Горње Кормињане

Горње Кормињане (алб. Kormnjani i Epërm) је насеље у општини Косовска Каменица на Косову и Метохији. По законима самопроглашене Републике Косово насеље се налази у саставу општине Ранилуг. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Горње Кормињане површине 667 ha. Налази се истоку Косова у Косовском Поморављу, дуж тока реке Биначке Мораве, у подножју брда Бутка, Шанак и Чука. Од административног прелаза са Србијом — Кончуљ је удаљено 3-4 колометра. Изнад села, у брдима, пронађени су остаци старог насеља. Ту се налази и манастир Изморник, једини у овом делу Косовског поморавља. У близини села се налазила стара српска црква. Данас у селу постоји црква Пресвете Богородице саграђена крајем 18. или почетком 19. века која је проширена средином 19. века и осликана 1870. године.[1]

Горње Кормињане
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовскопоморавски
ОпштинаКосовска Каменица
Географске карактеристике
Координате42° 30′ 10″ СГШ; 21° 36′ 50″ ИГД / 42.5028° СГШ; 21.6139° ИГД / 42.5028; 21.6139
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина585 м
Горње Кормињане на мапи Србије
Горње Кормињане
Горње Кормињане
Горње Кормињане на мапи Србије

Порекло становништва по родовимаУреди

Подаци из 1929[2]

  • Вучковићи (3 k., Св. Ђорђе Алимпије), староседеоци из Штицара.
  • Свракићи (1 k.), Матићи (3 k.) и Зајчевићи (9 k.), сви славе Св. Ђорђа Алимпија; и сви су староседеоци из Штицара.
  • Павлићеви (4 k., Св Ђорђе Алимпије) су непознате старине; прихватили их Влајковићи у Доњем Кормињану и оженили: око 1830. године су пресељени из Доњег Кормињана.
  • Камишевићи (6 k., Св. Ђорђе Алимпије). Старином су из Горње Шипашнице, као и њихови сродници Камишевићи у Доњем Кормињану. Досељени су у Штицаре због зулума око 1780. године.
  • Славковци (8 k., Св. Никола), досељени у Штицаре око 1820. године, из врањског краја.
  • Тотићи (2 k., Св. Арханђео), досељени из Витине око 1830. године. С Тотинцима из Доњег Кормињана су заједничког порекла.
  • Ћосићи (4 k., Св. Никола), пресељени из Ранилуга око 1830. године.
  • Ђурђићи (1 k., Св. Ђорђе). Старином из Добросина; досељени око 1830. године због зулума.
  • Баба-Јањићи (3 k., Св. Никола), пресељени из Ранилуга око 1850. године као слуге. Презиме им је по некој чувеној Баба Јани.
  • Дезићи (1 k., Св. Мина), пресељени из Ранилуга као слуге кад и Баба-Јањићи.
  • Мицковићи (2 k., Св. Никола), пресељени из Ранилуга као слуге од рода Танасковића кад и Баба-Јањићи. Старином су из прилепског краја.
  • Миличићи (3 k., Св. Никола). Досељени из Кололеча око 1870. године.
  • Стојилковци (1 k., Св. Петка), довео их господар за слуге из Доње Шипашнице око 1880. године.

ДемографијаУреди

Насеље има српску етничку већину. Број становника на пописима:

Национални саставУреди

Попис 1981.Уреди

Попис 1981.‍
Срби
  
541 99,26%
Албанци
  
1 0,18%
остали
  
3 0,55%
укупно: 545

Попис 1971.Уреди

Попис 1971.‍
Срби
  
572 100%
укупно: 572

Попис 1961.Уреди

Попис 1961.‍
Срби
  
563 99,11%
Македонци
  
4 0,70%
Албанци
  
1 0,17%
укупно: 568

РеференцеУреди

  1. ^ Споменици културе у Србији
  2. ^ Подаци: „Насеља“ књ.28 (др. А. Урошевић: Горња Морава и Изморник