Станишор

Станишор
Станишор;
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Косово и Метохија
Управни округ	Косовскопоморавски
Општина	Гњилане
Географске карактеристике
Координате	42° 29′ 36″ С; 21° 27′ 49″ И / 42.49333° С; 21.46361° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	522 m
	Станишор Станишор на карти Србије
Остали подаци
Регистарска ознака	ГЛ

Станишор (алб. Stanishorë или Stanishori) је насеље у општини Гњилане, Косово и Метохија, Република Србија.

Историја уреди

Село је основано или обновљено пре албанског досељавања у Горњу Мораву. Садашње село прво је било нешто ниже у равници, па су га најстарији оснивачи повукли пред клисуру, да би у равници направили њиве.

У попису из 1912. године наводи се да у селу има 14 српска домаћинства.^[1]

Порекло становништва по родовима уреди

Подаци из 1929. године^[2]^[3]:

Српски родови:

Паунковићи (4 к.) и Нешићи (6 к.) су постали од два брата, Паунка и Неше. Славе Св. Николу. Ово су најстарији родови у селу, а досељени су око средине XVII века. Старином су из Прилепа, одакле су исељени што нису могли да плаћају велики данак. Бавили се око Велеса и Скопља и најзад прешли у Горњу Мораву. Прво се настанили у Шилову, па пређу на чифлук неких Контурових у Станишору. Земљу су купили тек око 1880. године.
Столинци (3 к., Св. Никола). Старином су такође из Прилепа, досељени 20 година после Паункових и Нешиних са којима су били у кумству. Исељени из старине због убиства Турчина и прво им дошао један предак, па је после довео породицу. И овде се увек показивали „храбрим“. Један од њиховог рода је око 1870. године убио тројицу Албанаца.
Младеновићи (7 к., Св. Никола); досељени из Туђевца, где су имали задругу од 65 душа.
Марковићи (2 к., Св. Арханђео). Старином су из Врбице; живели су у Шилову и око 1885. год. у Равну Бању, одакле су се вратили 1912. године и настанили у Станишору.
Стајковић (1 к., Св. Арханђео), досељен из Шилова 1900. год.
Ограк (1 к., Св. Никола), досељен из Драганца, потичу од рода Љубића у Горњем Кусцу. Старином су из Прилепа.
Милошевић (1 к.), досељен из Драганца 1927. год.

Арбанашки мухаџирски род:

Мсаљица, досељени 1878. године из Јабланичког округа, фис Хот.

Становништво уреди

Етнички састав према попису из 2011.‍^[4]

Албанци	168	0%
Срби	152	0%
Укупно: 320

Демографија^[5]
Година	Становника
1948.	313
1953.	306
1961.	395
1971.	470
1981.	457
1991.	515

Види још уреди

Станишорка^[sq], река

Референце уреди

^ Ђорђе Микић — Друштвене и економске прилике косовских Срба у XIX и почетком XX века – Од чифчијства до банкарства, страна 206 (Посебна издања (књига DLXXXVIII) — Српска академија и уметности, Београд 1988)[1]^{[мртва веза]}
^ Атанасије Урошевић — Горња Морава и Изморник, страна 226 и 227 (Насеља и порекло становништва (књига 28) — Српски етнографски зборник (књига LI), Београд 1935)[2][3]
^ Порекло презимена, село Станишор (Гњилане) www.poreklo.rs
^ Етнички састав становништва Републике Косов 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)
^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

[1] Ђорђе Микић — Друштвене и економске прилике косовских Срба у XIX и почетком XX века – Од чифчијства до банкарства, страна 206 (Посебна издања (књига DLXXXVIII) — Српска академија и уметности, Београд 1988)[1]^{[мртва веза]}

[autogenerated1-2] Атанасије Урошевић — Горња Морава и Изморник, страна 226 и 227 (Насеља и порекло становништва (књига 28) — Српски етнографски зборник (књига LI), Београд 1935)[2][3]

[3] Порекло презимена, село Станишор (Гњилане) www.poreklo.rs

[4] Етнички састав становништва Републике Косов 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)

[Савезни_завод_за_статистику_СФРЈ-5] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]