Википедија

Шилово (Гњилане)

За друге употребе погледајте страницу Шилово.

Шилово (алб. Shillovë или Shillova) је село у општини Гњилане, Косово и Метохија, Србија. Стариначких родова у селу нема, али су неки досељенички родови старији од албанског досељавања у Горњу Мораву. Село је у равници, као прво село идући од Гњилана за Бујановац. Село је збијеног типа и дели се у четири махале: Мечину, Дилинску, Жегранску и Банчову, Ризићи и Паунови, Станојкови, Наћкови

Шилово
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовскопоморавски
ОпштинаГњилане
Географске карактеристике
Координате42° 28′ 37″ С; 21° 29′ 44″ И / 42.476846° С; 21.495671° И / 42.476846; 21.495671
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина533 m
Шилово на карти Србије
Шилово
Шилово
Шилово на карти Србије
Остали подаци
Регистарска ознакаGL

Атар насеља се налази на територији катастарске општине Шилово површине ? ha.

У попису из 1912. године наводи се да у селу има 34 српска домаћинства.[1]

У селу постоји црква Св. Марка, грађена у периоду од 1989. до 1997. године.

Демографија уреди

Етнички састав према попису из 2011.‍[2]
Албанци
  
 284 51,82%
Срби*
  
 259 47,35%
остали
  
 4 0,73%
Укупно: 547
* Срби су делимично бојкотовали попис па тачан број није познат
Демографија[3]
Година Становника
1948. 729
1953. 754
1961. 894
1971. 970
1981. 1.072
1991. 1.321

[4][5]

Порекло становништва по родовима уреди

Подаци из 1929. године[6][7]:

Српски родови:

  • Дилинци (4 куће, славе Св. Арханђела), најстарији род у селу; досељени из прилепског краја када у Горњој Морави још није било Албанаца.
  • Мечинци (3 куће, славе Св. Арханђела); старина и време досељавања исто као и код Дилинаца.
  • Банчовићи (7 куће, славе Св. Арханђела), Станојковић (1 кућа, славе Св. Арханђела) и Перинци (1 кућа, славе Св. Арханђела), сви досељеници непознатог порекла.
  • Ризићи (2 куће, славе Св. Димитрија), досељени из Оризара код Куманова кад Дилинци и Мечинци.
  • Пасјанци (2 куће, славе Св. Андреју). Старином из Пасјана, живели у Прилепници, одакле су око 1730. године исељени због доласка Албанаца.
  • Моравци (1 кућа, славе Св. Николу), досељени после Пасјанаца из Изморника.
  • Џаклићи (5 куће, славе Ваведење), досељени око 1800. године из Ораовице код Прешева.
  • Пауновићи (2 куће, Св. Никола), досељени са Џаклићима из истог места као рођаци по женској линији.
  • Савићи (1 кућа, славе Св. Петку), досељени из Новог Брда, у селу познати под именом Петланци.[8]
  • Стаменковићи (3 куће, славе Св. Николу), досељени из Страже код Гњилана
  • Барбарушковци (3 куће, славе Св. Арханђела), пресељени из Доње Будриге око 1830. године као слуге. Господари Џинићи су их силом довели за слуге.
  • Врањци (1 кућа, славе Св. Арханђела), исељени из Сурдулице због слабе земље и настанили се прво у Ранилугу, потом живели у Малишеву и Горњем Кусцу као слуге, па око 1860. године прешли у Шилово.
  • Жеграни (4 куће, славе Св. Арханђела); пресељени из Жегре око 1870. године.
  • Пасјанац (1 кућа, славе Св. Димитрија), протеран са Џинићевог имања из Пасјана и досељен као слуга. Потичу од рода Костића у Пасјану.
  • Паћарци (1 кућа, славе Св. Николу); пресељени као слуге 1905. године из Цернице. Потичу од рода Петровића у Церници код Гњилана.
  • Врбичани (4 куће, славе Св. Арханђела), Марковићи 1950. године презиме измењено у Петровић. Пореклом из Средске жупе, cело Врбичане код Призрена основано од стране краља Милутина за опслуживање манастира Св. Архангели и цркве Св. Никола. Марковићи се досељавају у Шилово око 1890, од којих један брат Илија се сели у село Станишор Данашњи Марковићи.
  • Презимена која се јављају у селу су: Гавриловић, Милосављевић, Стојковић, Станковић, Максимовић, Ризић, Трајковић, Тасић, Митровић, Миленковић, Стојановић, Антанасковић, Петровић, Симић, Дејковић, Ђокић, Цветановић, Станојковић, Марковић, Ђорђевић, Павић, Митић, Китановић, Закић, Филиповић, Васић, Јовановић, Панајотовић и друга.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Ђорђе Микић — Друштвене и економске прилике косовских Срба у XIX и почетком XX века – Од чифчијства до банкарства, страна 207 (Посебна издања (књига DLXXXVIII) — Српска академија и уметности, Београд 1988.)[1][мртва веза]
  2. ^ Етнички састав становништва Републике Косов 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)
  3. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  4. ^ Попис становништва Архивирано на сајту Wayback Machine (4. децембар 2013) (по српским подацима) pop-stat.mashke.org (језик: српски) (језик: албански)
  5. ^ Попис становништва (по косовским подацима) pop-stat.mashke.org (језик: албански) (језик: српски)
  6. ^ Атанасије Урошевић — Горња Морава и Изморник, страна 221 и 222 (Насеља и порекло становништва (књига 28) — Српски етнографски зборник (књига LI), Београд 1935.)[2][3]
  7. ^ Порекло презимена, село Шилово (Гњилане) www.poreklo.rs
  8. ^ Порекло презимена Савић #коментар-109223 poreklo.rs

Спољашње везе уреди

 

Овај чланак везан за насеља у Србији је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шилово_(Гњилане)&oldid=27052567”