Село
Село (понекад сеоско или рурално насеље) је једна од три врсте људских насеља.[4][5] Основни је облик територијалне, социјалне и економске организације становништва које се бави пољопривредом. Села су обично стална насеобина, са фиксним обитавалиштима; међутим, пролазна села могу постојати. Насеобине у селу су прилично близу једна другој, а не раштркане по пределу, као раштркано насеље.
У прошлости су села била уобичајени облик заједнице за друштва која се баве самоодрживом пољопривредом, као и за нека непољопривредна друштва. У Великој Британији заселак је стекао право да се зове село када сагради цркву.[6] У многим културама, вароша и градова је било мало, са само малим делом становништва који је живео у њима. Индустријска револуција привукла је већи број људи да раде у млиновима и фабрикама; концентрација људи довела је до тога да многа села прерасту у варошице и градове. То је омогућило и специјализацију рада и заната и развој многих заната. Тренд урбанизације се наставља, али не увек везано за индустријализацију. Историјски гледано, куће су биле распоређене заједно ради друштвености и одбране, и земљиште око стамбених објеката је обрађивано. Традиционална рибарска села[7][8] су била заснована на занатском риболову[9][10] и налазила се у близини рибарских подручја.
Дефиниција села
уредиПостоји неколико различитих дефиниција сеоског насеља:
- Поред града и мјешовитог насеља, као полифункцијских насеља, село се може дефинисати као монофункцијско насеље, тј. насеље у коме је превасходно заступљено само једно занимање, и то првенствено пољопривреда. Нека села могу имати поред пољопривреде као главног занимања и неколико секундарних, као што су здравство или школство.
- Село је назив за свако насеље са мањим бројем становника.
Становници села се називају сељацима, при чему се под тим термином често подразумева и особа која се бави пољопривредном производњом.
- Традиционално, село је заједница земљорадничких, сточарских и мјешовитих домаћинстава, на одређеној територији, при чему су та домаћинства повезана радним, социјалним и економских везама. (Ј. Цвијић)
- Савремена дефиниција прецизира да је село насеље где се највећи део становништва бави пољопривредом, густина насељености није већа од 10—20 становника по хектару, слабо је комунално опремљено, у дворишту се налази барем један привредни објекат и спољне функције су слабо развијене. (Б. Којић)
Сеоска територија
уредиСеоска територија обухвата одређену површину која је искоришћена за потребе пољопривредне производње, као и за биологија|биолошку и економску егзистенцију човека. У погледу насеобинско-производног садржаја може се издвојити:
- хомогена територија (прави сеоски тип, са изразитим сељаштвом, удаљене од градова)
- нехомогена територија (осим аграрних има и урбано-индустријских својстава)
Основна подела сеоских територија је на:
- примарно рурално подручје (више суседних насеља и њихових атара)
- другостепено рурално подручје (рурална територија која обухвата више повезаних сеоских подручја)
У административном погледу сеоска територија се дели на:
- сеоски атар (територија која припада неком селу - насеље са околним земљиштем, дели се на потесе. Службено се назива катастарска општина)
- катастарски срез (највећа организациона јединица сеоске територије која обухвата више катастарских општина сличних делатности)
Типологија сеоских насеља
уредиСеоска насеља се класификују према бројним мерилима од којих треба издвојити следеће:
- генетска типологија
- демографска типологија
- најмања села („патуљаста“ — до 100 становника и „мала“ — 101—500 становника)
- средња села (501-1000 становника и 1.001—2.000 становника)
- велика села („већа“ — 2.001—3.000 становника и „највећа“ — преко 3.000 становника)
Физиономска типологија села
уредиПрема физиономској структури рурална насеља се могу поделити на више начина, али нашој литературу је најкарактеристичнија следећа подела:
- збијена села (густо концентрисани стамбени објекти)
- разбијена села (раштркани стамбени објекти)
- прелазна (мешовита)
Према облику можемо издвојити три типа сеоских насеља:
- округласта
- издужена (уз пут или реку)
- зракаста
Села у Србији
уредиУ Централној Србији има укупно 4.243 насеља од чега је 3.300 рурално (78,5%). Сва она су издвојена у неколико категорија: усамљена, ратарска, сточарска, приградска, специјализована, рударска, индустријско-аграрна, бањска, лечилишна, седишта општина или сеоских заједница и др.
Цвијићева физиономска типологија
уредиПроучавањем насеља како сеоских тако и градских на нашим просторима, нарочито на Балканском полуострву бавио се наш географ Јован Цвијић. Он их је поделио на три групе — збијена, разбијена и мешовита, где је издвојио неколико типова и класа.
Села разбијеног типа
уредиСела разбијеног типа имају раштркану стамбену структуру. Цвијић је издвојио три типа и две врсте ових села.
- старовлашки тип (карактеристична за Стари Влах, Босну и Херцеговину све до Алпа. Оваква насеља имају ширину до 5—6 km, деле се на засеоке који су међусобно удаљени и по километар или два)
- шумадијска врста (до 19. века је била у саставу старовлашког типа, када су се нагло развила. Овде су се засеоци развили у посебна насеља, нарочито су напредовали друмски засеоци који се деле на неколико подврста)
- мачванска и јасеничка врста (као и шумадијска до 19. века је била у саставу старовлашког типа. Карактеристична је за Мачву, Тамнаву и Колубару. Мачванска села су крстастог, а јасеничка звездастог облика)
- карсни тип (карактеристичан је за динарски предео. То су села настала у и на контакту вртача, увала, крашких поља и др.)
- ибарски тип (карактеристичан је за Ибар, Рашку и родопски предео. чине их „џемати“ смештени на брдима и међусобно одвојени долинама)
Села збијеног типа
уредиСела збијеног типа имају густу стамбену структуру. Цвијић је издвојио четири типа оваквих насеља:
- тимочки тип (пружа се од Дунава до Велеса. Насеље је округло и збијено, све улице воде ка центру, где је најчешће црква, дућан или чесма. Деле се на „махале“)
- читлучки тип (настао за време Турака и одржао се до 19. века. Насеља су квадратна, озидана са чифчијским и беговским кућама. У дворишту се налазе „харемлуци“ и „селамлуци“)
- медитерански тип (карактеристичан за обале Јадрана, Јонског и Егејског мора) дели се на три подтипа:
- грчко-медитерански (карактеристичан за Тракију, Тесалију и Егејску Македонију, куће су камен и збијене, покривене црепом, а улице калдрмисане)
- далматинско-медитерански (карактеристичан за Далмацију, куће су од клесаног кречњачког камена, на узвишењима су најчешће црква и гробље)
- каштелански (карактеристичан за појас између Каштеланског залива до Козјака, таква насеља су компактно „срасла“ за обалу мора)
- турско-источњачки тип (карактеристичне за све делове Балкана где су владали Турци. Улице су калдрмисане и кривудаве са ћорсокацима, куће увучене у дворишта, озидане и без прозора ка улицама)
Села мешовитог типа
уредиСела мешовитог типа се налазе на прелазу између збијеног и разбијеног типа. Цвијић издваја само један тип оваквих насеља:
- читлучки тип (постојао је до 19. века, а затим се трансформисао у неке од горепоменутих типова. Куће су биле озидане, а улице калдрмисане)
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ www.sirang.com, Sirang Rasaneh. „Top-Rated Villages of Iran 2023 - ITTO”. itto.org | Iran Tourism & Touring. Приступљено 2023-01-31.
- ^ Tours, Iransafar (2021-11-08). „10 Most Fascinating Villages of Iran”. Iran Safar Travel (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-31.
- ^ „Old Village of Hollókő and its Surroundings”. UNESCO World Heritage Convention. United Nations Educational Scientific and Cultural Organization. Приступљено 22. 4. 2023.
- ^ „What is a Hamlet?”. Cultural World (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-15.
- ^ „Difference Between Hamlet and Village”. Compare the Difference Between Similar Terms (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-15.
- ^ Dr Greg Stevenson, "What is a Village?" Архивирано 23 август 2006 на сајту Wayback Machine, Exploring British Villages, BBC, 2006, accessed 20 October 2009
- ^ CIA World Factbook Updated 9 April 2009.
