Нормани

историјска етничка група северозападне Европе

Нормани (норм. Nourmands, фр. Normands, лат. Normanni) су били народ који је у 10. и 11. вијеку дао своје име Нормандији, регији у Француској. Потомци су Нордијаца, пљачкаша и гусара из Данске, Исланда и Норвешке који су, под својим вођом Ролом, заклели се на вјерност краљу Западне Франачке Карлу III.[1] Кроз генерације асимилације и мијешања са локалним франачким и галороманским становништвом, њихови потомци ће постепено прихватити каролиншку културу Западне Франачке.[2] Препознатљиви културни и етнички идентитет Нормана појави у првој половини 10. вијека и наставио да се развија у наредним вијековима.[3]

Нормански и руски поседи у Европи, Блиском истоку и сјеверној Африци у 12. вијеку
Викторијански (1837.–1901) приказ Нормана.

Норманска династија је имала велики политички, културни и војни утицај на средњовјековну Европу, па чак и на Блиски исток.[4][5] Постали су чувени по свом боричком духу и својој побожности.[1] Усвојили су галоромански језик, а њихов дијалект познат као нормански или нормански француски, постаје важан књижевни језик. Војводство Нормандија, које је настало споразумом са француском круном, било је велики феуд средњовјековне Француске. Ричардом I уводи феудализам у Нормандију или га знатно проширује.[6][7] Нормани су остали запажени и због своје културе, која се одликује јединственом романском архитектуром и музичком традицијом, као и због војних достигнућа и иновација. Руђер II, нормански авантуриста, основао је Краљевство Сицилија након освајања јужне Италије од Сарацена и Византијаца, а експедиција у име војводе Вилијама I довела је до освајања Енглеске у бици код Хејстингса 1066. године.[8] Нормански културни и војни утицај се ширио од ових нових европских средишта до крсташких држава на Блиском истоку, гдје је принц Боемунд I основао Кнежевину Антиохију, до Шкотске и Велса на острву Велика Британија, до Ирске, као и до обала сјеверне Африке и Канарских острва.

Насљеђе Нормана опстаје и до данас кроз регионалне језике и дијалекте Француске, Енглеске и Сицилије, као и кроз различиту културу, правосудна и политичка уређења која су увели у освојеним територијама и која су дуго опстала као супротност онима која су развијена у континенталним областима Европе.[5][9]

Порекло

уреди
 
Приказ норманских похода.

Нормани (лат. Northmanni, реч германског порекла са значењем: људи са севера; име које се у раном средњем веку користило за припаднике свих германских скандинавских народа),[10] германски народ насељен у раном средњем веку у Скандинавији и на Јиланду, где је од VIII до IX века поступно обликовао своје државе: Шведску, Норвешку и Данску.[11]

Историографија у време док пљачкају и пустоше их назива Викинзима (у западној Европи) и Варјазима (у источној Европи), а када се насељавају Норманима.[10][11] Војни и пљачкашки походи Нормана праћени су њиховом колонизацијом на Британским острвима (подручје тзв. Данског закона, остртва Шетланд, Оркни, Хебриди, острво Ман, Кејтнес и Сатерленд у Шкотској, Дублин), Исланду и Гренланду.[10]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б „Norman”. Encyclopædia Britannica. 
  2. ^ Chibnall, M (1999), The debate on the Norman Conquest, стр. 2, „In Normandy the conquering northmen had assimilated... the indigenous Frankish and Gallo-Roman peoples... 
  3. ^ „Sicilian Peoples: The Normans”. L. Mendola & V. Salerno. Best of Sicily Magazine. Приступљено 31. 7. 2015. 
  4. ^ Lars Brownworth, Episode I: Rollo and the Viking Age
  5. ^ а б „The Norman Impact”. History Today Volume 36 Issue 2. History Today. 2. 2. 1986. Приступљено 31. 7. 2015. 
  6. ^ Eleanor Searle, (1988). Predatory Kinship and the Creation of Norman Power, 840–1066. University of California Press, Berkeley. , p. 89
  7. ^ François Neveux. A Brief History of The Normans (Constable & Robbinson, Ltd, London, 2008), pp. 73. 74
  8. ^ „Claims to the Throne”. Mike Ibeji. BBC. 17. 2. 2011. Приступљено 26. 8. 2015. 
  9. ^ „What Did the Normans Do for Us?”. John Hudson. BBC. 12. 2. 2012. Приступљено 31. 7. 2015. 
  10. ^ а б в Opća i nacionalna enciklopedija - Normani
  11. ^ а б Hrvatska enciklopedija (LZMK) - Normani

