Јонско море
Deo Mediteranskog mora južno od Jadranskog mora
Јонско море (грч. Ιόνιο Πέλαγος [Iónio Pélagos], лат. Mare Ionium, итал. Mare Ionio), део Средоземног мора који се налази између Грчке на истоку, Сицилије на југозападу и континенталне Италије на западу и северозападу. Иако су га старији аутори сматрали делом Јадранског мора, Јонско море се сада сматра посебном морском површином. У Јонском мору, јужно од Грчке, измерена је највећа дубина у Средоземљу (4.900 m).
| Јонско море | |
|---|---|
 Границе Јонског мора: црвене линије дефинишу границу према Међународној хидрографској организацији | |
| Локација | Јужна Европа |
| Координате | 38° С; 19° И / 38° С; 19° И |
| Отоке | Средоземно море |
| Острва | Списак острва Јонског мора |
| Насеља | Игуменица, Парга, Превеза, Астакос, Патрас, Крф, Лефкада, Аргостоли, Закинтос, Кипарисија, Пилос, Каламата, Химара, Саранда, Сиракуза, Катанија, Таормина, Месина, Таранто |
| Водена површина на Викимедијиној остави | |
Јонско море је повезано с Тиренским морем Месинским мореузом, а с Јадранским морем Отрантским мореузом.
Постоје трајектне руте између Патраса и Игуменице, Грчка, и Бриндизија и Анконе у Италији, које прелазе источно и северно од Јонског мора, и од Пиреја ка западу. Калипсо абис, најдубља тачка на Медитерану на 5.109 m (16.762 ft), налази се у Јонском мору, на 36° 34′ N 21° 8′ E / 36.567° С; 21.133° И.[1][2] Ово море је једно од сеизмички најактивнијих подручја на свету.
Етимологија Уреди
Назив јонски потиче од грчке речи Ionion (Ἰόνιον). Његова етимологија је непозната.[3] Старогрчки писци, посебно Есхил, повезивали су га са митом о Иjу. У старогрчком је придев Ionios (Ἰόνιος) коришћен као епитет за море, јер га је Иja препливао.[4][5][6] Према Оксфордском класичном речнику, име може да потиче од Јонаца који су пловили на Запад.[7] Било је и наратива о другим епонимским легендарним личностима;[8] према једној верзији, Јоније је био Адријанов син (епоним за Јадранско море); по другом, Јоније је био Дирахов син.[9] Када су Дираха напала његова рођена браћа, у помоћ му је притекао Херакле, који је пролазио тим подручјем, али је у борби јунак грешком убио сина свог савезника. Тело је бачено у воду, а после је названо Јонско море.[9]
На чамском албанском дијалекту, море је познато као „Fusha e zonjës“, што се преводи као „дамин домен.[10]
Географија Уреди
Opseg Уреди
Међународна хидрографска организација дефинише границе Јонског мора на следећи начин:[11]
- На северу. Линија која иде од ушћа реке Бутринт (39°44'N) у Албанији, до рта Карагол на Крфу (39°45'N), дуж северне обале Крфа до рта Кефали (39°45'N) и одатле до рта Санта Марија ди Леука у Италији.
- На истоку. Од ушћа реке Бутринто у Албанији низ обалу копна до рта Матапан.
- На југу. Линија од рта Матапан до рта Пасеро, јужне тачке Сицилије.
- На западу. Источна обала Сицилије и југоисточна обала Италије до рта Санта Марија ди Леука.
Места и луке Уреди
Заливи и пролази Уреди
- залив Скилаће - северна обала
- Тарантски залив - северна обала
- залив Арта - источна обала
- Патраски залив, који се продужава у Коринтски залив - источна обала
- Месински мореуз - северозапад
- Отрантска врата - север
Историја Уреди
Ово море је било место чувене поморске битке између Октавијана и Марка Антонија познате као Битка код Акијума, рата вођеног 31. п. н. е.,[12] а такође је познато и по хероју из старогрчке митологије по имену Одисеј, који је био са острва Итака.[13]
References Уреди
- ^ Gade, Martin (15. 3. 2008). „The European Marginal and Enclosed Seas: An Overview”. Ур.: Barale, Vittorio. Remote Sensing of the European Seas. Springer Science+Business Media. стр. 3—22. ISBN 978-1-4020-6771-6. LCCN 2007942178. Приступљено 28. 8. 2009.
