Горње Кормињане
Горње Кормињане (алб. Kormnjani i Epërm) је насеље у општини Косовска Каменица на Косову и Метохији. По законима самопроглашене Републике Косово насеље се налази у саставу општине Ранилуг. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Горње Кормињане површине 667 ha. Налази се истоку Косова у Косовском Поморављу, дуж тока реке Биначке Мораве, у подножју брда Бутка, Шанак и Чука. Од административног прелаза са Србијом — Кончуљ је удаљено 3-4 колометра. Изнад села, у брдима, пронађени су остаци старог насеља. Ту се налази и манастир Изморник, једини у овом делу Косовског поморавља. У близини села се налазила стара српска црква. Данас у селу постоји црква Пресвете Богородице саграђена крајем 18. или почетком 19. века која је проширена средином 19. века и осликана 1870. године.[1]
Горње Кормињане | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовскопоморавски |
| Општина | Косовска Каменица |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 30′ 10″ С; 21° 36′ 50″ И / 42.5028° С; 21.6139° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 585 m |
.svg)  Горње Кормињане Горње Кормињане на карти Србије | |
Порекло становништва по родовима
уреди- Вучковићи (3 k., Св. Ђорђе Алимпије), староседеоци из Штицара.
- Свракићи (1 k.), Матићи (3 k.) и Зајчевићи (9 k.), сви славе Св. Ђорђа Алимпија; и сви су староседеоци из Штицара.
- Павлићеви (4 k., Св Ђорђе Алимпије) су непознате старине; прихватили их Влајковићи у Доњем Кормињану и оженили: око 1830. године су пресељени из Доњег Кормињана.
- Камишевићи (6 k., Св. Ђорђе Алимпије). Старином су из Горње Шипашнице, као и њихови сродници Камишевићи у Доњем Кормињану. Досељени су у Штицаре због зулума око 1780. године.
- Славковци (8 k., Св. Никола), досељени у Штицаре око 1820. године, из врањског краја.
- Тотићи (2 k., Св. Арханђео), досељени из Витине око 1830. године. С Тотинцима из Доњег Кормињана су заједничког порекла.
- Ћосићи (4 k., Св. Никола), пресељени из Ранилуга око 1830. године.
- Ђурђићи (1 k., Св. Ђорђе). Старином из Добросина; досељени око 1830. године због зулума.
- Баба-Јањићи (3 k., Св. Никола), пресељени из Ранилуга око 1850. године као слуге. Презиме им је по некој чувеној Баба Јани.
- Дезићи (1 k., Св. Мина), пресељени из Ранилуга као слуге кад и Баба-Јањићи.
- Мицковићи (2 k., Св. Никола), пресељени из Ранилуга као слуге од рода Танасковића кад и Баба-Јањићи. Старином су из прилепског краја.
- Миличићи (3 k., Св. Никола). Досељени из Кололеча око 1870. године.
- Стојилковци (1 k., Св. Петка), довео их господар за слуге из Доње Шипашнице око 1880. године.
Демографија
уредиНасеље има српску етничку већину. Број становника на пописима:
Национални састав
уредиРеференце
уреди- ^ Споменици културе у Србији
- ^ Подаци: „Насеља“ књ.28 (др. А. Урошевић: Горња Морава и Изморник