Литература

уреди
  • Annales fuldenses - Jahrbücher von Fulda. Darmstadt 1975 (lateinisch-deutsch)
  • „Jahrbücher von St. Bertin“. In: Quellen zur karolingischen Reichsgeschichte Teil II. Lateinisch–Deutsch. Übs. von Reinhold Rau. Darmstadt 1972. S. 11–287.
  • Gregor von Tours: Zehn Bücher Geschichten. Darmstadt 1977. (lateinisch - deutsch)
  • R. A. B. Mynors: The Panegyrici Latini. Oxford 1964.
  • Ermoldi Nigelli Carmina. In: Poetae2.1–93.
  • Snorri Sturluson (1964). Heimskringla. . Thule Altnordische Dichtung und Prosa Bd. 14. Darmstadt 1965
  • Martin Wihoda Království Slunce. Jihoitalští Normané mezi státy, národy a kulturami periodikum = Dějiny a současnost | rok = 2003 číslo = 6 | strany = 12-16
  • van Houts, Elisabeth, ур. (2000), The Normans in Europe, Manchester: Manchester Medieval Sources .
  • Medieval History Texts in Translation, University of Leeds, Архивирано из оригинала 31. 08. 2011. г., Приступљено 14. 04. 2019 .
  • Bates, David (1982), Normandy before 1066, London 
  • Chalandon, Ferdinand (1907), Histoire de la domination normande en Italie et en Sicilie [History of the Norman domination in Italy & Sicily] (на језику: French), Paris 
  • Chibnall, Marjorie (2000), The Normans, The Peoples of Europe, Oxford .
  • Chibnall, M. (1999), The Debate on the Norman Conquest 
  • Crouch, David (2003), The Normans: The History of a Dynasty, London: Hambledon .
  • Douglas, David (1969), The Norman Achievement, London 
  • ——— (1976), The Norman Fate, London 
  • Dauzat, Albert; Dubois, Jean; Mitterand, Henri (1971), Larousse étymologique [Etymological Larousse] (на језику: French), Larousse 
  • Flori, Jean (1999), Richard Coeur de Lion: le roi-chevalier [Richard Lionheart: the king-knight], Biographie (на језику: French), Paris: Payot, ISBN 978-2-228-89272-8 
  • Gillingham, John (2001), The Angevin Empire, London 
  • Gravett, Christopher; Nicolle, David (2006), The Normans: Warrior Knights and their Castles, Oxford: Osprey Publishing .
  • Green, Judith A (1997), The Aristocracy of Norman England, Cambridge University Press 
  • Gunn, Peter (1975), Normandy: Landscape with Figures, London: Victor Gollancz 
  • Harper-Bill, Christopher; van Houts, Elisabeth, ур. (2003), A Companion to the Anglo-Norman World, Boydell 
  • Haskins, Charles H (1918), Norman Institutions 
  • Maitland, FW (1988), Domesday Book and Beyond: Three Essays in the Early History of England (2d изд.), Cambridge University Press  (feudal Saxons)
  • Mortimer, R (1994), Angevin England 1154–1258, Oxford 
  • Muhlbergher, Stephen, Medieval England  (Saxon social demotions)
  • Norwich, John Julius (1967), The Normans in the South 1016–1130, London: Longmans, Green and Co. 
  • ——— (1970), The Kingdom in the Sun 1130–1194, London: Longman Group Ltd. 
  • Robertson, AJ, ур. (1974), Laws of the Kings of England from Edmund to Henry I, AMS  (Mudrum fine)
  • Painter, Sidney (1953), A History of the Middle Ages 284−1500, New York 
  • Villegas-Aristizábal, Lucas (2004), Algunas notas sobre la participación de Rogelio de Tosny en la Reconquista Ibérica [Some notes on the participation of Rogelio de Tosny in the Iberian reconquest], Estudios Humanísticos (на језику: Spanish), III, Universidad de Leon, стр. 263—74 
  • ——— (2007), Norman and Anglo-Norman Participation in the Iberian Reconquista (PhD thesis), University of Nottingham 
  • ——— (2008), Roger of Tosny's adventures in the County of Barcelona, Nottingham Medieval Studies, 52, стр. 5—16 
  • ——— (2009), Anglo-Norman involvement in the conquest of Tortosa and Settlement of Tortosa, 1148–1180, Crusades, 8, стр. 63—129 
  • Thompson, Kathleen (октобар 1987), „The Norman Aristocracy before 1066: the Example of the Montgomerys”, Historical Research, 143 (143): 251—63, doi:10.1111/j.1468-2281.1987.tb00496.x 
  • Villegas-Aristizabal, Lucas (јул 2015), „Norman and Anglo-Norman Interventions in the Iberian Wars of Reconquest Before and After the First Crusade”, Crusading and Pilgrimage in the Norman World, стр. 103—21 
  • Vranousi, Era A. (1962), "Κομισκόρτης ο έξ Αρβάνων": Σχόλια εις Χωρίον της Άννης Κομνηνής (Δ' 8,4) (на језику: Greek), Ioannina: Εταιρείας Ηπειρωτικών Μελετών 

Спољашње везе

уреди