- ^ „NCMR - MAP”. National Observatory of Athens. Архивирано из оригинала 28. 8. 2009. г. Приступљено 5. 4. 2018.
- ^ Babiniotis, Lexiko tis Neoellinikis Glossas.
- ^ Pigoń, Jakub (18. 12. 2008). The Children of Herodotus: Greek and Roman Historiography and Related Genres. Cambridge Scholars Publishing. стр. 114. ISBN 978-1-4438-0251-2.
- ^ LSJ, A Greek-English Lexicon s.v. Ἰόνιος.
- ^ Freely, John (30. 4. 2008). The Ionian Islands: Corfu, Cephalonia and Beyond. I.B.Tauris. стр. 10. ISBN 978-0-85771-828-0.
- ^ Keahey, John (15. 7. 2014). A Sweet and Glorious Land: Revisiting the Ionian Sea. St. Martin's Press. стр. 116. ISBN 978-1-4668-7603-3.
- ^ Anthon, Charles (1869). A Classical Dictionary Containing an Account of the Principal Proper Names Mentioned in Ancient Authors [and Intended to Elucidate All the Important Points Connected with the Geography, History, Biography, Mythology, and Fine Arts of the Greeks and Romans: Together with an Account of Coins, Weights, and Measures, with Tabular Values of the Same]. Harper [& Brothers]. стр. 679.
- ^ а б Tsetskhladze, Gocha R. (2008). Greek Colonisation: An Account of Greek Colonies and Other Settlements Overseas. BRILL. стр. 157. ISBN 978-90-04-15576-3.
- ^ Fatos Mero Rrapaj (1995). Fjalori Onomastik i Epirit. Eurorilindja. page 144-145. "Deti Jon:.....Fusha e Zonjës, siç e quan populli çam"
- ^ Limits of Oceans and Seas (PDF) (3rd изд.). Organisation hydrographique internationale. 1953. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 10. 2011. г. Приступљено 28. 12. 2020.
- ^ „Battle of Actium | ancient Roman history | Britannica”.
- ^ „Odysseus | Myth, Significance, Trojan War, & Odyssey | Britannica”.
Литература Уреди
- Elmer LaMoreaux, Philip (2001). „Geologic/Hydrogeologic Setting and Classification of Springs”. Springs and Bottled Waters of the World: Ancient History, Source, Occurrence, Quality and Use. Springer. стр. 57. ISBN 978-3-540-61841-6.
- Pinet, Paul R. (2008). Invitation to Oceanography. Paleoceanography. 30. Jones & Barlett Learning. стр. 220. ISBN 978-0-7637-5993-3.
- Boxer, Baruch. „Mediterranean Sea”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 23. 10. 2015.
- Abulafia, David (2011). The Great Sea: A Human History of the Mediterranean. Oxford University Press.
- Davidson, Tom (11. 4. 2019). „Archaeologists discover 3,600-year-old shipwreck that sunk in a storm”. mirror. Приступљено 5. 5. 2019.
- „Turkish archaeologists discover world's 'oldest' Bronze Age shipwreck off Antalya coast”. DailySabah. 8. 4. 2019. Приступљено 5. 5. 2019.
- „Turkey: 3,600-year-old shipwreck found in Mediterranean”. www.aa.com.tr. Приступљено 5. 5. 2019.
- Balard, Michel (2003). Bull, Marcus Graham; Edbury, Peter; Phillips, Jonathan, ур. The Experience of Crusading, Volume 2 – Defining the Crusader Kingdom. Cambridge University Press. стр. 23—35. ISBN 978-0-521-78151-0.
- Couper, Alastair (2015). The Geography of Sea Transport. стр. 33—37. ISBN 978-1-317-35150-4.
- Housley, Norman (2006). Contesting the Crusades. Blackwell Publishing. стр. 152–54. ISBN 978-1-4051-1189-8.
- Brundage, James (2004). Medieval Italy: An Encyclopedia. Routledge. ISBN 978-1-135-94880-1.
