Зубин Поток

насеље у Србији

Зубин Поток је насељено место и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у северозападном делу Косова и Метохије и припада Косовскомитровачком управном округу. Према процени из 2011. године било је 1.724 становника.[1][а]

Зубин Поток
Црква Свете Тројице у Зубином Потоку
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовскомитровачки
ОпштинаЗубин Поток
Становништво
 — 2011.Пад 1.724
Географске карактеристике
Координате42° 54′ 52″ С; 20° 41′ 23″ И / 42.9144° С; 20.6897° И / 42.9144; 20.6897
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина567 m
Зубин Поток на карти Србије
Зубин Поток
Зубин Поток
Зубин Поток на карти Србије
Остали подаци
Поштански број38228
Позивни број+381 (0)28
Регистарска ознакаKM

Положај

уреди

Атар насеља се налази на територији катастарске општине Зубин Поток површине 2.063 ha. Представља средиште Ибарског Колашина и налази се на излазу Зубодолског потока у Радичпоњску котлину, около се налазе узвишења Јеша (693 m), Градина (730 m) и Гутин Брег. Изнад насеља се налази узвишење у облику косе на којем је Градина која је вероватно била средњовековни жупни град.

Историја

уреди
 
Са Сусрета „Лазар Вучковић“, песници са професорима ОШ у Зубином Потоку, 1985. године

После ослобађања од турске власти место је у саставу Звечанског округа, у срезу митровичком, у општини радич-пољској и 1912. године има 108 становника. У периоду 1952-1955. године насеље је било седиште мале општине Зубин Поток у саставу Звечанског среза за анасељена места: Вељи Брег, Газиводе, Доброшевина, Доњи Јасеновик, Загуље, Зубин Поток, Јабука, Коббиња Глава, Мала Калудра, Падине, Превлак, Придворица, Угљаре, Црепуља, Читлук и Штуоце. Укидањем ове мале општине, и спајањем са суседним општинама створена је велика општина Зубин Поток. Зубин поток је 1965. потпао под општину Косовска Митровица.[2]

Иако нема статус градског насеља, Зубин Поток све више поприма урбане карактеристике, са великим бројем административних служби. Становници Зубиног Потока се називају Зубодолци.

Демографија

уреди

Према попису из 1981. године место је било већински насељено Србима. Након рата 1999. године Срби нису напуштали Зубин Питок.

Етнички састав према попису из 1981.[3]
Срби
  
771 97,5%
Црногорци
  
11 1,4%
Укупно: 791

Број становника на пописима:

Демографија[4]
Година Становника
1948. 160
1953. 174
1961. 239
1971. 393
1981. 791
1991. 2.033

Познате личности

уреди
  • Григорије Божовић, српски књижевник, професор Призренске богословије и један од вођа српског покрета у Македонији и Старој Србији
  • Драгиша Бојовић, српски историчар књижевности, књижевни критичар, теолог и универзитетски професор
  • Благоје Кошанин, српски композитор и текстописац
  • Мијат Божовић, српски композитор и текстописац

Види још

уреди

Напомене

уреди
  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце

уреди
  1. ^ Упоредни преглед броја становника на Косову и Метохији 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991 и 2011. године pop-stat.mashke.org
  2. ^ [„Општина Зубин Поток-Ибарски Колашин — Историјат[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 20. 02. 2015. г. Приступљено 19. 02. 2015.  Сукоб URL—викивеза (помоћ) Општина Зубин Поток-Ибарски Колашин — Историјат]
  3. ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
  4. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди