | слабо цоктање кроз зубе | [ǀʰeta] = [ʇʰeta] = тета |
[ ǀ̬]/[ ʇ̬] (помоћ·инфо) | d! | звучни зубни клик | јако цоктање кроз зубе | [ǀ̬iriku] = [ʇ̬iriku] = дирику |
[ ǀ̃]/[ ʇ̃] (помоћ·инфо) | n! | назални зубни клик | зубно цоктање кроз нос | [miǀ̃a] = [miʇ̃a] = мина |
МФА симбол | Киршенбаум | Назив клика | Српски еквивалент | Пример |
[ ǃ]/[ ʗ] (помоћ·инфо) | t.! | слаб надзубни клик | слабо клокотање језика | [laǃo] = [laʗo] = лато |
[ ǃ̬]/[ ʗ̬] (помоћ·инфо) | d.! | звучни надзубни клик | јако клокотање језика | [kaᶢǃa] = [kaʗ̬a] = када |
[ ǃ̃]/[ ʗ̃] (помоћ·инфо) | n.! | назални надзубни клик | клокотање језика кроз нос | [teǃ̃e] = [teʗ̃e] = тене |
МФА симбол | Киршенбаум | Назив клика | Српски еквивалент | Пример |
[ ǁ]/[ ʖ] (помоћ·инфо) | tl! | слаб бочни клик | слабо цоктање ка страни уста | [eǁek] = [eʖek] = етлек |
[ ǁ̬]/[ ʖ̬] (помоћ·инфо) | dl! | звучни бочни клик | јако цоктање ка страни уста | [ǁ̬ai] = [ʖ̬ai] = длаи |
[ ǁ̃]/[ ʖ̃] (помоћ·инфо) | nl! | назални бочни клик | бочно цоктање кроз нос | [ǁ̃àŋ] = [ʖ̃àŋ] = нлан |
МФА симбол | Киршенбаум | Назив клика | Српски еквивалент | Пример |
[ ǂ]/[ ʄ] (помоћ·инфо) | c! | слаб предњонепчани клик | слабо обично цоктање | [ǂʰabá] = [ʄʰabá] = ћаба |
[ ǂ̬]/[ ʄ̬] (помоћ·инфо) | J! | звучни предњонепчани клик | јако обично цоктање | [ǂ̬òː] = [ʄ̬òː] = ђо |
[ ǂ̃]/[ ʄ̃] (помоћ·инфо) | n^! | назални предњонепчани клик | обично цоктање кроз нос | [ǂ̃ûm] = [ʄ̃ûm] = њум |
Напомене
уреди- ^ Готово затворен готово предњи нелабијализован самогласник /ɪ/ преноси се као предњонепчани апроксимант /j/ када се налази до другог самогласника. Примери таквог преноса су Еј-Би-Си (ABC [.eɪ.bi'si]; не Еи-Би-Си) и Мајкл (Michael [ˈmaɪkəl]; не Маикл).
Референце
уреди- ^ „Transkripcija (lot. transcriptio – perrašymas)”. Tarptautinių žodžių žodynas. Архивирано из оригинала 09. 3. 2014. г. Приступљено 11. 01. 2013.
- ^ а б в г „Prilagođeno pisanje (transkripcija) imena iz stranih jezika”. Prijemni Infostud. Архивирано из оригинала 01. 11. 2012. г. Приступљено 11. 01. 2013.
- ^ „Phonemic (Broad) Transcription of Australian English”. MacQuaire University. Приступљено 11. 01. 2013.
- ^ International Phonetic Association (IPA), Handbook.
- ^ MacMahon 1996, стр. 821–846.
- ^ Wall, Joan (1989). International Phonetic Alphabet for Singers. Pst. ISBN 978-1-877761-50-8.
- ^ „IPA: Alphabet”. UCL Division of Psychology and Language Sciences. Архивирано из оригинала 10. 10. 2012. г. Приступљено 11. 01. 2013.
- ^ „Current IPA chart” (PDF). UCL Division of Psychology and Language Sciences. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 03. 2009. г. Приступљено 11. 01. 2013.
- ^ Пешикан, Јерковић & Пижурица 2010, стр. 250.
- ^ Мирза и Бупати победници, Радио-телевизија Србије, Приступљено 11. 01. 2013
- ^ Србија у Лондону, Влада Републике Србије, Приступљено 11. 01. 2013
- ^ Ана и Ноле међу најпопуларнијима на Интернету, Глас Српске, Приступљено 11. 01. 2013
- ^ Веснина и Мирза пласирале су полуфинале Ролан-Гароса, Глас Русије, Архивирано из оригинала 02. 06. 2011. г., Приступљено 11. 01. 2013
- ^ Brown, Wayles; Alt, Theresa (2004), A Handbook of Bosnian, Serbian and Croatian, SEELRC, Приступљено 11. 01. 2013
- ^ а б в г д ђ е ж з Morén, Bruce (2005), Consonant-Vowel Interactions in Serbian: Features, Representations and Constraint Interactions (PDF), Center for Advanced Study of Theoretical Linguistics, Tromsø, Архивирано из оригинала (PDF) 15. 03. 2010. г., Приступљено 11. 01. 2013
- ^ Pavešić, Eugenija; Lončarić, Mijo; Malić, Dragica; Znika, Marija; Zečević, Vesna; Peti, Mirko (1997), Hrvatska gramatika, Školska knjiga, ISBN 978-953-0-40010-8, „Pri njegovu su izgovoru govorni organi najprije u položaju sličnom kao pri izgovoru glasa i, a onda postupno prelaze u položaj za izgovor glasa e. U hrvatskom književnom jeziku dvoglasnik je ie ravan diftong.”
|first6=
захтева|last6=
у Authors list (помоћ) - ^ Kapović, Mate (2007), „Hrvatski standard - evolucija ili revolucija?”, Jezikoslovlje, 8 (1): 61—76, „Iako se odraz dugoga jata u kojem ijekavskom govoru možda i može opisati kao dvoglas, on tu u standardu sasma sigurno nije. Taj tobožnji dvoglas treba maknuti iz priručnikâ standardnoga jezika jer nema nikakve koristi od uvođenja fantomskih fonema bez ikakve podloge u standardnojezičnoj stvarnosti.”
- ^ Grammar of the Macedonian language. стр. 102, Stojka Bojkovska, Prosvetno Delo, Skopje 2008,
- ^ „Donijet Pravopis crnogorskog jezika”. 09. 7. 2009. Архивирано из оригинала 01. 10. 2010. г. Приступљено 11. 01. 2013.
- ^ „Dva nova slova u pravopisu”. 10. 07. 2009. Архивирано из оригинала 22. 07. 2010. г. Приступљено 11. 01. 2013.
- ^ „Montenegrin authorities introduce new alphabet”. B92. 16. 08. 2010. Архивирано из оригинала 12. 08. 2013. г. Приступљено 11. 01. 2013.
- ^ Пешикан, Јерковић & Пижурица 2010, стр. 260.
- ^ Пешикан, Јерковић & Пижурица 2010, стр. 173.
Литература
уреди- Пешикан, Митар; Јерковић, Јован; Пижурица, Мато (2010). „Прилагођено писање имена из страних језика (транскрипција)”. Правопис српскога језика. Нови Сад: Матица српска. ISBN 978-86-7946-079-0.