Шилово (Гњилане)
насеље у Гњилану, Косовскомитровачки округ, Србија
Шилово (алб. Shillovë или Shillova) је село у општини Гњилане, Косово и Метохија, Србија. Стариначких родова у селу нема, али су неки досељенички родови старији од албанског досељавања у Горњу Мораву. Село је у равници, као прво село идући од Гњилана за Бујановац. Село је збијеног типа и дели се у четири махале: Мечину, Дилинску, Жегранску и Банчову, Ризићи и Паунови, Станојкови, Наћкови
Шилово | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
Управни округ | Косовскопоморавски |
Општина | Гњилане |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 28′ 37″ С; 21° 29′ 44″ И / 42.476846° С; 21.495671° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 533 m |
Остали подаци | |
Регистарска ознака | GL |
Атар насеља се налази на територији катастарске општине Шилово површине ? ha.
У попису из 1912. године наводи се да у селу има 34 српска домаћинства.[1]
У селу постоји црква Св. Марка, грађена у периоду од 1989. до 1997. године.
Демографија
уреди- * Срби су делимично бојкотовали попис па тачан број није познат
Демографија[3] | ||
---|---|---|
Година | Становника | |
1948. | 729 | |
1953. | 754 | |
1961. | 894 | |
1971. | 970 | |
1981. | 1.072 | |
1991. | 1.321 |
Порекло становништва по родовима
уредиСрпски родови:
- Дилинци (4 куће, славе Св. Арханђела), најстарији род у селу; досељени из прилепског краја када у Горњој Морави још није било Албанаца.
- Мечинци (3 куће, славе Св. Арханђела); старина и време досељавања исто као и код Дилинаца.
- Банчовићи (7 куће, славе Св. Арханђела), Станојковић (1 кућа, славе Св. Арханђела) и Перинци (1 кућа, славе Св. Арханђела), сви досељеници непознатог порекла.
- Ризићи (2 куће, славе Св. Димитрија), досељени из Оризара код Куманова кад Дилинци и Мечинци.
- Пасјанци (2 куће, славе Св. Андреју). Старином из Пасјана, живели у Прилепници, одакле су око 1730. године исељени због доласка Албанаца.
- Моравци (1 кућа, славе Св. Николу), досељени после Пасјанаца из Изморника.
- Џаклићи (5 куће, славе Ваведење), досељени око 1800. године из Ораовице код Прешева.
- Пауновићи (2 куће, Св. Никола), досељени са Џаклићима из истог места као рођаци по женској линији.
- Савићи (1 кућа, славе Св. Петку), досељени из Новог Брда, у селу познати под именом Петланци.[8]
- Стаменковићи (3 куће, славе Св. Николу), досељени из Страже код Гњилана
- Барбарушковци (3 куће, славе Св. Арханђела), пресељени из Доње Будриге око 1830. године као слуге. Господари Џинићи су их силом довели за слуге.
- Врањци (1 кућа, славе Св. Арханђела), исељени из Сурдулице због слабе земље и настанили се прво у Ранилугу, потом живели у Малишеву и Горњем Кусцу као слуге, па око 1860. године прешли у Шилово.
- Жеграни (4 куће, славе Св. Арханђела); пресељени из Жегре око 1870. године.
- Пасјанац (1 кућа, славе Св. Димитрија), протеран са Џинићевог имања из Пасјана и досељен као слуга. Потичу од рода Костића у Пасјану.
- Паћарци (1 кућа, славе Св. Николу); пресељени као слуге 1905. године из Цернице. Потичу од рода Петровића у Церници код Гњилана.
- Врбичани (4 куће, славе Св. Арханђела), Марковићи 1950. године презиме измењено у Петровић. Пореклом из Средске жупе, село Врбичане код Призрена основано од стране краља Милутина за опслуживање манастира Св. Архангели и цркве Св. Никола. Марковићи се досељавају у Шилово око 1890, од којих један брат Илија се сели у село Станишор Данашњи Марковићи.
- Презимена која се јављају у селу су: Гавриловић, Милосављевић, Стојковић, Станковић, Максимовић, Ризић, Трајковић, Тасић, Митровић, Миленковић, Стојановић, Антанасковић, Петровић, Симић, Дејковић, Ђокић, Цветановић, Станојковић, Марковић, Ђорђевић, Павић, Митић, Китановић, Закић, Филиповић, Васић, Јовановић, Панајотовић и друга.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Ђорђе Микић — Друштвене и економске прилике косовских Срба у XIX и почетком XX века – Од чифчијства до банкарства, страна 207 (Посебна издања (књига DLXXXVIII) — Српска академија и уметности, Београд 1988.)[1][мртва веза]
- ^ Етнички састав становништва Републике Косов 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
- ^ Попис становништва Архивирано на сајту Wayback Machine (4. децембар 2013) (по српским подацима) pop-stat.mashke.org (језик: српски) (језик: албански)
- ^ Попис становништва (по косовским подацима) pop-stat.mashke.org (језик: албански) (језик: српски)
- ^ Атанасије Урошевић — Горња Морава и Изморник, страна 221 и 222 (Насеља и порекло становништва (књига 28) — Српски етнографски зборник (књига LI), Београд 1935.)[2][3]
- ^ Порекло презимена, село Шилово (Гњилане) www.poreklo.rs
- ^ Порекло презимена Савић #коментар-109223 poreklo.rs
Спољашње везе
уреди- СРБИ НА ОКУП! - Гњилане: Срби из околних села продају дедовину Албанцима (11.02.2014) srbinaokup.info (језик: српски)
- Шилово — видео из ваздуха (2017) facebook.com