Отворите главни мени

Кефалонија (грч. Κεφαλλονιά, Κεφαλονιά) је грчко острво које припада групи Јонских острва. То је по површини највеће острво овог архипелага.[1] У управној подели грчке Кефалонија припада истоименом округу Кефалонија. Главно и највеће место острва и целе префектуре је град Аргостоли.[2]

Кефалонија
(Κεφαλλονιά, Κεφαλονιά)
GR Kefalonia.PNG
Географија
Површина781 km2
Дужина50 km
Ширина30 km
Висина1.628 m
Највиши врхАјнос
Администрација
Највећи градАргостоли
Демографија
Становништво36404  (2001)
Густина ст.46,61 стан./km2

Округ Кефалонија је успостављен 2011. године на делу некадашње префектуре. Она се састоји из једне општине, општине Кефалонија, која обухвата острво Кефалонију и околна острвца и хриди.

Порекло називаУреди

 
Велико острво у средини је Кефалонија. Острво Итака је десно.
 
Језеро Мелисанина острву
 
Типичан пејзаж на острву са плажом у првом плану

Вјерује се да је острво названо према митолошкој фигури Кефалусу (Цифалис). Постоји вјеровање да назив потиче због изгледа острва па се назива и „острво са главом“ (грч. κεφάλι - глава).

Природни условиУреди

Кефалонија је највеће острво из групе Јонских острва. Укупна површина острва је 904 km². Острво је одвојено од блиске и мање Итаке на истоку каналом дужине 8,5 km а ширине од 2 до 4,8 km. Обала је дуга и разуђена. То се највише односи на постојање залива на југозападној обали, који дубоко залази у острво и дели га већи (источни) и мањи (западни) део. Кефалонија је углавном кршевита и брдовита. Шуме су ретке. Највећа планина је Аинос са највишим врхом на 1.628 m н. в. Постоји и неколико малих плодних долина.

Клима на острву је средоземна са дугим и толим летима и благим и кишовитим зимама. Биљни и животињски свет је особен за Средоземље. Гајене културе се гаје у неколико малих долина - маслина, винова лоза, агруми, поврће и воће.

ИсторијаУреди

Острво је насељено од другог миленијума п. н. е. У микенском периоду било је седиште области Кефалоније. Римљани су освојили острво у другоме веку п. н. е., а касније је постала део Византијског царства. Нормани су владали Итаком у 12. и 13. веку, а потом је, после кратке владавине Турака, 1500. дошла у руке Венеције.[1] Кефалонију су затим окупирали Французи крајем 18. века, а 1809. освојили су је Британци. Ослобођена је 1864. и припојена савременој Грчкој.

Највећи део ерхитектуре острва уништен је у земљотресу 1953.

СтановништвоУреди

Становништво острва данас броји близу 40.000 (по попису из 2001. г. 36.404 ст.). До 20. века број становника је био око 10.000, а у току века је брзо растао. У погледу становништва, то је једно од најбрже растућих области Грчке, са стопом раста од 35% до 40% током 1990-их. Аргостоли је место у коме живи трећина становништва острва и много страних досељеника (туристи и радници у туризму). Ликсури је друго по величини насеље на острву. Ова два градића обухватају скоро две трећине становништва целог острва.

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Chisholm, Hugh, ed. (1911). "Cephalonia". Encyclopædia Britannica.
  2. ^ закон грчко министарство унутрашњих послова.

ЛитератураУреди

  • Chisholm, Hugh, ed. (1911). "Cephalonia". Encyclopædia Britannica (11th ed.). Cambridge University Press.

Спољашње везеУреди