Базанит
Базанит је магматска, вулканска (ефузивна) стена са афанатичном до порфирском структуром.
Минерални састав уреди
Минерални састав базанита карактерише велика количина фелдспатоида (нефелина или леуцита), плагиокласа и аугита, као и оливин. У мањој мери су присутни гвожђевито-титански оксиди као што су илменит и магнетит - улвоспинел. Некада могу бити присутни и алкални фелдспати, што је предвиђено позицијом базанита на QAPF дијаграму. Клинопироксен (аугит) и оливин се обично јављају и као фенокристали и у оквиру матрикса стене. Аугит садржи значајно веће количине титанијума, алуминијума и натријума, него што је то случај код типичних толеитских базалта. Кварц је одсутан, као и ортопироксени и пижонит.
Геохемија уреди
Хемијски гледано, базанити садрже мале количине силицијум-диоксида (42 до 45% SiO2) и велике количине алкалија (3 до 5,5% Na2O и K2O) у поређењу са базалтима, који обично садрже више силицијум-диоксида. Нефелинит је чак богатији натријумовим и калијумовим оксидима, у поређењу са силицијум-диоксидом.
Геодинамичка подручја настанка уреди
Базанити настају и на континентима и на океанским острвима. На пример, заједно са базалтима, могу бити продукт вулканизма везаног за вруће тачке на Хавајским и Коморским острвима.[1] У источној Србији, базанити су настали у току завршног процеса плитке субдукције Вардарског океана (Тетиса) под европски континент.[2]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Geochemistry and petrology of a miocene trachyte-basanite Архивирано на сајту Wayback Machine (13. мај 2007), Приступљено 14. 4. 2013.
- ^ Cvetković, V.; Lazarov, M.; Downes, H.; Prelević, D. (2007). „Modification of the subcontinental mantle beneath East Serbia: Evidence from orthopyroxene-rich xenoliths”. Lithos. Elsevier. 94: 90—110. doi:10.1016/j.lithos.2005.12.016. Приступљено 13. 4. 2013.
