Тесалија

За друге употребе погледајте страницу Тесалија (вишезначна одредница).

Тесалија (грч. Θεσσαλία [Thessalía]) је област са највећом равницом у Грчкој чија је површина максимално искоришћена и интензивно се обрађује. Окружена је планинским венцима Пинда, Отриса, Пилиона, Оса, Олимпа и Аграфа. Река Пиниос вијуга дуж целе равнице, док на северу протиче поред славног теснаца Темпи.

Карта Тесалије

Археолошка истраживања која су извршена на разним местима дуж целе Тесалије доказала су да је ова област настањена пре неких 10.000 година. Остаци из Великог Старог и Новог каменог доба, откривени су у селима Сеско, Димини, Јолкос и др. Више од сто праисторијских насеља откривено је на тлу Тесалије. Становници ове области (3000-3100. година п. н. е.) називали су се Ејоли, Алмони, Минији, Боети, Ахајци, Хелени, Мирмидони и др. Цела област била је подељена у четири регије назване Пелазљотис, Теласљотис, Естијаотис и Фтиотис. Планинске регије биле су Перавија, Долопија и Магнисија.

Историја

У класичном периоду Тесалија је покушавала да задржи своју независност и остане ван савеза осталих грчких градова. За време Пелопонеског рата већина тесалијских градова се обогатила, продајући истовремено коње и пољопривредне производе обема зараћеним странама, и Атињанима и Спартанцима. Македонски краљ Филип II окупирао је 352. године п. н. е. Тесалију, али је 197. године п. н. е. област потпала под власт Римљана.

Током византијског периода била је засебна област и трпела је сталне упаде варвара. Након освајања Константинопоља од стране Латина област је подељена у феуде којима су владали племићи. Тек 1230. године ослобађа је Теодор Анђео, владар Епира. Тесалију су 1309. године заузели и опустошили Каталонци, а касније и Албанци. У 14. веку постаје српска провинција.

Од 14. века Турци су безуспешно покушавали да је освоје, да би у томе коначно успели тек 1420. године. Тесалија се ослободила турске власти 1881. године, осим области Еласоне, која је коначно уједињена са Грчком 1912. године.

Види још

• Солунска краљевина
• Епирска деспотовина
• Освајања Стефана Душана
• Распад Српског царства
• Царство Симеона Уроша
• Турахан-бег

Литература

• Баришић, Фрањо; Ферјанчић, Божидар, ур. (1986). Византијски извори за историју народа Југославије. 6. Београд: Византолошки институт. 
• Благојевић, Милош (1989). Србија у доба Немањића: Од кнежевине до царства 1168-1371. Београд: Вајат. 
• Благојевић, Милош; Медаковић, Дејан (2000). Историја српске државности. 1. Нови Сад: Огранак САНУ. 
• Михаљчић, Раде (1981). „Два царства”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 573—582. 
• Nicol, Donald M. (1975). Meteora: The Rock Monasteries of Thessaly. London: Variorum. 
• Nicol, Donald M. (1984) [1957]. The Despotate of Epiros 1267-1479: A Contribution to the History of Greece in the Middle Ages (2. изд.). Cambridge: Cambridge University Press. 
• Nicol, Donald M. (1993) [1972]. The Last Centuries of Byzantium, 1261-1453 (2. изд.). Cambridge: Cambridge University Press. 
• Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета. 
• Soulis, George Christos (1984). The Serbs and Byzantium during the reign of Tsar Stephen Dušan (1331-1355) and his successors. Washington: Dumbarton Oaks Library and Collection. 
• Ћирковић, Сима; Михаљчић, Раде (1981). „Освајања и одолевања: Душанова политика 1346-1355”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 541—556. 
• Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа. 
• Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium. 
• Ферјанчић, Божидар (1963). „Породица Малиасина у Тесалији”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 7 (1): 241—249. 
• Ферјанчић, Божидар (1966). „Поседи породице Малиасина у Тесалији”. Зборник радова Византолошког института. 9: 22—48. 
• Ферјанчић, Божидар (1968). „Севастократори у Византији”. Зборник радова Византолошког института. 11: 141—192. 
• Ферјанчић, Божидар (1974). Тесалија у XIII и XIV веку. Београд: Византолошки институт. 
• Fine, John Van Antwerp Jr. (1994) [1987]. The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press. 
• Шкриванић, Гавро А. (1961). „О јужним и југоисточним границама српске државе за време цара Душана и после његове смрти”. 11 (1960): 1—15.