- ^ „Tai O Fishing Village”. Архивирано из оригинала 18. 5. 2011. г. Приступљено 20. 4. 2009.
- ^ Garcia, S.M. (2009). „Glossary”. Ур.: Cochrane, K.; Garcia, S.M. A fishery managers handbook. FAO and Wiley-Blackwell. стр. 473—505.
- ^ „14.b.1 Access rights for small-scale fisheries | Sustainable Development Goals”. Fao.org. Приступљено 29. 1. 2022.
- ^ „Glossary 7 of 9”. theottomans.org. 2009. Приступљено 12. 11. 2009.
- ^ Lamp & Jackson (1950). Economic history of the Balkans. стр. 376.
Литература
уреди- Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд
- Стаменковић, Србољуб и Бачевић Милан (1992): Географија насеља, географски факултет, Београд
- Цвијић, Јован (1987): Балканско полуострво, САНУ, Београд
- Room, Adrian (1996). An Alphabetical Guide to the Language of Name Studies. Lanham and London: The Scarecrow Press. ISBN 9780810831698.
- „What is a Hamlet?”. Cultural World (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-15.
- „Difference Between Hamlet and Village”. Compare the Difference Between Similar Terms (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-15.
- McLuhan, Eric (1996). „The source of the term 'global village'”. McLuhan Studies (issue 2). Архивирано из оригинала 20. 06. 2010. г. Приступљено 2008-12-30.
- Poll, Ryan (2012). „Afterword”. Afterward: The Global Village. Rutgers University Press. стр. 160. ISBN 9780813552903. JSTOR j.ctt5hjdkj.13.
- „NIMCJ Global Village Article”. nimcj.org. Приступљено 2019-08-07.
- Wyatt, David (децембар 1971). „Hot and Cool in Anthropology: McLuhan and the Structuralists”. The Journal of Popular Culture (на језику: енглески). 5 (3): 551—561. ISSN 0022-3840. doi:10.1111/j.0022-3840.1971.0503_551.x.
- Sapir, Edward (1923). „Communications”. Ур.: Johnson, Alvin. Encyclopaedia Of The Social Sciences. 4. стр. 78—80.
- Hendricks, Beth. „Marshall McLuhan & the Global Village Concept”. study.com. study.com. Приступљено 23. 11. 2018.
- „Definition of 'global village'”. Collins dictionary. Collins dictionary. Приступљено 23. 11. 2018.
- Yew, Lee. „The World Is Truly A Global Village”. Forbes. Приступљено 23. 11. 2018.
- Mcluhan, Eric (1995). Essential McLuhan. Concord, Ont. : Anansi: HarperCollins. стр. 7–186. ISBN 978-0-465-01995-3.
- Shachaf, Pnina (2008). „Cultural diversity and information and communication technology impacts on global virtual teams”. Information & Management. 45 (2): 131—142. CiteSeerX 10.1.1.142.4839 . doi:10.1016/j.im.2007.12.003.
- Wellman, Barry (2018-10-08), „The Network Community: An Introduction”, Networks in the Global Village, Routledge, стр. 1—47, ISBN 978-0-429-49871-8, doi:10.4324/9780429498718-1, Приступљено 2022-11-17
- McLuhan, Marshall (1967). Hot & Cool. New York: The New American Library Inc. стр. 272. ISBN 978-1131918631.
- Valcanis, Tom (2011). „An iPhone in Every Hand: Media Ecology, Communication Structures, and the Global Village”. ETC: A Review of General Semantics. 68: 33—45.<
- Kraidy, Marwan M (2002-01-01). „Globalization of Culture Through the Media”. Encyclopedia of Communication and Information: 359—363.
- McLuhan, Marshall (1969). Stearn, Gerald Emanual, ур. McLuhan, hot & cool. New American Library. стр. 272. OCLC 639872152.
- McLuhan, Marshall; Nevitt, Barrington (април 1973). „Take Today: The Executive as Dropout”. The Library Quarterly. 43 (2): 170—172. ISSN 0024-2519. doi:10.1086/620137.
Спољашње везе
уреди- Types of villages (anthropogenic biomes)
- „Village Communities”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). 1911.