Зубин Поток
Зубин Поток је насељено место и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у северозападном делу Косова и Метохије и припада Косовскомитровачком управном округу. Према процени из 2011. године било је 1.724 становника.[1][а]
Зубин Поток | |
|---|---|
 Црква Свете Тројице у Зубином Потоку | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовскомитровачки |
| Општина | Зубин Поток |
| Становништво | |
| — 2011. |  1.724 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 54′ 52″ С; 20° 41′ 23″ И / 42.9144° С; 20.6897° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 567 m |
.svg)  Зубин Поток Зубин Поток на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 38228 |
| Позивни број | +381 (0)28 |
| Регистарска ознака | KM |
Положај
уредиАтар насеља се налази на територији катастарске општине Зубин Поток површине 2.063 ha. Представља средиште Ибарског Колашина и налази се на излазу Зубодолског потока у Радичпоњску котлину, около се налазе узвишења Јеша (693 m), Градина (730 m) и Гутин Брег. Изнад насеља се налази узвишење у облику косе на којем је Градина која је вероватно била средњовековни жупни град.
Историја
уреди
После ослобађања од турске власти место је у саставу Звечанског округа, у срезу митровичком, у општини радич-пољској и 1912. године има 108 становника. У периоду 1952-1955. године насеље је било седиште мале општине Зубин Поток у саставу Звечанског среза за анасељена места: Вељи Брег, Газиводе, Доброшевина, Доњи Јасеновик, Загуље, Зубин Поток, Јабука, Коббиња Глава, Мала Калудра, Падине, Превлак, Придворица, Угљаре, Црепуља, Читлук и Штуоце. Укидањем ове мале општине, и спајањем са суседним општинама створена је велика општина Зубин Поток. Зубин поток је 1965. потпао под општину Косовска Митровица.[2]
Иако нема статус градског насеља, Зубин Поток све више поприма урбане карактеристике, са великим бројем административних служби. Становници Зубиног Потока се називају Зубодолци.
Демографија
уредиПрема попису из 1981. године место је било већински насељено Србима. Након рата 1999. године Срби нису напуштали Зубин Питок.
Број становника на пописима:
 |
| ||||||||||||||||||||||||
Познате личности
уреди- Григорије Божовић, српски књижевник, професор Призренске богословије и један од вођа српског покрета у Македонији и Старој Србији
- Драгиша Бојовић, српски историчар књижевности, књижевни критичар, теолог и универзитетски професор
- Благоје Кошанин, српски композитор и текстописац
- Мијат Божовић, српски композитор и текстописац
Види још
уредиНапомене
уреди- ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.
Референце
уреди- ^ Упоредни преглед броја становника на Косову и Метохији 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991 и 2011. године pop-stat.mashke.org
- ^ [„Општина Зубин Поток-Ибарски Колашин — Историјат[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 20. 02. 2015. г. Приступљено 19. 02. 2015. Сукоб URL—викивеза (помоћ) Општина Зубин Поток-Ибарски Колашин — Историјат]
- ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Литература
уреди- Самарџић, Радован (1983). Историја српског народа (књ. 6, св. 1): Од Берлинског конгреса до Уједињења 1878-1918. Српска књижевна задруга.
- Јагодић, Милош (2009). Српско-албански односи у Косовском вилајету (1878—1912). Београд: Завод за уџбенике.
- Јагодић, Милош (2010). Уређење ослобођених области Србије 1912—1914: Правни оквир. Београд: Историјски институт.
- Јагодић, Милош (2013). Нови крајеви Србије (1912—1915). Београд: Филозофски факултет.
- Šabanović, Hazim (1959). Bosanski pašaluk: Postanak i upravna podjela. Sarajevo: Naučno društvo Bosne i Hercegovine.
