Отворите главни мени

Координате: 43°43′39″N 20°44′58″E / 43.72750° СГШ; 20.74944° ИГД / 43.72750; 20.74944

Ибар
View from the Ibar bridge in Kraljevo.jpg
Поглед са ибарског моста у Краљеву
Опште информације
Дужина276 km
Басен7.925[1] km2
Пр. проток110 ​m3s
СливЦрноморски
Пловностне
Водоток
Изворпланина Хајла, 10 km од Рожаја
УшћеЗападна Морава код Краљева
Географске карактеристике
Држава/е Србија
 Црна Гора
НасељаРожаје, Рибариће, Зубин Поток, Косовска Митровица, Звечан, Сочаница, Лепосавић, Лешак, Рашка, Краљево
ПритокеРашка, Студеница, Јошаница, Ситница

Ибар је река у источном делу Црне Горе и југозападном делу Србије, укупне дужине 272 km. Ибар је десна притока Западне Мораве. Извире на северној страни планине Хајла, а у Западну Мораву се улива код Краљева. Површина слива износи 13.059 km². Припада Црноморском сливу. Просечан проток на ушћу износи 110 m³/s што показује да река није пловна. Важније притоке Ибра су: Рашка и Студеница са леве, а Гокчаница, Ситница, Јошаница и Рибница са десне стране. Већа насеља кроз која Ибар протиче су: Рожаје, Рибариће, Зубин Поток, Косовска Митровица, Звечан, Лепосавић, Лешак, Рашка, Баљевац, Ушће, Богутовац, Матарушка Бања и Краљево.

На реци Ибар налази се 10 хидроелектрана. Преграђивањем реке настало је језеро Газиводе. Ибар је познат по многим брзацима и буковима. Ибарску долину одликују и друга природна богатства, као што су рудници каменог угља (рудници Ушће и Јарандо), магнезита (рудник Бела Стена), копаонички рудници олова, цинка и сребра.

ЕтимологијаУреди

Постоји више тумачења о томе како је река добила име. Професор Нико Зупанчић сматра да је река добила име од баскијске речи за реку (баск. i-ba/r/i), слично као и река Ебро у Шпанији.[2] Са друге стране, реч „Ибар” подсећа на антички грчки назив за реку Марицу (HßcoqHiberus, Iberus),[3] док Ејуп Мушовић тврди да име потиче од албанске речи shkumbon, што значи „бео”.[3][4]

Горњи токУреди

Извире јаким врелом испод планине Хајла у источној Црној Гори, 10 km узводно од Рожаја. Тече источно кроз Ибарац, Рожаје, Радетину и Баћ. Код села Витковићи улази у Србију.

Средњи токУреди

У правцу југа пролази кроз Газиводе, Зубин Поток, Угљаре, Зупче и Шипоље до Косовске Митровице. На 24 km узводно од Косовске Митровице на Ибру је изграђена брана висине 110 m, која је направила вештачко језеро Газиводе. У Косовској Митровици се у Ибар улива река Ситница, и одатле се Ибар окреће на север. Одатле Ибар иде углавном уским клисурама са изузетком нешто ширих котлина у околини Звечана, Лепосавића, Рашке и Баљевца. Посебан доживљај представља сплаварење Ибром од Лепосавића из села Горње Јариње до Рашке под називом Спуст Без Граница који окупља младе и љубитеље Ибра и Ибарске долине. Средњи ток Ибра може се посматрати као подкопаоничко подручје јер Ибар управо пролази у подножју туристичког центра Копаоник, који је од Ибра удаљен 20 минута вожње. Ту је Ибар ископао природни пут између Косовске низије и остатка Србије. Ибарском долином пролази железничка пруга као и магистрала, која је по овој реци и добила име.

Доњи токУреди

Ка северу пролази поред Рашке, Брвеника, Беле Стене, Баљевца, Ушћа, Богутовца, Матарушке Бање, Жиче и Краљева, и ту се улива у Западну Мораву.

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

  • Караџић, В. (1970). Савремена илустрована енциклопедија географије, Београд.
  • Грчић, М. (2007). Географија за 3. разред гимназије, I издање, Beograd.
  • Лексикографског завода (1979). Општа енциклопедија хрватског, Загреб.
  • Monde Neuf (2007), Атлас света, 1. издање, Београд.
  • Мацура, Л. и С. (2005). Britannica concise encyclopedia, Београд
  • Издавачка кућа „Просвета” (1986). Мала енциклопедија Просвета, IV издање, Београд
  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. 
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3. 

Спољашње везеУреди