Српска народна ношња
Овај чланак је недовршен. |
Српска народна ношња заузима истакнуто мјесто у култури и традицији српског народа. Њена улога кроз историју је веома битна као симбол етничког идентитета, а истиче се и по ликовним и естетским вриједностима. До нас су углавном стигле сачуване одјевне цјелине из 19. и првих десетина 20. вијека, са разноликим облицима и украсима како у женским тако и у мушким ношњама. Сваку област коју су настањивали Срби кроз историју, карактерисала је посебна ношња. По начину одијевања препознавало се не само одакле је ко него, нарочито у мјешовитим етничким срединама, и којој етничкој односно националној заједници припада. У свом историјском развоју, разноврсне народне ношње имале су многострука значења у животу народа, али су биле изложене и многобројним утицајима између различитих етноса, тако да осим обиљежја времена у коме су рукотворене и ношене, садржани су и други одјевни елементи из протеклих времена.[1]
![]() | |
Живот и обичаји | |
---|---|
Уметност | |
Образовање и наука | |
Издаваштво и медији | |
Споменици | |
Разно | |
Народна ношња по регионимаУреди
Шумадија и БоснаУреди
Српска народна ношња почиње да се развија и одваја од ношње коју су Срби морали да носе док су били под Турцима. Књаз Милош Обреновић је био човек који је волео да се лепо облачи и то је био пример и другима. У настваку су наведени делови одеће који се носили у 19. веку у Србији. Има ту и делова одеће од који су нека карактеристична за село а нека за град...
- Шајкача
- Прслук
- Гуњ
- Гуњић
- Фермен
- Антерија
- Зубун
- Долактеник
- Тканица (врста појаса, који се добија ткањем)
- Бриџес панталоне
- Чакшире
- Дизлук
- Долама
- Јечерма
- Џемадан
- Мисараба
- Минтане
- Јелек
- Џубе
- Либаде
- Фистан
- Шалваре — део женске ношње која је ношена једно време после особођења од Турака
- Кумош
- Вунене или плетене чарапе
- Опанци „шиљкани“
- Појас кованик
Народна ношња из Стењевца
Босанска КрајинаУреди
Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Гламочка народна ношња
Војводина и СлавонијаУреди
Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Јужна Србија и МакедонијаУреди
Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Кучевиште 1900.
Глигор Соколовић 1905.
Мановил, народна ношња из околине Црне Траве. Потиче из XIX века. Део је збирке текстила Народног музеја у Лесковцу.
Косово и МетохијаУреди
Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Са Сусрета „Лазар Вучковић“ — ученици у народној ношњи с песницима, Средска, 1980.
Српска девојчица у народној ношњи метохијког краја.
Далмација и ЛикаУреди
Личка народна ношњаУреди
На простору Лике вјековима су живјели народи, православни Срби (ијекавског говорног подручја) и католици Хрвати, Буњевци и Крањци (икавског и чакавског говорног подручја). Иако су живјели на истом простору, ова два народа имају веома изражене различитости, особитости и специфичности, како у историјском, духовном, културном, говорном, тако и у погледу народног стваралаштва. То се неминовно одразило и на народну ношњу ових народа.[2]
Народна ношња личког српског православног народа у извјесном смислу разликује се од народне ношње католичког народа Лике, како по боји, тако и по самим називима појединих дијелова од којих се ношња састоји. Управо због тога, не може се на јединствен и истовјетан начин обрадити и промовисати народна ношња читаве Лике, и зато овдје говоримо искључиво о народној ношњи српског православног народа Лике. Предмет обраде је старинска народна ношња српског православног народа Лике с краја 19. и с почетком 20. вијека.[2]
Постоје двије подјеле личке народне ношње. Према првој подјели, имамо мушку личку народну ношњу и женску личку народну ношњу. Према другој подјели, у оквиру мушке и женске личке народне ношње, имамо радну, свакодневну или свакидашњу личку народну ношњу и свечану, светачку, црквену, стајаћу, репрезентативну личку народну ношњу.
Саставни дијелови личке народне ношње су:[2]
Мушка личка народна ношња:
|
Женска личка народна ношња:
|
Црна Гора и ХерцеговинаУреди
Ношња у Црној Гори и Херцеговини се појављује у разним варијантама традиционалне херцеговачке и црногорске ношње коју чине:
- црногорска капа (завратка)
- кошуља са колијером, тј. кошуља без крагне или са малом крагном
- џемадан, црвени дио који се облачи послије кошуље
- душанка (име добила по цару Душану), дио који се облачи послије џемадана.
- јакета
- каница, појас
- силав, кожни каиш за оружје који се ставља испод канице
- плаве гаће на широк крој
- докољенице
- кратке чарапе (назувци)
- кожни опанци
Често се умјесто опанака носе чизме, али се онда не стављају докољенице и назувци.
Херцеговачка брдска народна ношњаУреди
Херцеговачка брдска народна ношња је на подручју Источне Херцеговине тј. у јужном дијелу Републике Српске и Старе Херцеговине на подручју западне Црне Горе, била у свакодневној употреби до 1875. године.[3] Кориштена је свакодневна и свечана народна ношња која се облачила само за светковине.[3]
Свечану женску херцеговачку брдску народну ношњу су различито носиле дјевојке и удате жене.[3] Састоји се од:[3]
- бурунџук (женска капа)
- ћурдија (марама)
- кошуља
- корет (јакна)
- прегача
- пахте (украсни накит од сребра који се носи на појасу)
Свечана мушка херцеговачка брдска народна ношња:.[3] Токе су носили само виђенији и богатији Срби.[3] Састоји се од:[3]
- заврата (херцеговачка капа)
- токе
- душанка
- мушки појас
- гаће
- вунене чарапе
- опанци
Озренски крајУреди
Српска народна ношња у озренском крају је највећим дијелом саткана од платна.[4] Тка се од памука на стану (алат за израду платна).[4] Мушкарци носе шешире.[4] Сваки мушки торбак је различито декорисан.[4]
Женска ношња се састоји од:[4]
- крпа
- љетак
- кошуља
- тканица
- прегача
- вунене чарапе
- опанци
Мушка ношња се састоји од:[4]
- шешир
- фермен
- кошуља
- торбак (торба) у коме се носи пешкир
- тканица
- гаће
- вунене чарапе
- опанци
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ Projekat Rastko: Istorija srpske kulture
- ↑ 2,0 2,1 2,2 „Личка народна ношња”. Лика у срцу. 2011. Приступљено 30. 3. 2012.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 „Вез: Источна Херцеговина”. Радио-телевизија Републике Српске. 2011. Приступљено 11. 12. 2011.
- ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 4,5 „Вез: Општина Петрово (Озренски крај)”. Радио-телевизија Републике Српске. децембар 2011. Приступљено 18. 12. 2011.
ЛитератураУреди
- Народне ношње у XIX и XX веку - Србија и суседне земље, Јасна Бјеладиновић, Етнографски музеј у Београду, 2011.
- Занати у Пожаревцу крајем 19. и почетком 20. века — Даница Ђокић — Народни музеј Пожаревац
Спољашње везеУреди
Српска народна ношња на Викимедијиној остави. |