Кефалонија
Кефалонија (грч. Κεφαλλονιά, Κεφαλονιά) је грчко острво које припада групи Јонских острва. То је по површини највеће острво овог архипелага.[1] У управној подели грчке Кефалонија припада истоименом округу Кефалонија. Главно и највеће место острва и целе префектуре је град Аргостоли.[2]
 | |
| Географија | |
|---|---|
| Површина | 781 km2 |
| Дужина | 50 km |
| Ширина | 30 km |
| Висина | 1.628 m |
| Највиши врх | Eнос |
| Администрација | |
| Највећи град | Аргостоли |
| Демографија | |
| Становништво | 36404 (2001) |
| Густина ст. | 46,61 стан./km2 |
Округ Кефалонија је успостављен 2011. године на делу некадашње префектуре. Она се састоји из једне општине, општине Кефалонија, која обухвата острво Кефалонију и околна острвца и хриди.
Порекло назива
уреди
Вјерује се да је острво названо према митолошкој фигури Кефалу. Постоји вјеровање да назив потиче због изгледа острва па се назива и „острво са главом“ (грч. κεφάλι - глава).
Природни услови
уредиКефалонија је највеће острво из групе Јонских острва. Укупна површина острва је 904 km². Острво је одвојено од блиске и мање Итаке на истоку каналом дужине 8,5 km а ширине од 2 до 4,8 km. Обала је дуга и разуђена. То се највише односи на постојање залива на југозападној обали, који дубоко залази у острво и дели га већи (источни) и мањи (западни) део. Кефалонија је углавном кршевита и брдовита. Шуме су ретке. Највећа планина је Енос са највишим врхом на 1.628 m н. в. Постоји и неколико малих плодних долина.
Клима на острву је средоземна са дугим и толим летима и благим и кишовитим зимама. Биљни и животињски свет је особен за Средоземље. Гајене културе се гаје у неколико малих долина - маслина, винова лоза, агруми, поврће и воће. Коринтско грожђе нарочито добро успева на Левкасу, Итаки, Кефалонији, Закинтосу и Китири. Ту постоје повољни услови за њено гајење, односно тло је суво и каменито кречњачко, а клима је топла и сува током лета. Од коринтског грожђа се добија и познато суво грожђе које је главни пољопривредни производ и извозни артикл. Од винове лозе се прави и вино које се такође извози.[3]
Историја
уредиОстрво је насељено од другог миленијума п. н. е. У микенском периоду било је седиште области Кефалоније. Римљани су освојили острво у другоме веку п. н. е., а касније је постала део Византијског царства. Нормани су владали Итаком у 12. и 13. веку, а потом је, после кратке владавине Турака, 1500. дошла у руке Венеције.[1] Кефалонију су затим окупирали Французи крајем 18. века, а 1809. освојили су је Британци. Ослобођена је 1864. и припојена савременој Грчкој.
Највећи део архитектуре острва уништен је у земљотресу 1953.
Становништво
уредиСтановништво острва данас броји близу 40.000 (по попису из 2001. г. 36.404 ст.). До 20. века број становника је био око 10.000, а у току века је брзо растао. У погледу становништва, то је једно од најбрже растућих области Грчке, са стопом раста од 35% до 40% током 1990-их. Аргостоли је место у коме живи трећина становништва острва и много страних досељеника (туристи и радници у туризму). Ликсури је друго по величини насеље на острву. Ова два градића обухватају скоро две трећине становништва целог острва.
Галерија
уреди-
Поглед на Аргостоли -
Светионик, Аргостоли -
Манастир Св. Герасима -
Звоник манастира Св. Герасима -
Поглед на Итаки -
Асос, увала -
Фискардо -
Каравадос -
Плажа -
Плажа(Xi Beach) -
Плажа Миртос -
Плажа Петани -
Аеродром Кефалонија -
Лагуна Коутавос -
Кућа у венецијанском стилу
Референце
уреди- ^ а б Chisholm, Hugh, ed. (1911). "Cephalonia". Encyclopædia Britannica.
- ^ закон Архивирано на сајту Wayback Machine (27. април 2017) грчко министарство унутрашњих послова.
- ^ Радовановић, Миодраг (1959). „Јонска острва”. Земља и људи. 9 (Српско географско друштво): 28—38.
Литература
уреди- Chisholm, Hugh, ed. (1911). "Cephalonia". Encyclopædia Britannica (11th ed.). Cambridge University Press.
Спољашње везе
уреди
- Loggerhead sea turtle conservation in Kefalonia
- Прва презентација Кефалоније на интернету, од 1994.
- Kefalonia.Net: Travel guide for Kefalonia Island
- http://www.kefalonitis.com - Све о Кефалонији и њеним људима
- http://www.mykefalonia.com - Портал са вијестима са Кефалоније
- http://www.ea.gr/ep/eudoxos/etool/amt2.htm
- http://www.odysseus-unbound.org
- Madera Tribune "Archeologists make historic discovery", 27August 2005