Магма
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења) |
Магма је стопљени или парцијално стопљени стенски материјал силикатног састава, која се није излила на површ Земље већ се током кретања утискује у Земљину кору (највиши део мантла и литосферу). Очвршћавањем магме формирају се интрузивне магматске стене (магматити).
Магма може садржати суспендоване мехурове гасова и кристале.
Магма је комплексни високотемпературни флуидни материјал. Температуре већине магми крећу се у распону од 650° C до 1300° C, али врло ретки карбонатитни растопи могу бити темепратуре испод 600° C, док коматитни растопи могу имати температуре веће од 1600° C.
Средине у којима настаје магма и састав настале магме су повезани. Ове средини могу бити зоне субдукције, зоне континенталног рифтовања, средњоокеански гребени и вруће тачке. Састав магме може еволиурати фракционом кристализацијом, контаминацијом и мешањем магми.
Види јошУреди
ЛитератураУреди
- Ђорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. 1991. Основи петрологије. Београд: Наука
Спољашње везеУреди
| Магма на Викимедијиној остави. |
 | Овај чланак у вези са геологијом је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |