Јужна Србија, или југоисточна Србија, Јужно Поморавље, југ Централне Србије, историјски позната као Нова Србија или Нове Територије, макрорегија је у Републици Србији који се најчешће односи на територије Нишавског, Топличког, Јабланичког, Пчињског и Пиротског округа.[1][2] Заузима око 14.000 квадратних километара и дом је око 1.000.000 људи. Више од четвртине становништва у региону живи у Нишу.

Јужна Србија
Географска област1
Јужна Србија је приказана браон бојом
Јужна Србија је приказана браон бојом
Највећи градНиш
Површина
 • Укупно14,010 km2 (5,410 sq mi)
Становништво (2011)
 • Укупно930,4612
 • Густина66,4/km2 (172/sq mi)
Временска зона−{CET}−
Дијалекатпризренско-тимочки (познат као торлачко наречје)
^1 „Јужна Србија” није део званичне поделе Републике Србије
^2 Албанци у Медвеђи, Прешеву и Бујановцу бојкотовали су попис из 2011. године.

Јужна Србија није део званичне поделе Србије, нити су њене границе прецизно дефинисане. Карактерише је река Јужна Морава, која скоро у потпуности протиче кроз ову област, а која је кроз историју повезивала народе који су живели у њеном сливу. Област је дефинисана заједничком историјом и културом.

Термин уреди

 
Долина Јужне Мораве у Јужној Србији

Јужна Србија је данас област на југу Републике Србије, а временом је термин мењао своје значење.

Током прве половине 20. века, термин је коришћен за означавање подручја Вардарске Македоније, Косова, Метохије и Рашке области (тзв. Стара Србија). У периоду од 1919. до 1922. године ова област је чинила покрајину Јужну Србију у оквиру Краљевине СХС.[3] У истом периоду постојала је покрајина Северна Србија, која је заједно са Јужном чинила покрајину Србију. После територијалне реорганизације, после Другог светског рата, овај термин се није активно користио, пошто су у тада већем делу јужне Србије формиране НР Македонија и Аутономна Косовско-Метохијска Област, док је преостали део почео да се формира под називом Јужна Србија, Југ Централне Србије или Југоисточна Србија. Данас га чине следећи окрузи: Нишавски, Јабланички, Топлички, Пиротски и Пчињски.

Данашња Јужна Србија је кроз историју мењала име. Већина области ослобођена је током српско-турских ратова 1878. године, а тада је носила назив Нова Србија или Нове Територије.[4]

Река Јужна Морава протиче целом територијом Јужне Србије од Ражња до Бујановца. Река пресеца област у средини на два дела. Слив Јужне Мораве заузима приближно исту територију као и област која се обично сматра Јужном Србијом. Стога се Јужна Србија понекад назива и Јужним Поморављем.[5]

Демографија уреди

Јужна Србија је дом за око 1.000.000 људи. Међутим, она је јако погођена депопулацијом. Само нишке и већинско албанске општине Прешево и Бујановац забележиле су пораст становништва у периоду од 2002. до 2011. године. У најтежој ситуацији су општине источно од Јужне Мораве. Најбољи пример је општина Црна Трава која је 1948. године имала око 13.500, а сада око 1.500 становника. Депопулација је присутна и у општинама Димитровград и Босилеград, где Бугари чине већину. Већина Албанаца бојкотовала је попис из 2011. године. Процењује се да у Јужној Србији има око 50.000 Албанаца.

Становништво по окрузима[6][7]
# Округ Становништво
1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. 2011. Промена [%]

1948—2011.

Промена [%]

2002—2011.

1. Нишавски 283.842 303.482 327.367 363.292 394.110 396.043 381.757 373.404 +31,5 −2,2
2. Јабланички 231.280 244.128 254.855 260.982 262.531 255.011 240.923 215.463α −6,8 −10,5
3. Пчињски 209.232 220.910 222.520 230.373 238.753 243.529 227.690 158.717β −24,1 −30,3
4. Пиротски 160.285 157.360 145.785 136.008 127.427 116.926 105.564 92.277 −42,4 −12,4
5. Топлички 141.502 149.421 141.141 129.542 121.933 111.813 102.075 90.600 −35,9 −11,2
Укупно 1.026.141 1.075.301 1.091.668 1.120.197 1.144.754 1.123.322 1.058.009 930.461 −9,3 −12,1

Највећи градови уреди

 
Град Територија Популација
 
Ниш
 
Лесковац
1. Ниш Нишавски 260.237  
Врање
 
Пирот
2. Лесковац Јабланички 144.206
3. Врање Пчињски 83.524
4. Пирот Пиротски 57.928
5. Алексинац Нишавски 51.863
6. Прокупље Топлички 44.419
7. Бујановац Пчињски 43.302
8. Прешево Пчињски 34.904
9. Власотинце Јабланички 29.893
10. Лебане Јабланички 22.000

Окрузи, градови и општине уреди

Округ Седиште Општине и градови Места
Нишавски

 

Ниш
 
285
Јабланички

 

Лесковац
 
336
Пчињски

 

Врање
 
363
Пиротски

 

Пирот
 
214
Топлички

 

Прокупље
 
267

Галерија уреди

Напомене уреди

Албанци у Медвеђи бојкотовали су попис из 2011. године. Процењује се да на југу Србије има око 50.000 Албанаца.
Албанци у Прешеву и Бујановцу бојкотовали су попис из 2011. године. Процењује се да на југу Србије има око 50.000 Албанаца.

Референце уреди

  1. ^ „OPŠTINE - RAS BAZA OPŠTINA”. crm.siepa.gov.rs. Архивирано из оригинала 07. 08. 2022. г. Приступљено 2020-12-22. 
  2. ^ Milicevic, M. DJ. (1884). КРАЉЕВИНА СРБИЈА: НОВИ КРАЈЕВИ. Kr. Srb. Drzavna Stamparija. стр. XV. 
  3. ^ Живковић, Тодор (1940). Јеdаn prilоg zа pоznаvаnjе duhоvnih vеzа izmеđu Јužnе Srbiје i Srbiје. Штампарија Пуч. 
  4. ^ Milićević, M. Đ. (1884). Kingdom of Serbia: New Territories. 
  5. ^ Марковић, Јован; Павловић, Мила (1995). Географске регије Југославије (Србија и Црна Гора). Београд: Савремена администрација. 
  6. ^ „First results if 2011 census” (PDF). 2011. 
  7. ^ „2011 Census of Population, Households and Dwellings in the Republic of Serbia” (PDF). stat.gov.rs. Statistical Office of the Republic of Serbia. Приступљено 11. 1. 2017.