Википедија

Српска народна ношња

Српска народна ношња заузима истакнуто мјесто у култури и традицији српског народа. Њена улога кроз историју је веома битна као симбол етничког идентитета, а истиче се и по ликовним и естетским вриједностима. До нас су углавном стигле сачуване одјевне цјелине из 19. и првих десетина 20. вијека, са разноликим облицима и украсима како у женским тако и у мушким ношњама. Сваку област коју су настањивали Срби кроз историју, карактерисала је посебна ношња. По начину одијевања препознавало се не само одакле је ко него, нарочито у мјешовитим етничким срединама, него и којој етничкој односно националној заједници припада. У свом историјском развоју, разноврсне народне ношње имале су многострука значења у животу народа, али су биле изложене и многобројним утицајима између различитих етноса, тако да осим обиљежја времена у коме су рукотворене и ношене, садржани су и други одјевни елементи из протеклих времена.[1]

Српска народна ношња Зубун из 19. века

Народна ношња по регионима Уреди

Шумадија и Босна Уреди

Српска народна ношња почиње да се развија и одваја од ношње коју су Срби морали да носе док су били под Турцима. Књаз Милош Обреновић је био човек који је волео да се лепо облачи и то је био пример и другима. У наставку су наведени делови одеће који се носили у 19. веку у Србији. Има ту и делова одеће од који су нека карактеристична за село а нека за град...

 
Зубун из XX века. Део је збирке текстила Народног музеја у Лесковцу.
  •  

    Народна ношња из централне Србије

  •  

    Српска народна ношња

  •  

    Народна ношња из Стењевца

  •  

    Женска народна ношња из Соко Бање, 1900.

  •  

    Народна ношња из Топлице

  •  

    Народна ношња из Ресаве

  •  

    Народна ношња из Шумадије и околине Београда

  •  

    Народна ношња из Посавине

  •  

    Народна ношња из Мачве

Босанска Крајина Уреди

Војводина и Славонија Уреди

Јужна Србија и Македонија Уреди

Косово и Метохија Уреди

Далмација Уреди

 
Срби из Книна у народној ношњи, 1899.

Личка народна ношња Уреди

На простору Лике вјековима су живјели народи, православни Срби (ијекавског говорног подручја) и католици Хрвати, Буњевци и Крањци (икавског и чакавског говорног подручја). Иако су живјели на истом простору, ова два народа имају веома изражене различитости, особитости и специфичности, како у историјском, духовном, културном, говорном, тако и у погледу народног стваралаштва. То се неминовно одразило и на народну ношњу ових народа.[2]

Народна ношња личког српског православног народа у извјесном смислу разликује се од народне ношње католичког народа Лике, како по боји, тако и по самим називима појединих дијелова од којих се ношња састоји. Управо због тога, не може се на јединствен и истовјетан начин обрадити и промовисати народна ношња читаве Лике, и зато овдје говоримо искључиво о народној ношњи српског православног народа Лике. Предмет обраде је старинска народна ношња српског православног народа Лике с краја 19. и с почетком 20. вијека.[2]

Постоје двије подјеле личке народне ношње. Према првој подјели, имамо мушку личку народну ношњу и женску личку народну ношњу. Према другој подјели, у оквиру мушке и женске личке народне ношње, имамо радну, свакодневну или свакидашњу личку народну ношњу и свечану, светачку, црквену, стајаћу, репрезентативну личку народну ношњу.

 
Женска народна ношња из Далмације

Саставни дијелови личке народне ношње су:[2]

Мушка личка народна ношња:

Женска личка народна ношња:

Црна Гора и Херцеговина Уреди

 
Краљ Петар II Карађорђевић у народној ношњи из Црне Горе
 
Мушка народна ношња из Црне Горе и Херцеговине

Ношња у Црној Гори и Херцеговини се појављује у разним варијантама традиционалне херцеговачке и црногорске ношње коју чине:

Често се умјесто опанака носе чизме, али се онда не стављају докољенице и назувци.

Херцеговачка брдска народна ношња Уреди

Херцеговачка брдска народна ношња је на подручју Источне Херцеговине тј. у јужном дијелу Републике Српске и Старе Херцеговине на подручју западне Црне Горе, била у свакодневној употреби до 1875. године.[3] Кориштена је свакодневна и свечана народна ношња која се облачила само за светковине.[3]

Свечану женску херцеговачку брдску народну ношњу су различито носиле дјевојке и удате жене.[3] Састоји се од:[3]

Свечана мушка херцеговачка брдска народна ношња:.[3] Токе су носили само виђенији и богатији Срби.[3] Састоји се од:[3]

 
Токе, дио мушког костима (дио сталне етнографске поставке Музеја Херцеговине у Требињу

Озренски крај Уреди

 
Народна ношња из Зете

Српска народна ношња у озренском крају је највећим дијелом саткана од платна.[4] Тка се од памука на стану (алат за израду платна).[4] Мушкарци носе шешире.[4] Сваки мушки торбак је различито декорисан.[4]

Женска ношња се састоји од:[4]

Мушка ношња се састоји од:[4]

Види још Уреди

Референце Уреди

  1. ^ Projekat Rastko: Istorija srpske kulture
  2. ^ а б в „Личка народна ношња”. Лика у срцу. 2011. Архивирано из оригинала 21. 09. 2016. г. Приступљено 30. 3. 2012. 
  3. ^ а б в г д ђ е „Вез: Источна Херцеговина”. Радио-телевизија Републике Српске. 2011. Приступљено 11. 12. 2011. 
  4. ^ а б в г д ђ „Вез: Општина Петрово (Озренски крај)”. Радио-телевизија Републике Српске. децембар 2011. Приступљено 18. 12. 2011. 

Литература Уреди

Спољашње везе Уреди

 
Српска народна ношња на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Српска_народна_ношња&oldid=26193363”