- Davis, Robert (5. 12. 2003). Christian Slaves, Muslim Masters: White Slavery in the Mediterranean, the Barbary Coast and Italy, 1500–1800
. Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-333-71966-4. Приступљено 17. 1. 2013. - „British Slaves on the Barbary Coast”. Bbc.co.uk. Приступљено 17. 1. 2013.
- C.I. Gable – Constantinople Falls to the Ottoman Turks Архивирано 29 октобар 2014 на сајту Wayback Machine - Boglewood Timeline – 1998 – Retrieved 3 September 2011.
- "History of the Ottoman Empire, an Islamic Nation where Jews Lived" Архивирано 18 октобар 2014 на сајту Wayback Machine
- Vella, Andrew P. (1985). „Mediterranean Malta” (PDF). Hyphen. 4 (5): 469—472. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 3. 2017. г.
- Bai, Yan; He, Xianqiang; Yu, Shujie; Chen, Chen-Tung (2018-02-28). „Changes in the Ecological Environment of the Marginal Seas along the Eurasian Continent from 2003 to 2014”. Sustainability (на језику: енглески). 10 (3): 635. ISSN 2071-1050. doi:10.3390/su10030635
. - „Limits of Oceans and Seas” (PDF) (3rd изд.). International Hydrographic Organization. 1953. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 10. 2011. г. Приступљено 28. 12. 2020.
- Lionello, P. (2012). The Climate of the Mediterranean Region: From the Past to the Future. Elsevier. стр. lxii. ISBN 9780123914774. „Geographically, the Mediterranean catchment is extremely large and heterogeneous, covering an area of approximately 5 millions km2. It extends from the equator, where the springs of the White Nile River are located, to the source of the Rhone River at approximately 48°N. In longitude, it spans about 40°, from the middle of the Iberian peninsula, at 4°W, towards southern Turkey and the Middle East coasts facing the Mediterranean Sea (35°E).”
- Poulos, Serafeim (2011). „An insight to the fluvial characteristics of the Mediterranean and Black Sea watersheds”. Advances in the Research of Aquatic Environment. Springer Nature. стр. 191. „The drainage basin of the Mediterranean Sea, accounting for some 4,184 103 km2 (including the R. Nile)”
- Margat, Jean F. (2004). Mediterranean Basin Water Atlas. UNESCO. стр. 4. ISBN 9782951718159.
- García-García, D. (2022). „Hydrological cycle of the Mediterranean-Black Sea system”. Climate Dynamics. 59 (7–8): 1919—1938. Bibcode:2022ClDy...59.1919G. doi:10.1007/s00382-022-06188-2 . „In the continents, the drainage basins discharging into the Mediterranean and Black seas are defined according to the global continental runoff pathways scheme (Oki and Sud 1998), and they cover 5.34 × 106 and 2.43 × 106 km2, respectively”
- Gupta, Avijit (2008). Large Rivers: Geomorphology and Management. John Wiley & Sons. стр. 275. ISBN 9780470723715. „The highest point in the Nile basin is Mount Stanley (5109 m) in the Ruwenzori Mountain range between Lake Edward and Lake Albert”
- „The Mediterranean Marine and Coastal Environment: Hydrological and climatic setting.”. Mediterranean Action Plan of the United Nations Environment Programme (UNEP/MAP). Архивирано из оригинала 24. 10. 2021. г. Приступљено 16. 4. 2022. „The Mediterranean is an area of transition between a temperate Europe with relatively abundant and consistent water resources, and the arid African and Arabian deserts that are very short of water.”
- „Drainage basin of the Mediterranean Sea”. Our Waters: Joining Hands Across Borders: First Assessment of Transboundary Rivers, Lakes and Groundwaters. United Nations Economic Commission for Europe. 2007. стр. 154—181. Архивирано из оригинала 15. 4. 2022. г. Приступљено 15. 4. 2022.
- Maier, Andreas (2015). The Central European Magdalenian: Regional Diversity and Internal Variability. Springer Publishing. стр. 187. ISBN 9789401772068. „The major geographic features characterizing the landscape are the Rhône-Saône valley, the Jura Mountains, the Molasse basin and the northwestern slopes of the Alps.”
