Лава

Лава представља отопљену стенску масу истиснуту на површину Земље вулканском ерупцијом
За другу употребу, погледајте страницу Лава (Цеље).

Лава представља отопљену стенску масу истиснуту на површину Земље вулканском ерупцијом. Хлађењем и очвршћавањем лаве формирају се ефузивне (изливне) магматске стене - вулканити. При избијању лаве на површину обично им се температура креће у распону од 700°C до 1200°C, а вискозитет им је око 100.000 пута већи од вискозитета воде.

10 метара висока фонтана лаве

Састав лавеУреди

 
Лава Килауее

Зависи од многобројних фактора:

  • хемијски састав
  • температура
  • вискозност
  • тип ерупције

Састав варира између крајње базе (45%-50% силицијума) и крајње „киселине“ (70%-75% силицијума). Стене које представљају резултат претварања у чврсто стање (стене) одржавају тај састав. Садрже често велике кристале који сведоче да су претходно боравиле у магматској комори и који су уроњени у фину масу која се састоји од микроскопских минерала. Најбазичније стене, базалти, црне су боје и садрже минерале са малим процентом силицијума, какав је оливин. Стене које се налазе у међу простору, као што је андезит, сивље су и садрже доста ортокласа. Најкиселије стене, као што је риолит, имају светлу боју и садрже много кварца. У зависности од вискозитета лаве и значаја експлозивних феномена, код континенталних вулкана разликује се неколико типова вулканских ерупција, које могу постојати у истом вулкану у зависности од његових активних фаза. Хавајски тип производи, пре свега, веома флуидне изливе лаве. Вулканолошки тип је посебан по томе што поседује снажна избацивања измрвљене вискозне лаве гаса и пепела. Стромболски тип ствара алтернативно изливе лаве и пирокластичне токове. Пелејски тип карактеришу веома вискозне лаве, са веома тешким изливом, и избацивање ужарене лаве.

Напомена: Део текста преузет са презентације http://www.znanje.org уз одобрење

Види јошУреди

ЛитератураУреди


Спољашње везеУреди