За друге употребе, погледајте Равница (вишезначна одредница).

Равница је облик рељефа, тј. мањи тип низије, која није морфолошки индивидуална и ограничена планинским странама. Према структури и настанку могу бити: „струкурне” (настале у хоризонталним или благо нагнутим слојевима и представљају плоче или табле — Патагонија), затим „ерозивне” (настале ерозивним радом у процесу апланације) и „акумулативне” (настале акумулацијом и таложењем материјала на ушћу река, око корита, на обалама мора, језера, океана и сл).[1]

Пампаси, познате равнице у Јужној Америци.
Брдске равнице као што се види у Хортонским равницама у Шри Ланки.

У долини, равница је затворена са две стране, али у другим случајевима равница може бити оцртана потпуним или делимичним прстеном брда, планинама или литицама. Тамо где геолошка област садржи више од једне равнице, оне могу бити повезане пролазом (понекад званим јаз). Обалске равнице се углавном уздижу од нивоа мора све док не наиђу на узвишења као што су планине или висоравни.[2]

Равнице су један од главних облика рељефа на Земљи. Оне су присутне на свим континентима и покривају више од једне трећине светске копнене површине.[3] Равнице се могу формирати од текуће лаве; од таложења седимента водом, ледом или ветром; или формиране ерозијом од стране агенаса са брда и планина. Биоми на равницама укључују пашњаке (умерене или суптропске), степе (полусушне), саване (тропске) или тундре (поларне). У неколико случајева, пустиње и прашуме се такође могу сматрати равницама.[4]

Равнице у многим областима су важне за пољопривреду, јер тамо где је земљиште наталожено као седимент може бити дубоко и плодно, а заравњеност олакшава механизацију производње усева; или зато што подржавају пашњаке који обезбеђују добру испашу за стоку.[5]

Типови равницаУреди

 
Мала, урезана алувијална равница из државног парка Ред Рок кањон (Калифорнија).
 
Поплавна равница на острву Вајт.

Депозиционе равницеУреди

Типови таложних равница укључују:

  • Абисалне равнице, равне или веома благо нагнуте области дубоког океанског басена.[6][7]
  • Планиција, латинска реч за равницу, користи се у именовању равница на ванземаљским објектима (планетама и месецима), као што су Хелас планиција на Марсу или Седна планиција на Венери.
  • Алувијалне равни, које формирају реке и које могу бити један од ових преклапајућих типова:
    • Алувијалне равнице, формиране током дужег временског периода тако што је река таложила седимент на њихове поплавне равнице или корита, који постаје алувијално земљиште. Разлика између поплавне равнице и алувијалне равнице је: поплавна равница представља подручја која су поплављена прилично редовно у садашњости или недавно, док алувијална равница укључује подручја на којима је поплавна равница сада и некада била, или подручја која су само поплављена неколико пута у веку.[8]
    • Поплавна равница, у близини језера, реке, потока или мочваре која доживљава повремене или периодичне поплаве.
    • Скролна равница, равница кроз коју вијуга река са веома малим нагибом.
  • Глацијалне равнице, настале кретањем глечера под силом гравитације:
    • Испирна равница (такође позната као сандур), глацијална равница испирања формирана од седимената таложених отопљеном водом на крају глечера. Сандар се састоји углавном од раслојеног (слојевитог и сортираног) шљунка и песка.[9][10]
    • Тилна равница, глечерска равница формирана када се плоча леда одвоји од главног тела глечера и топи се у месту одлажући седименте које носи. Такве равнице се састоје од несортираног материјала (тила) свих величина.
  • Језерске равнице, равнице које су се првобитно формирале у језерском окружењу, односно као корито језера.[11][12]
  • Равнице лаве, формиране слојевима лаве која тече.[13]

Ерозијске равницеУреди

Ерозијске равнице су заравњене разним агенсима денудације као што су текућа вода, реке, ветар и глечер који троше неравну површину и заглађују је. Равнице настале дејством ових агенаса денудације називају се пенеплејни (скоро равнице), док се равнице настале дејством ветра називају педиплајни.[14]

Структурне равницеУреди

Структурне равнице су релативно непоремећене хоризонталне површине Земље. То су структурно депресивна подручја света која чине неке од најпространијих природних низија на површини Земље.[15]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Rood, Stewart B.; Pan, Jason; Gill, Karen M.; Franks, Carmen G.; Samuelson, Glenda M.; Shepherd, Anita (2008-02-01). „Declining summer flows of Rocky Mountain rivers: Changing seasonal hydrology and probable impacts on floodplain forests”. Journal of Hydrology. 349 (3–4): 397—410. Bibcode:2008JHyd..349..397R. doi:10.1016/j.jhydrol.2007.11.012. 
  2. ^ Whittow, John (1984). Dictionary of Physical Geography. London: Penguin. стр. 467. ISBN 978-0-14-051094-2. 
  3. ^ Geoff C. Brown; C. J. Hawkesworth; R. C. L. Wilson (1992). Understanding the Earth (2nd изд.). Cambridge University Press. стр. 93. ISBN 978-0-521-42740-1. Архивирано из оригинала на датум 2016-06-03. 
  4. ^ Gornitz, Vivien, ур. (2009). Encyclopedia of Paleoclimatology And Ancient Environments. Dordrecht: Springer. стр. 665. ISBN 9781402045516. 
  5. ^ Powell, W. Gabe. 2009. Identifying Land Use/Land Cover (LULC) Using National Agriculture Imagery Program (NAIP) Data as a Hydrologic Model Input for Local Flood Plain Management. Applied Research Project, Texas State University.
  6. ^ Goudie, A. S., ур. (2004). „Denudation chronology”. Encyclopedia of Geomorphology. стр. 244—248. 
  7. ^ Vinogradova, N.G. (1997). „Zoogeography of the Abyssal and Hadal Zones”. The Biogeography of the Oceans. Advances in Marine Biology. 32. стр. 325—387. ISBN 9780120261321. doi:10.1016/S0065-2881(08)60019-X. 
  8. ^ „Glossary of Landform and Geologic Terms” (PDF). National Soil Survey Handbook—Part 629. National Cooperative Soil Survey. април 2013. Архивирано из оригинала на датум 22. 10. 2016. Приступљено 17. 8. 2016. 
  9. ^ Magilligan F.J., Gomez B., Mertes L.A.K., Smith, L.C. Smith N.D., Finnegan D., Garvin J.B., Geomorphic effectiveness, sandur development, and the pattern of landscape response during jökulhlaups: Skeiðarársandur, southeastern Iceland, Geomorphology 44 (2002) 95–113
  10. ^ Smith L.C., Sheng Y., Magilligan F.J., Smith N.D., Gomez B., Mertes L., Krabill W.B., Garven J.B., Geomorphic impact and rapid subsequent recovery from the 1996 Skeiðarársandur jökulhlaup, Iceland, measured with multi-year airborne lidar. Geomorphology vol. 75 Is. 1–2 (2006) 65–75
  11. ^ United States. Department of Conservation. Division of Geology. Glacial Sluceways and Lacustrine Plains of Southern Indiana. By William D. Thornburry. Bloomington: n.p., 1950. Web.
  12. ^ „Archived copy” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала на датум 2016-03-03. Приступљено 2015-12-16. >.
  13. ^ „Lava Plateaus”. Архивирано из оригинала на датум 2013-11-14. Приступљено 2014-01-26. 
  14. ^ Migoń, Piotr (2004). „Planation surface”. Ур.: Goudie, A.S. Encyclopedia of Geomorphology. стр. 788—792. 
  15. ^ „Pediplain”. Encyclopedia Britannica. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди